Merkel sa Šulcom o velikoj koaliciji


08.01.2018
Angela Merkel ima reputaciju glavnog menadžera kriznih situacija u Evropi, a sada kod kuće treba da "izgura" novu nemačku vladu posle lošeg izbornog rezultata njene Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i sestrinske CSU, što joj znatno otežava poziciju nespornog lidera u EU. U međuvremenu, najnovije istraživanje rejtinga nemačkih političara pokazuje da je ubedljivo najpopularniji Šulcov prethodnik Zigmar Gabrijel.

Kancelarka počinje razgovore ove sedmice sa liderima Socijademokrata, strankom s kojom je i vladala u tzv. velikoj koaliciji do poslednjih izbora. SPD je nakon septembarskih izbora izričito odbila ideju o ponovnoj koaliciji s objašnjenjem da je pad porške stranci upravo bio uzrokovan tom koalicijom i primorala Merkel da pregovara sa Zelenim i liberalima iz stranke FDP. Dogovor nije postignut, pa je, zbog opasnosti od još većeg rasta Alternative za Nemačku, AfD, stranke ekstremne desnice, SPD ipak prihvatila pregovre sa Merkel, ali sa dva moguća rezultata - koalicijia ili podrška manjinskoj vladi.

 

Kancelarka je, međutim, još u prvim pregovorima sa drugim strankama rekla da je protiv manjinske vlade zbog njene nestilnosti i neizvesnosti pri glasanju o bilo čemu.

 

Sve to dovelo je do tromesečnog čekanja na novu vladu u Nemačkoj, a do 12. januara bi rebalo da se zna ima li smisla i formalno pregovarati - za šta će, verovatno, biti potrebne sedmice - kako će ona izgledati, ili hoće li Nemci na ponovne izbore, što ne bi odgovaralo nijednoj političkoj stranci osim, slažu se analitičari, desničarskoj AfD koja je prvi put od Drugog svetskog rata ušla u Bundestag.

 

"Mislim da možemo da uspemo. Nameravamo da radimo veoma posvećeno i intezivno, uvek imajući na umu šta građani Nemačke očekuju od političara koji ih predstavljaju. Da rešavaju njihove probleme i stvore uslove da građani zaista budu uključeni. U pregovore ulazim veoma optimistična, iako sam svesna da nas iščekuje mnogo posla narednih dana. Ali smo svi rešeni da ostvarimo rezultat”, rekla je Merkel novinarima uoči razgovora.

 

Sa druge strane Martin Šulc, lider Socijaldemokrata, poručio je da u razgovore ulazi bez postavljanja 'crvenih linija'.

 

“Nemački građani od nas mogu da traže da radimo hitro. Razgovori će biti okončani u narednih pet dana. To mora biti dovoljan period da se razjasni zajednička osnova za koalicione pregovore. Kao što znate naša stranka će o tome odlučivati na partijskom kongresu. Verujem da svi prisutni žele konsruktivan dijalog iu tom duhu svim gostima želim dobrodošlicu”, rekao je Šulc.

 

Merkel je još polovinom decembra 2017. izjavila da njen konzervativni blok počinje preliminarne pregovore sa SPD s ciljem formiranja "velike koalicije", uprkos tada još neizvesnom stavu socijaldemokrata.

 

Šulc ostavlja otvorenim nekoliko mogućnosti, navodeći da će tokom pregovora s Merkel biti razmotrena i opcija manjinske vlade, prema kojoj bi socijaldemokrate u Bundestagu podržavale vladu CDU-CSU, ali ne bi bile deo nje.

 

Formiranje velike koalicije bilo bi veliko olakšanje i za EU. Brisel ne bi nikako želeo političku krizu i neizvesnost u najmoćnijoj članici bloka. To bi, uz Bregzit, ulazak eksrtemne desnice sa nacističkom prošlošću u austrijsku vladu i porast nacionalizma i populizma, kao i neposlušnosti nekih članica, Uniju dodatno uzdrmalo. A  onemogućilo bi i osovinu Merkel - franscuski predsednik Emanuel Makron koja se čini jedinim garantom možda čak i opstanka EU kakva je sada.

 

U međuvremenu, najnoviji rejting nemačkih političara pokazuje da je Šulc na najnižem nivou ikada, od 30 %, devet procenata manje nego pre mesec dana, dok je njegov prethodnik na mestu lidera SDP Zigmar Gabriel ubedljivo najpolularniji političar sa 62 % podrške, prema rezultatima poslednjeg istraživanja rađenog za ARD televiziju.

 

Gabrijela slede ko-lider Zelenih, Džem Ozdemir sa 53% i Merkel sa 52%, što je isti procenat Nemaca koji žele da ona ostane kancelarka.

 

Na izborima 24. septembra, koalicija CDU-CSU osvojila je 32,9 %, a SPD 20,5 % glasova, što je njen najlošiji rezultat od kraja Drugog svetskog rata.

 

Treće mesto zauzela je krajne desna Alternativa za Nemačku (AfD) sa 12,6 %.

 

Za liberale (FDP) je glasalo 10,7 % izašlih birača, Levica je dobila 9,2 %, a stranka Zelenih 8,9 % glasova.

 

Izvor: EURACTIV.com /EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP

08.01.2018 · Euraktiv