REGION / EU / SRBIJA / JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO: REGIONALNA EKSPERTIZA ZA LOKALNE PROJEKTE / BGEN


26.12.2017
U prvom iz serije intervjua iz publikacije Unapređenje energetske efikasnosti kroz model javno-privatnog partnerstva, koji je Privredna komora Srbije objavila u saradnji sa Balkan Green Energy News portalom i Stalnom konferencijom gradova i opština, Ankica Barbulov, direktorka GGE ESCO d.o.o. Beograd govori o potencijalima i značaju javno-privatnog partnerstva (JPP) za svaku opštinu u Srbiji, i iskustvima iz JPP projekata koje GEE grupa već uspešno realizuje u partnerstvu sa nekoliko opština.

U javnim objektima u Srbiji ukupan potencijal za uštedu energije iznosi do 40%, dok potencijal za uštedu električne energije u sistemima javne rasvete često prelazi 80%. Javno-privatno partnerstvo je šansa za svaku opštinu u Srbiji da ovaj potencijal pretvori u svoju prednost, da ga iskoristi i prevede u finansijske uštede, bez izdvajanja sredstava iz budžeta, kaže Ankica Barbulov.

Iz perspektive ESCO kompanije sa poslovanjem u brojnim zemljama Jugoistočne Evrope, možete li nam reći kakva je situacija u regionu i da li je model javno privatnog partnerstva pomogao unapređenju energetske efikasnosti?

Slovenija je lider u regionu pre svega po razvijenoj svesti ljudi o značaju energetske efikasnosti i zaštiti životne sredine. To je država u kojoj se o životnoj sredini, te i o racionalnoj proizvodnji i potrošnji energije vodi veoma računa. Samim tim, ova razvijena svest kod države i stanovništva je kreirala potrebu za unapređenjem energetske efikasnosti, te su se već u ranim 2000-tim godinama na ovom tržištu pojavile prve ESCO firme.

Zahvaljujući uspešnoj primeni  ESCO modela u kombinaciji sa javno-privatnim partnerstvom, u Sloveniji je danas LED rasveta dominantna u gradskom osvetljenju, a većina javnih objekata je energetski sanirana.  GGE tim je uspešno realizovao mnoge od tih projekata upravo kroz ESCO model, u vrtićima, školama, domovima za stare, univerzitetima, zatvorima. A tehnologije koje smo primenjivali su uvek zadnja reč tehnike uz maksimalno korišćenje zelenih izvora energije – od malih gasnih kogeneracija, preko kotlova na drvnu sečku ili pelet, do toplotnih pumpi koje koriste energiju mora.  U zavisnosti od potreba i stanja javnih objekata, formirali su se i modeli saradnje. Isporuka toplotne energije, ušteda u troškovima za rasvetu, ili potpuna energetska sanacija kroz obnovu fasada i zamenu stolarije su neki od modela koji su javnim partnerima u Sloveniji danas čest izbor.

Kako biste objasnili značaj JPP-a za povećanje energetske efikasnosti?

U Srbiji je u većini javnih objekata energetska infrastruktura neretko stara i po 40 godina. Prema podacima Svetske banke, zemlje Zapadnog Balkana, pa i Srbija troše 3 puta više energije nego zemlje EU. Međutim, ova mana naših javih objekata je ujedno i naša najveća prednost. Upravo te ogromne mogućnosti za uštede u energiji su ono što će javnom partneru omogućiti pribavljanje novih tehnologija, a bez izdvajanja sredstava iz budžeta.

Više nema mesta izgovoru da nemamo novca za energetsku efikasnost. To najbolje potvrđuju JPP projekti koje GGE grupa uspešno realizuje u partnerstvu sa opštinama Ada, Žabalj, Pirot, Petrovac na Mlavi i gradom Kruševcom.

