BRISEL / FAJON ZA AJB: STAVOVI ZAGREBA UGROŽAVAJU ŠIRENJE EU NA BALKANU / PIŠE: IBRAHIM SOFIĆ


13.01.2018
Evropska parlamentarka kaže da postoji raspoloženje za širenje Unije na zapadu Balkana, ali te države imaju dosta posla.  

Nepoštovanje arbitražne odluke u Zagrebu o razgraničenju Slovenije i Hrvatske predstavlja, ne samo kršenje prava Evropske unije, već ugrožava i dalje širenje Unije na Zapadni Balkan, smatra Tanja Fajon, evropska parlamentarka iz Slovenije.

U razgovoru za Al Jazeeru ona ističe kako države, poput Bosne i Hercegovine i Srbije, imaju i druge probleme od stavova Zagreba, ali i kako bugarsko predsjedavanje EU-om Zapadnom Balkanu može pomoći regiji.

Poslednjih nekoliko meseci vlada dobra klima unutar Unije kada je u pitanju proširenje na Zapadni Balkan. U septembru prošle godine je predsednik Evropske komisije (Jean-Claude) Juncker spomenuo čak i orijentacijski vremenski okvir i sada svi sa nestrpljenjem očekujemo Strategiju o proširenju za Srbiju i Crnu Goru, čije je predstavljanje najavljeno u februaru.

Ova strategija će obelodaniti konkretne korake, čijim ispunjenjem je moguće ostvarenje scenarija po kom bi se Srbija i Crna Gora, kao prve, Uniji pridružile do 2025. godine.

Treba svakako naglasiti i da je predsedavanje Unijom trenutno u rukama Bugarske, koja je sebi kao jedan od prioriteta zadala upravo proširenje. Tako će se u maju ove godine, 15 godina nakon vrha EU-Zapadni Balkan u Solunu, ponovo sastati lideri EU-a sa liderima iz regiona što bi državama Zapadnog Balkana trebalo doneti još konkretniju i jasniju perspektivu članstva.

Očigledno je, dakle, da raspoloženje za proširenje postoji, ali isto tako dinamika čitavog procesa zavisi od napretka država u regionu kada su u pitanju reforme na nekim ključnim područjima. Isto tako, lideri EU moraju da budu svesni šta je mogući scenario ako Zapadni Balkan padne u zaborav: uspon nacionalizma, dalje masovno iseljavanje ljudi, pogotovo obrazovanih mladih, stagnacija privrede i visoka nezaposlenost.

Kao što sam istakla povodom poslednje posete u Sarajevu u novembru prošle godine, smatram da je u BiH krajem prošle godine postojao dobar momenat za napredak, što znači konačno ispunjenje upitnika, koji bi se vratio Komisiji, a ona bi onda ocenila spremnost BiH da dobije status kandidata.

Nažalost, Sarajevo nije uspelo da vrati upitnik Briselu i bojim se da je još jednom izostala ta ujedinjenost i složnost koja je itekako potrebna za napredak jedne države sa tako kompleksnim uređenjem kao što je to Bosna i Hercegovina.

Lopta je na strani BiH i žao mi je što se često stiče utisak da lideri ne žele to da iskoriste. Previše pažnje se posvećuje etnički motivisanim podelama, često izrežiranim, samo zato što su korisne za dobijanje glasova na izborima, a premalo pragmatičnim reformama koje bi građanima omogućile pristojniji život, a mladima svetliju budućnost.

Bojim se da će ova godina, godina izbora u BiH, još dodatno usporiti napredak BiH ka Evropskoj uniji. Na strani EU, dakle, postoji volja za napredak BiH, međutim hoće li se to ostvariti ili ne je isključivo u rukama lidera u BiH.

Verujem da bi se mnoge nužne reforme u BiH mogle sprovesti da za to postoji iskrena želja onih koji vode BiH. Ovako se stiče utisak da liderima odgovara status quo.

Beograd je nesumnjivo napredovao u pregovorima sa Unijom, međutim pored usvajanja zakona potrebna je i njihova realizacija u praksi. Predstavnici civilnog društva i medija u Srbiji često glasno kritikuju vlasti i kažu da su se uslovi u kojima rade u smislu poštovanja ljudskih prava i slobode izražavanja znatno pogoršali.

Ako na jednoj strani imamo napredak na papiru u vidu otvaranja novih poglavlja, a na drugoj nezadovoljstvo civilnog društva, koje je u neku ruku nosilac procesa pridruživanja Uniji, onda imamo i veliki problem i raskorak. Prema poslednjim podacima je podrška građana Srbije EU najniža u poslednje dve decenije i to me jako brine.

Vladavina prava, funkcionalnije pravosuđe, kao i slobodniji mediji su, po mom mišljenju, ključni za dalji napredak Srbije i baš zbog toga su poglavlja 23 i 24 tako bitna, ne samo za Srbiju, već i za ostale države koje su na putu prema članstvu u Uniji.

Regionalna saradnja je također od izuzetnog značaja, a naročito Dijalog sa Prištinom i što brža normalizacija odnosa.

U odnosima Srbije i BiH su napravljeni važni koraci u proteklih nekoliko godina i nadam se da će se ta pozitivna dinamika i zadržati.

Sve presude ICTY-a su važne za proces pomirenja u regionu, koji je praktično osnova za dalji napredak, i zato njihovo odbacivanje nikako ne doprinosi poboljšanju odnosima.

A nepoštovanje arbitraže u slučaju Slovenija-Hrvatska predstavlja ne samo kršenje EU prava, već ugrožava i dalje širenje Unije na Zapadni Balkan.

Šta drugo izaziva ignorisanje arbitražne odluke sa strane Hrvatske, koja je bila uslov za njeno članstvo u EU, nego skepsu u Uniji povodom prihvatanja novih članica sa nerešenim graničnim pitanjima?

Zbog toga je izuzetno važno da Hrvatska poštuje arbitražnu odluku o razgraničenju i na taj način ne otežava put Zapadnog Balkana prema EU-u.

Izvor: Al Jazeera 

 

13.01.2018 · BRISEL_ZAPADNI_BALKAN