SVETSKA EKONOMIJA / ŠTA MOŽE DA POĐE PO ZLU


25.12.2017
Privreda beleži rast – kud god čovek da pogleda. Naravno, mnogi veruju da će tako biti i 2018. Ali, postoje i faktori rizika koje ne treba potceniti. Piše Hernik Beme, urednik u ekonomskoj redakciji DW.  

Počnimo nečim što se – ne vidi. A opet, nalazi se tamo negde na farmama servera u belom svetu. Zove se bitkoin. To je virtuelni novac; onaj koji ne možete smestiti u svoj džep, ali možete u digitalni novčanik vašeg pametnog telefona. Taj bitkoin (koji nije jedina kriptovaluta) u ovoj godini je redovno bio u udarnim vestima, vrednost mu je stalno rasla – obarao je rekord za rekordom – da bi na kraju opet pala za nekoliko hiljada dolara. To je simbol šašave privredne 2017. godine.

Baš kao i berze ovog sveta. U Nemačkoj se indeks akcija DAX kao najvažniji berzanski barometar popeo do neslućenih visina, a u Njujorku je Dow Jones 70 puta obarao sopstveni rekord, kao što je to Donald Tramp ponosno tvitovao. Na sve strane bum, pa ni prognoze za 2018. godinu nisu manje optimistične.

Ekonomi Dojče bank su pred Božić stavili pod jelku svoju prognozu. Oni u sledećoj godini vide rast svetske privrede za 3,8 odsto. I drugi iznose takva predviđanja. Prvi put u poslednjih deset godina svi svetski regioni ponovo beleže sinhroni rast. U Evropi Nemačka ima ulogu lokomotive. Šta bi uopšte moglo da pođe po zlu?

Mnogo toga može da pođe po zlu

Podsetimo samo na vreme pred izbijanje velike finansijske krize. Nemačka privreda se na prelomu milenijuma iz „evropskog bolesnika“ transformisala u pejsmejkera. Mnogi mudraci su tvrdili da će to trajati godinama. Ako ne bude šokova spolja. I šok je brzo došao, a ime mu je bilo: bankrot banke Leman braders. Usledila je velika recesija 2009, pad bruto-društvenog proizvoda za pet odsto.

 

Naravno da tako nešto može ponovo da se desi. Može biti da su banke postale nešto otpornije zbog nekih mera regulacije koje su uvedene. Ali ima dovoljno drugih rizika. Počnimo Severnom Korejom. Niko ne zna kako će se završiti verbalne zađevice između „malog raketaša“ i „ludaka u Beloj kući“ (to su nazivi kojima jedan drugog časte Kim i Tramp) i da li će jedan od njih možda izgubiti živce. I na Bliskom istoku se naduvava nešto što bi moglo loše da utiče na svetsku privredu. A fitilj za to je postavio čovek u Beloj kući.

I kad smo već kod Donalda Trampa: reforma poreskog sistema koju je uveo pogodna je za deformisanje osetljive strukture svetske trgovine. S jedne strane je dobro to što Tramp dela i što hoće da ojača privredu svoje zemlje. Ako mu to pođe za rukom, mogao bi da popravi privredni bilans države. A koncerni kao što je Epl – koji sprovode vrlo kreativne strategije izbegavanja plaćanja poreza – ponovo bi morali da plaćaju porez kod kuće. Donald Tramp – predvodnik borbe za poresku pravdu? To bi bilo sjajno.

Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane. Trenutno nemačke izvoznike muče brige oko poslova sa SAD. Lobisti industrije već traže reformu poreza za preduzeća koja bi trebalo da kompenzuje mogući hendikep. Ali, takva vrsta takmičenja u poreskim olakšicama, kakvo je uvela i Velika Britanija da bi kompenzovala negativne posledica Bregzita po domaću privredu, vodi u propast, jer će državi na kraju nedostajati prihod.

I to još ni izdaleka nije sve

A tu su i domaći problemi. Privredni bum Nemačke nosi u sebi opasnost od pregrevanja. Svaki bum u sebi nosi i klicu krize. Onaj ko stalno vozi punom parom gubi osećaj za loša vremena. Nema dovoljno kvalifikovanog osoblja, pa i kad bi ga bilo, niko ne bi masovno zapošljavao radnike da bi ih potom, kada opet dođe kriza, otpuštao. S druge strane, ni kapaciteti firmi već sada ponegde nisu dovoljni da se ispune nalozi. I onda rastu cene, pada potražnja, a sa njom i želja da se investira. I u tome je klica sledećeg pada.

A šta će se desiti kada dođe do neuređenog Bregzita, sloma između Velike Britanije i EU bez formiranja carinske unije? Privrede Ostrva i Kontinenta (i pre svega Nemačke) su gusto prepletene. Izgledi nisu dobri.

Sledeći rizik: zombi-firme. To su visoko zadužena preduzeća koja ne proizvode rentabilno i ne mogu da otplaćuju svoje kredite. Razlog su banke kojima ne ide baš najbolje i koje se ustežu da kredite daju. Zajednica industrijskih zemalja OECD (koja je i smislila naziv „zombi-firme“) izrazila je zabrinutost zbog toga što je broj takvih firmi sve veći. A one su, lako je naslutiti, u Južnoj Evropi. A tamo je Italija (gde se izbori održavaju 2018.), najveće bure baruta koje bi moglo da izazove sledeću krizu evra. Ako to pukne, videćemo koliko je mala i precenjena bila grčka kriza.

I sad još i velika koalicija!

Ako ovo nije dovoljno da Vas ubedi da će 2018. biti interesantna godina, pogledajmo ka Berlinu. Gušanje oko formiranja nove vlade još ne destabilizuje nemačku privredu – ni poslednjih osam godina velike koalicije nisu nanele veliku štetu preduzećima ove zemlje. Ali, ako sada na vlast dođe demohrišćanska vlada koju trpe socijaldemokrate, to će za Nemačku biti – skupo. Jer, samo planovi CDU i CSU na planu penzione politike bi trebalo da koštaju državu deset milijardi evra godišnje.

No najveća opasnost je nesposobnost velike koalicije da sprovodi reforme. Zbog svega toga, aktuelni bum zamagljuje pogled na stvarnost. A ima razloga da se sa brigom gleda na godinu koja dolazi.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

 

25.12.2017 · SVETSKA_EKONOMIJA