Na inauguraciju bugarskog predsedavanja EU sa hirurškom maskom


11.01.2018
Dok se Sofija sprema za inauguraciju bugarskog predsedavanja Savetom EU 11. januara, gostima iz cele EU savetuje se da ne zaborave na hirurške maske zbog smoga u glavnom gradu Bugarske. Sofija je jedan od gradova sa najzagađenijim vazduhom u Evropi a gradske vlasti se, kako upozorava civilni sektor, ne angažuju previše da taj problem reše.

Vazduh u Sofiji tokom zimskih meseci nikada nije bio naročito dobar ali su se prvih dana 2018. stanovnici glavnog grada Bugarske setili dana kada je metalurški gigant iz doba socijalizma Kremikovci još radio, piše novinar Karsen Nikolov za portal bulgarianpresidency.eu, novinarski projekat koji prati bugarsko predsedavanje EU.

 

Fabrika Kremikovci izgrađena je u blizini Sofije pedesetih godina 20. veka uprkos činjenici da u regionu nema ni gvožđa ni uglja. Svrha fabrike bila je otvaranje radnih mesta. Kremikovci je zatvoren već nekoliko godina.

 

Pošto nije bilo vetra, u večernjim časovima 5. januara smog je prekrio Sofiju i nivo sitnih čestica premašio je dozvoljeni gotovo 30 puta. Situacija se normalizovala 9. januara, iako sofijske lokalne vlasti nisu ništa preduzimale. Vrtići i škole su radili a direktori tih ustanova nisu upozoreni da ne izvode decu napolje.

 

Sofija je jedan od gradova sa najzagađenijim vazduhom u Evropi a ni drugi gradovi u zemlji nisu u mnogo boljoj situaciji.

 

Pre manje od godinu dana Evropski sud pravde osudio je Bugarsku što nije preduzela mere da se popravi kvalitet vazduha. Država je proglašena krivom za sistematsko prekoračenje dnevnih i godišnjih normi za sitne čestice.

 

Statistike pokazuju da je od 2007. do 2014. bilo više ponovljenih slučajeva prekoračenja dozvoljenog nivoa koncentracije sitnih čestica u Sofiji, Plovdivu, Varni, kao i na severu, severozapadu i jugoistoku zemlje.

 

Sud nije kaznio Bugarsku ali je to jedna od mogućnosti u budućoj proceduri.

 

U izveštaju Pregled ekološke implementacije u EU za 2017. u delu o Bugarskoj navodi se da je loš kvalitet vazduha ozbiljan razog za brigu. Merenja pokazuju da je vazduh u gotovo celoj zemlji štetan po zdravlje i da to ima znatne ekonomske implikacije na produktivnost radne snage i zdravstveni sistem.

 

Bugarska, kako se navodi u izveštaju, ima najveću koncentraciju finih sitnih čestica u vazduhu u urbanim sredinama u Evropskoj uniji. Zato ta zemlja ima i najveće troškove u EU zbog zagađenja vazduha. To takođe ima za posledicu gubitak više od dva miliona radnih dana i više od 11.000 prevremenih smrti godišnje.

 

Jedan od razloga što je smog u Sofiji tako prisutan leži u činjenici da se taj grad nalazi u dolini i da zbog geografskog položaja ima predispozicije za temperaturne inverzije u zimskom periodu. Tokom zimskih meseci temperatura na obližnjoj 2.000 metara visokoj planini Vitoša često je viša nego u Sofiji koja leži na 450 metara nadmorske visine.

 

Razlog za veliko zagađenje je i nizak životni standard. Hiljade porodica greje se na čvrsto gorivo, uglavnom na drvo, ali i na ugalj. Romi na periferiji lože i stare gume, plastični i drugi otpad.

 

Takođe u gradu ima mnogo starih vozila na dizel. Podaci pokazuju da je u 2017. u Bugarskoj registrovano više od 200.000 starih automobila.

 

Kako se navodi, ulice Sofije se ne peru redovno, mada je gradska vlast posle poslednjeg talasa smoga obećala da će rešiti problem. To je jedan od vodećih faktora koji doprinosi stvaranju prašine.

 

"Genocid. Ne postoji druga definicija za ono što se poslednjih dana dešava u Sofiji koja će 2019. biti i Evropska prestonica sporta i kandidat je za titulu Zelene prestonice", prokomentarisali su u nevladinoj organizacii Spasimo Sofiju koja ukazuje na probleme glavnog grada.

 

U međuvremenu građani okupljeni u mrežu AirSofia.info svojim meračima mere zagađenje vazduha. Reč je o organizaciji dobrovoljaca, građana Sofije, koji su širom grada o svom trošku postavili gotovo 200  merača. Zahvaljujući njima građani su u realnom vremenu obavešteni o nivou zagađenja. Merači te organizacije su između 5. i 9. januara ukazivali na veći stepen zagađenja od zvaničnih merenja.

 

U Sofiji je postavljeno pet zvaničnih stanica za kontrolu kvaliteta vazduha. Jedna od njih je na Vitoši, gde je vazduh kristalno čist i nema potrebe za merenjem.

 

Građani Sofije u maju 2017. podneli su kolektivnu tužbu protiv gradskih vlasti zbog zagađenog vazduha. Međutim, sud je u oktobru odbacio slučaj s obrazloženjem da građani "nemaju iskustvo, znanje i finansijske resurse" da štite svoje povređene interese i da ne mogu da "prebace teret na sud". Grupa organizacija civilnog društva se tada ujedinila pod imenom Grupa za čist vazduh i predala žalbu višem sudu.

 

Inače, 1989. su protesti koji su doveli do svrgavanja totalitarnog režima u Bugarskoj počeli ekološkim protestima u gradu Ruse. U tom kontekstu, zagađenje vazduha predstavlja rizik za vladu stranke Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB).

 

"U svakom slučaju, dragi evropski zvaničnici koji dolazite na inauguraciju, ne zaboravite hirurške maske jer smog u Sofiji predstavlja konstantnu opasnost", poručio je Nikolov.

 

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Pixabay.com

11.01.2018 · Euraktiv