Najvažnija poruka svakog do sada realizovanog JPP projekta u srpskim gradovima i opštinama, je da manjak sredstava u budžetu nije više prepreka za realizaciju novih investicija. Postoje privatni partneri koji su zainteresovani za ulaganja u projekte energetske efikasnosti, a postoje i tehnologije koje će omogućiti i energetske i finansijske uštede, iz kojih će grad potom otplatiti investiciju privatnom partneru. Novac više nije izgovor. Naprotiv, JPP treba biti stimulacija za odluku o rešavanju problema energetske efikasnosti kroz aranžman sa privatnim partnerom: javne institucije i lokalne samouprave ne moraju da imaju opredeljeni bužet za investicije, a mogu dobiti nove sisteme rasvete, grejanja ili nove fasade. Često će ovi projekti kreirati i uštede u budžetu. 10-15 % ili možda i preko 20% smanjenih postojećih troškova u budžetu i posle otplate naknade privatnom partneru je često rezultat u projektima javnog osvetljenja.

Nepoznavanje novih tehnologija ili manjak kadrova takođe više ne može biti izgovor za statičnost i neaktivnost u segmentu energetske efikasnosti. Jer drugi najvažniji aspekt javno-privatnog partnerstva je to, da će privatni partner uz finansijski, preuzeti i sav tehnički rizik. Odabir prave tehnologije, pravog proizvođača, izvođača, visina investicije, kvalitet radova, kvarovi na opremi ili nabavka energenta – to su sve obaveze i odgovornosti koje će opštine i gradovi preneti na privatnog partnera. Privatni partner ima potrebne ljudske i tehničke kapacitete, vlada najnovijim tehničko-tehnološkim rešenjima i inovacijama dostupnim na tržištu. Naglasak kod JPP-a nije na kao nekad samo na nabavci robe, već se od privatnog partnera očekuje celokupni paket usluge. Taj „paket“ se definiše javnim ugovorom, a jedna od glavnih obaveza privatnog partnera je da kvalitet pružene usluge bude zagarantovan na istom nivou tokom celog perioda trajanja ugovora.

Koji projekti mogu da se realizuju u segmentu energetske efikasnosti po modelu JPP-a?

Model može da se primeni u svim segmentima unapređenja energetske efikasnosti, i da bude predmet saradnje sa našom firmom. Grejanje, hlađenje, priprema sanitarne vode i tehnološke pare, unutrašnja i spoljašnja rasveta, ali i totalna energetska sanacija, gde se uz sve ove termo-mašinske sisteme unapređuje energetska efikasnost omotača zgrade, odnosno izolacija i spoljna stolarija.

Prvi JPP u Srbiji u isporuci toplotne energije sprovela je kompanija GGE, u Pirotu. Kakva je bila saradnja sa javnim partnerom i da li ste zadovoljni ostvarenim rezultatom?

Saradnja je od prvog dana bila sjajna. Neverovatnu posvećenost i želju da projekat uspe pokazali su svi: od gradonačelnika, preko energetskog menadžera, implementacionog tima i direktora škola. Projekat modernizacije grejanja u četiri škole je pozitivan iz više aspekata. Pre svega jer će se koristiti obnovljivi izvor energije – biomasa, čime će se smanjiti emisija CO₂ za 420 tone godišnje. Biomasa ima takođe i višestruko značajan ekonomski efekat, i za grad, zbog smanjenih troškova za grejanje, ali i za lokalnu ekonomiju. Naime, ovaj energent je naš domaći, lokalno dostupan energent.  A proces transporta i pripreme energenta će obavljati lokalne pirotske kompanije. To sve znači nova radna mesta za grad Pirot.

Potencijal za uštedu električne energije u Srbiji u sistemima javne rasvete često prelazi 80%.

Pošto je drvna sečka najjeftiniji energent trenutno na tržištu, ukupan trošak grada za grejanje ove četiri škole smanjiće se za 25 %. To je još jedan pozitivan aspekt ovog projekta. Kako je predviđeno ugovorom, naknada koju javni partner plaća privatnom partneru sastoji se iz fiksnog dela iz kojeg će se vraćati investicija, a oko 20 odsto naknade je varijabilno, i zavisi od cene biomase na tržištu. Pored toga, sva odgovornost za isporuku biomase i njen kvalitet, te ispravnost opreme i trošak održavanja su u narednih 15 godina obaveza privatnog partnera.

