Prva reakcija zbog "crne liste" EU


06.12.2017
Panama je oštrim negodovanjem prva reagovala na odluku Evropske unije da je stavi na  "crnu listu" zemalja u kojima se nezakonito omogućava utaja poreza i pozvala na konsultacije svog ambasadora u Briselu. Među 17 zemalja na spisku poreskih rajeva nisu se našle Srbija i još tri zapadnobalkanske zemlje pošto su se obavezale da će do 2019. ispuniti međunarodna i evropska merila za sprečavanje prevara sa plaćanjem poreza.

"Panama nije ni na koji način poreski raj", izjavio je 5. decembra predsednik Paname Huan Karlos Varela, dodajući da će tu stvar rešavati na najvišem diplomtskom nivou.

 

Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da je pozvalo ambasadora u EU Darija Čiru da se vrati u Panamu kako bi "razmotrili naredne korake".

 

Ministar ekonomije i finansija Paname Dulsidio De La Gvardija napisao je na tviteru da "odbacuje arbitrarno i diskriminatorno stavljanje Paname na listu EU sa poreskim rajevima", prenosi EURACTIV.com.

 

Panamu je 2016. godine duboko potresla afera "Panamski papiri" kada su objavljeni milioni dokumenata tamošnje advokatske kancelarije koji su otkrili kako su pojedinci koristili ofšor kompanije za izbegavanje plaćanje poreza.

 

Panama je u septembru 2016. usvojila zakon koji joj omogućava da preduzme niz mera protiv zemalja za koje se smatra da "učestvuju u praksi koja diskriminiše ili nanosi štetu" njenim ekonomskim interesima, ali zakon još nije počeo da se primenjuje.

 

Ta zemlja je u međuvremenu sprovela i neke reforme u cilju povećanja transparentnosti finansijskog sistema i olakšavanja razmene poreskih informacija.

 

Varela je rekao da je njegova zemlja mnogo radila da osigura da se ne nađe ni na kakvoj listi poreskih rajeva, ali da su se zahtevi koje treba ispuniti stalno menjali.

 

"Ovo je žalosna odluka. Mislimo da je to nepravedna mera" rekao je Varela.

 

Curenje informacija pokrenulo je brojne istrage širom sveta. Francuska je posle toga odmah stavila Panamu na svoju listu poreskih rajeva, a EU je počela da radi na svojoj "crnoj listi".

 

Novi dokumenti o utaji poreza, takozvani "Rajski papiri" objavljeni u oktobru, dodatno su ubrzali pravljenje konačnog spiska EU.

 

Pored Paname, na "crnoj listi" su i Američka Samoa, Bahrein, Barbados, Grenada, Guam, Makao, Maršalova ostrva, Mongolija, Namibija, Palau, Santa Lusija, Samoa, Južna Koreja, Trinidad i Tobago, Tunis i Ujedinjeni Arapski Emirati.

 

Zapadnobalkanske zemlje na "sivoj listi"

 

U paketu mera koji je usvojio Savet ministara za ekonomiju i finansije EU je navedeno da su Srbija, BiH i Crna Gora prihvatile zahteve Evropske komisije, pa su stavljene na takozvanu "sivu listu".

 

U dokumentu ministara EU stoji i to da, a tome se priključila i Makedonija, Srbija, Crna Gora i BiH treba da postanu članice šireg međunarodnog okvira ili pravila primene standarda EU za to da se obezbedi plaćanje poreza na dobit tamo u svetu gde je profit i ostvaren.

 

Te zahteve su prihvatili i Albanija, Turska, Jordan, Fidži, Svazilend, Vijetnam, Maroko, Maldivi i Zelenortska ostrva.

 

Zemlje koje nisu dale garancije ili preduzele mere za sprečavanje utaje poreza stavljene su na "crnu listu".

 

Te zemlje su pozvane da svoje zakone i mere usklade s međunarodnim i pravilima EU o izbegavanju plaćanja poreza tamo gde se ostvari dobit, a utvrđen je i niz "odbrambenih mera", odnosno kazni koje će primenjivati kad se utvrdi da se utaja poreza ne sprečava.

 

Na listama se, kao što je i očekivano, nije našla nijedna članica EU.

 

Zemljama stavljenim na "crnu listu" nisu odmah uvedene sankcije. Neke članice EU smatraju da je to što su te zemlje javno osramoćene dovoljna kazna. Neke države, uključujući Francusku, htele su da uvedu oštre mere, kao što je isključivanje iz fondova EU i Svetske banke.

 

Izvor: Beta, EURACTIV.rs

Foto: Pixabay.com

06.12.2017 · Euraktiv