Do kraja juna nacrt pregovoračke pozicije za poglavlje 27


14.02.2018
Srbija će do kraja juna izraditi nacrt pregovaračke pozicije sa EU za poglavlje 27 koje se odnosi na životnu sredinu, najavio je 14. februara ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan. Na skupu o pripremi te pozicije rečeno je i da Srbija može očekivati da Evropska komisija svoje mišljenje da tek za godinu ili dve kada bi i pregovori o poglavlju 27 mogli da počnu.

"Nacrt pregovarčke pozicije biće gotov do kraja juna, a posle toga ćemo sa Evropskom komisijom razmatrati i raditi na usaglašavanju tog dokumenta", kazao je Trivan novinarima na skupu o pripremi pregovaračke pozicije za poglavlje 27.

 

Ministar je izjavio da će se na tom usaglašavanju verovatno raditi nekoliko meseci, ali da će Srbija biti spremna za otvaranje poglavlja čim bude predala nacrt pregovarake pozicije, ali da će početak pregovora o toj oblasti zaviiti od odluke Evropske komisije.

 

Trivan je rekao da se dosad s otvaranjem poglavlja 27 nije žurilo jer se želi da zemlja bude u potpunosti spremna za to "najvažniji, najskuplje i najkompeksnije poglavlje".

 

Po njegovim rečima, neke zemlje koje su postale članoice EU plaćale su penale nekoliko godina kasnije zbog toga što temeljno nisu uradile pripremu.

 

Trenutno se, kako je rekao Trivan, završavaju procene stanja životne sredine u Srbiji u svim aspektima, kao i koliko će tačno privredu i društvo koštati prilagođavanje standarima EU u oblasti životne sredine.

 

"Procenjeno je da bi Srbiji da životnu sredinu dovede u red po svetskim standardima bilo potrebno 15 milijardi evra u periodu od 30 godina i očekujemo da će polovinu od te sume EU biti spremna da pod određenim uslovima da Srbiji", kazao je ministar i naveo da će se do kraja juna znati približniji iznos tih troškova.

 

Kako je dodao, na Srbiji je da ostatak novca sama obezbedi, ali kako nema dovoljno sredstava očekuje se da veliki deo novca za životnu sredinu bude iz inostranstva, iz privatnih izvora kroz projekte javno-privatnog partnerstva.

 

Trivan je rekao da još nije utvrđeno koliki prelazni period za prilagođavanje u određenim oblastima ekologije će se tražiti u pregovorima, za vreme pošto Srbija postane članica EU.

 

Na pitanje koje su to oblasti u koje najviše novca treba uložiti, on je kazao nema oblasti u kojoj nema ozbiljnih problema, ali da se Srbija suočila s time.

 

Kao primer oblasti za koju većina građana smatra da za nju ne treba puno novca i da je tu stanje uređeno Trivan je naveo zaštićena prirodna dobra ali je istakao da ni tu nije najbolja situacija.

 

"Cilj je da do 2020. pod zaštitom bude 10% prirodnih dobara, a EU smatra da treba da bude 20%. I po tome se vidi da kasnimo i zbog toga ćemo raditi reviziju stepena zaštite prirodnih dobara, kako bi se videlo da li su neka dobra opravdano zaštićena", kazao je Trivan.

 

Šef Pregovaračke grupe 27 Ivan Karić rekao je da je domaće zakonodavstvo u oblasti ekologije dobro prilagođeno onome u EU, ali je problem do sada bila primena propisa.

 

"Problem je i izrada direktiva koje definišu izvore finansiranja, rokove u kojima će se određeni projekti sprovesti i način na koji će se to uraditi", kazao je on.

 

Karić je kao najveći problem u pregovorima naveo prilagođavanje sistema upravljanja vodama i sistema upravljanja otpadom, kao i prilagođavanje industrijskim direktivama, odnosno transformaciju privrede.

 

Članica pregovaračkog tima zadužena za poglavlje 27, Anđelka Mihajlov kazala je da poučena iskustvima drugih zemalja, Srbija može očekivati da Evropska komisija svoje mišljenje da tek za godinu ili dve kada bi i pregovori o poglavlju 27 mogli da počnu.

 

"Mislim da je Srbiji najveći problem nedostatak infrastrukture potrebne za zaštitu životne sredine. To puno košta. Infrastruktura za otpadne vode, za vodu za piće, za uređaje kako bi se dostigao nivo EU", kazala je Mihajlov.

 

Šefica pregovaračkog tima Srbije za pregovore sa EU Tanja Miščević rekla je da "nema poglavlja na kome će se bolje videti korist za svakog građanina u EU integracija od poglavlja 27".

 

Ona je navela da se veliki deo evropskog prava, kome treba da se prilagodi Srbija, odnosi na zaštitu životne sredine.

 

"I sredstva potrebna za ispunjavanje obaveza iz poglavlja 27 su ogromna. Zato moramo biti tri puta pametniji nego u bilo kom drugom poglavlju kako da dođemo do novca", dodala je Miščević.

 

Ona je ocenila da će Srbija učiniti sve da prilagođavanje industrije standardima očuvanja životne sredine onima u EU ne bude trošak već investicija.

 

Građani prijavljuju lokacije sa sumnjivim otpadom

 

Ministar je na skupu rekao da su građani prijavili nekoliko desetina lokacija za koje sumnjaju da se na njima nalazi opasan otpad.

 

Trivan je krajem decembra prošle godine, kada je u Obrenovcu na jednoj lokaciji pronađeno 25 tona nezakonito zakopanog opasnog otpada, pozvao građane da prijavljuju sumnjive slučajeve odlaganja otpada.

 

"Trenutno poveravamo svaku prijavu i verovatno ima i onih koje se ne odnose na opasan otpad ali sam siguran da nema lažnih prijava", rekao je Trivan novinarima.

 

Ministar je kazao da su prijavljene lokacije sa sumnjivim otpadom po čitavoj Srbiji i da se njegovo ministarstvo bavi svakom prijavom, ali nije želeo da navodi gde su te lokacije i detalje istrage.

 

Izvor: Beta

Foto: Beta

14.02.2018 · Euraktiv