Ukratko, grad je pokazao inicijativu i iskoristio potencijal zakona o JPP-u i opreme koju je imao: bez sopstvenih sredstava, umesto starog i trošnog sistema grejanja, za koji je stalno izdvajao novac za popravku, grad je dobio moderno grejanje sa ekološkim gorivom i smanjio svoje troškove.

Koliko se u realizaciji projekata GGE oslanja na lokalne izvođače-saradnike odnosno koliko se kroz ove projekte upošljava lokalna radna snaga?

Strategija GGE je da naša firma obezbeđuje novac i znanje, sve ostalo se radi lokalno. Sama priprema projekta podrazumeva saradnju naših inženjera i potencijalnih lokalnih partnera, sa kojima zajednički procenjujemo stanje na terenu, predlažemo rešenja i iniciramo JPP projekat prema javnom partneru. Ako javni partner pokrene razvoj projekta, zatim dobije odobrenje Komisije za JPP i na tenderu nas izabere, GGE taj projekat onda realizuje potpuno se oslanjajući na lokalne partnere. Potpisujemo ugovore sa dobavljačima i izvođačima i njima prepuštamo rad na terenu. Kada je reč o održavanju instaliranih sistema, ista je situacija. I taj posao se prepušta lokalnim partnerima, koji će uvek najbrže reagovati u slučaju potrebnih intervencija.

GGE učestvuje u najvećem JPP projektu energetske efikasnosti u regionu, kao privatan partner Grada Ljubljana. Po čemu je ovaj projekat značajan i važan?

GGE je na javnom tenderu osvojio projekat, koji podrazumeva kompletnu energetsku sanaciju 48 javnih ustanova u Ljubljani. Naša firma je stekla poverenje ljubljanskih vlasti, što nije mala stvar pošto je u pitanju grad koji je poznat po zelenim inicijativama, energetskoj efikasnosti, i koji je nosio titulu Evropske Zelene Prestonice 2016. godine.

Ljubljana sprovodi najveći regionalni JPP projekat, kojim će se energetski sanirati ukupno 48 objekata.

Investicija je velika, 14,3 miliona evra, od čega 51 odsto daje privatni partner, a ostatak grad i država. Objekti koje obuhvata projekat uključuju administrativne zgrade, škole, vrtiće, sportske centre i druge javne ustanove, a primenjuje se veliki broj mera na svaku zgradu: unapređuje se grejanje, hlađenje, izolacija, menjaju se prozori, krovovi, ali i sekundarni sistemi za grejanje, termostatski ventili i radijatori. To je prvi pravi primer sveobuhvatne energetske sanacije na ovoj skali. Zbog obima posla, projekat se izvodi u partnerstvu sa kompanijom Petrol.

Projekat je odličan prikaz svega što je moguće učiniti po pitanju energetske sanacije zgrada u javno-privatnim partnerstvima. Nadam se da će upravo ovaj projekat biti pilot-projekat koji će pokrenuti domino-efekat u ostalim zemljama regiona. I mislim da će i u Srbiji svobuhvatne energetske sanacije biti budućnost ESCO projekata.

 

26.12.2017 · ADA / ANKICA_BARBULOV / ENERGETSKA_EFIKASNOST / ENERGETSKA_INFRASTRUKTURA / ENERGETSKA_SANACIJA / EVROPSKA_ZELENA_PRESTONICA / FASADE / GEE_ESCO / GREJANJE / JPP / KRUSEVAC / LED_RASVETA / LJUBLJANA / LOKALNE_SAMOUPRAVE / PETROVAC_NA_MLAVI / PIROT / PRIVREDA_KOMORA_SRBIJ