KOSOVO / ALBANSKI PASOŠI ZA KOSOVSKE POLITIČARE / AMRA ZEJNELI


06.12.2017
•Nemogućnost ratifikacije Sporazuma o demarkaciji između Kosova i Crne Gore u Skupštini i dalje drži građane Kosova izolovanim. Zvaničan stav EU je da Kosovo ne može da dobije viznu liberalizaciju sve dok ne ratifikuje Sporazum o demarkaciji i ne postigne opipljive rezultate u borbi protiv korupcije.

Tema demarkacije traje od 2015. godine, kada je postignut Sporazum o tom pitanju. Jedan deo poslanika tvrdi da je Kosovo tim Sporazumom izgubilo 8.000 hektara, dok drugi smatraju da je Sporazum urađen pravilno i da treba da se ratifikuje. Sporazumu su podršku pružile Sjedinjene Države i EU.

Vlada Kosova u ponedeljak je prosledila Skupštini na razmatranje Sporazum ali sa izveštajem nove Državne komisije za obeležavanje granice koja je konstatatovala da je Kosovo tim Sporazumom ipak izgubilo teritoriju.

Vladajuća Demokratska partija Kosova saopštila je da će da podrži ratifikaciju Sporazuma iz 2015, čime bi se, kako su rekli, okončala izolacija Kosova i omogućila vizna liberalizacija sa EU.

Njihov koalicioni partner, Alijansa za budućnost Kosova premijera Ramuša Haradinaja, sa devet poslanika u Skupštini, protivi se Sporazumu, te je Haradinaj istakao i kako je Komisija potvrdila da je Kosovo izgubilo teritoriju.

Protiv Sporazuma o demarkaciji je i vladajuća Inicijativa za Kosovo Fatmira Ljimaja sa šest poslanika. Sporazumu se protivi i opozicioni pokret Samoopredeljenje koji u Skupštini ima 32 poslanika.

Dok se ovo pitanje ne reši, građani Kosova i dalje će čekati mesecima za termin u evropskim ambasadama u Prištini, a onda i po suncu i po snegu u red kako bi predali dokumenta za vizu. Pod 'dokumentima' osim ličnih, spadaju i dokazi o posedovanju dovoljnih finansijskih sredstava, dokaz da ih na Kosovu veže siguran posao ili slično.

Međutim, mnogi državni rukovodioci, poslanici, ali i ljudi sa visokih funkcija ne moraju u red za vize, jer su se obezbedili albanskim državljanstvom i pasošem za koji ne važi vizni režim sa Evropskom unijom. Među njima su i oni koji se protive ratifikaciji Sporazuma o demarkaciji.

Putem dekreta predsednika Albanije, državljanstvo je pruženo mnogim kosovskim političarima.

U aprilu ove godine albansko državljanstvo dobili su premijer Kosova Ramuš Haradinaj i njegova supruga Anita, a potom i potpredsednik Vlade Kosova Fatmir Ljimaj.

 

Ranije su albansko državljanstvo dobili i lider Samoopredeljenja Visar Imeri, članovi rukovodstva i poslanici te partije Aljbin Kurti, Dardan Molićaj, Aida Derguti, Glauk Konjufca, Liburn Aliu, te gradonačelnik Prištine Špend Ahmeti. Ranije je albansko državljanstvo dobio i poslanik ovog pokreta u prošlom sazivu Hidajet Hiseni. Pojedini poslanici ovog pokreta imaju pasoše drugih evropskih država.

Jula ove godine albansko državljanstvo dobija i potpredsednik Demokratske partije Kosova Hajredin Kući i njegova supruga Fatmira.

Albansko državljanstvo ima i poslanica parlamentarne grupe Demokratskog saveza Kosova i bivša gradonačelnica Đakovice Mimoza Kusari – Lila, poslanik te partije Arben Gaši, bivši poslanik i član predsedništva Demokratskog saveza Sabri Hamiti.

Albansko državljanstvo dobio je i brat zamenika premijera Behdžeta Pacolija, Seljim Pacoli, koji je na lokalnim izborima bio kandidat za gradonačelnika Prištine, a potom je podržao izabranog gradonačelnika iz Samoopredeljenja Špenda Ahmetija. Potpredsednik Alijanse za budćnost Kosova Gazmend Abraši takođe ima albansko državljanstvo. Nedavno je albansko državljanstvo dobio i kosovski ambasador u Albaniji Sulj Ukšini.

Pored političara, albansko državljanstvo obezbedile su i ostale ličnosti na visokim funkcijama, među njima predsednica Centralne izborne komisije Valjdete Daka, generalni direktor Policije Kosova Špend Mađuni, šef Jedinice za borbu protiv ekonomskog kriminala Nazim Sahiti, izvršni direktor Telekoma Kosova Agron Mustafa, direktor Kosovske agencije za privatizaciju Ekrem Hajdari, te i mnogi drugi.

Nedavno je kosovski predsednik Hašim Tači zatražio od albanskog kolege Iljira Mete, da se građanima Kosova omogući da ubrzanom procedurom apliciraju za albansko državljanstvo, s ozbirom da je ukidanje viznog režima Kosovu neizvesno.

"Pošto su skoro svi zvaničnici kosovskih institucija, njihove porodice, poslanici, ministri, opštinski zvaničnici, ljudi iz civilnog društva i medija obezbedili albansko državljanstvo, mislim da nije kasno da se i običnom građaninu to omogući", kazao je tada Tači.

Meta je na to odgovorio kako "nije rešenje da se dobije albansko državljanstvo", nego da se prevaziđe problem izolacije Kosova.

Trenutna pravila Albanije su takva da ukoliko državljanin Kosova želi da dobije albansko državljanstvo treba da uputi zahtev predsedniku Republike Albanije, uz obrazloženje zbog čega traži državljanstvo. Uz to prilaže i izvod iz matične knjige rođenih, dozvolu o boraavk u Albaniji i dokaz da je živeo na albanskoj adresi najmanje tri godine. Po potrebi, traži se i potvrda o dokazivanju albanskog porekla. Albansko državljanstvo dobija se dekretom predsednika te zemlje. Sigurno je da su male šanse da su kosovski političari koji su dobili albansko državljanstvo živeli na albanskoj adresi najmanje tri godine. / RSE

 

06.12.2017 · ALBANSKI_PASOŠI / KOSOVO