IRAK / PROFIT IZ IRAČKIH RUŠEVINA / PIŠE: BOŠKO JAKŠIĆ


27.02.2018
Potvrdilo se, kao u Libiji, da su pokretanje ratova i pravljenje para dva odavno povezana procesa.

Nedavno je u Kuvajtu održana međunarodna konferencija posvećena obnovi Iraka posle kolosalnih ratnih razaranja, a skup je još jednom razotkrio licemerje moćnika koji se mnogo i ne trude da humanitarnost podrede interesima sopstvenog biznisa.

“Čitav svet duguje vam zbog vaše borbe protiv smrtonosne globalne pretnje koju je predstavljao Daeš”, poručio je Iračanima na međunarodnoj konferenciji u Kuvajtu generalni sekretar UN-a Antonio Guteres koristeći arapski akronim za Islamsku državu Irak i Levant. “Vreme je da pokažemo našu trajnu zahvalnost i solidarnost sa iračkim narodom.”

Američki predsednik Donald Trump uzeo je kredit za proterivanje pripadnika ISIL-a iz iračkih gradova posle tri godine ratovanja, ali sila koja je invazijom 2003. otvorila vrata iračkog pakla i umnogome odgovorna za nastanak Islamske države neprijatno je iznenadila Iračane.

Irak je dovoljno bogat i u stanju je da prihodima od nafte u najvećoj meri sam finansira rekonstrukciju, ključna je poruka koju je preneo državni sekretar SAD na konferenciji predstavnika 70 država i međunarodnih organizacija.

Na kraju, Iraku je obećano 30 milijardi dolara, značajno manje od procene šteta koje se kreću oko cifre od blizu 90 milijardi dolara. Sjedinjene Države odbile su da direktno učestvuju u fondovima obnove. Ništa blanko ček. Krunska podrška svela se na odluku vašingtonske administracije da pomoć za rekonstrukciju udvostruči na – 150 miliona dolara. Peanuts, kikiriki, rekli bi Amerikanci.

Zemlja najodgovornija za razaranje i mizeriju Iraka pribegla je oprobanoj formuli. Sekretar Rex Tillerson bio je mnogo zainteresovaniji da u finansijskoj obnovi obezbedi učešće više od 150 američkih privatnih kompanija. Tako je umesto nečega što je moglo da podseća na Marshallov plan podizanja Nemačke posle Drugog svetskog rata, otvorena velika utakmica za lukrativno tržište.

Iračka Vlada je do sada iz sveta primila 500-600 miliona dolara pomoći, premijer Haidar al-Abadi očekivao obimne finansijske kontribucije, ali u kom će se pravcu stvari razvijati postalo je jasno kada je kuvajtskom skupu promenjeno ime: umesto konferencije donora, kako su se nadali u Bagdadu, pretvoren je u konferenciju posvećenu rekonstrukciji.

Potvrdilo se, kao u Libiji, da su pokretanje ratova i pravljenje para odavno dva povezana procesa. Ipak, nigde interesi biznisa za bogaćenjem nisu danas tako prisutni kao u pokušaju Iraka da se izvuče iz ruševina rata. Mnogo lepih reči, ali umesto Guterresove “trajne zahvalnosti” Zapad, regionalne sile ili Kina ulaze u trku oko profita koje nameravaju da izvuku iz iračkih ruševina.

Gdje će se vratiti 2,9 miliona raseljenih

Od juna 2014. kada je na trećini iračke teritorije osnovan kalifat, do decembra 2017. kada je proglašena pobeda, Irak je pretrpeo štete koje Svetska banka i irački ministar za planiranje Salman al-Jumaili procenjuju na 88,2 milijarde dolara.

Uništeni i opustošeni gradovi, razorene škole, bolnice i celokupna infrastruktura nekada prosperitene zemlje koju rat prati poslednjih 15 godina.

U Mosulu, prestonici samozvanog kalifata, čitavi stambeni blokovi su nestali a u području drugog najvećeg iračkog grada direktno je ugroženo 750.000 dece. Teška ili lakša oštećenja, zavisno od intenziteta borbi koje su vođene, pretrpelo je oko 200 urbanih centara. Oštećeno je 138.000 kuća, više od polovine potpuno. Kako bi 2,9 miliona raseljenih imalo gde da se vrati, neophodno je više od 17 milijardi dolara.

Svetska zdravstvena organizacija iznela je podatak da je u ratu uništeno najmanje 14 bolnica i 170 zdravstvenih ustanova. Svako četvrto dete zadesio je život u teškom siromaštvu, saopštava Unicef.

Rat sa ISIL-om naneo je i ogromne štete naftnoj industriji zemlje čije su rezerve od oko 153 milijarde barela među najvećim na svetu. Samo za oporavak ovog sektora potrebno je oko 30 milijardi dolara. Da li će onih prikupljenih 30 milijardi otići isključivo za obnovu sektora iz koga će moćne svetske naftne kompanije izvlačiti ogromne profite? Naravno da hoće. “Mojsije je Mojsije, a biznis je biznis”, kaže stara jevrejska poslovica.

Dogovoreni, mada ne još i realizovani saldo, značajno je veći od očekivanog jer su strani kontributori koliko u decembru procenjivali da je prvobitni cilj od 20 milijardi dolara previsok pa je potom prepolovljen, da bi na kraju završio na pet milijardi. Pojedini analitičari zato su skloni da 30 milijardi – sabranih kroz složenu kombinaciju zajmova, investicionih garancija i direktnih investicija – tumače kao važan signal podrške Iraku i premijeru Abadiju.

Kontribucije bogatih zemalja Zaliva ne potvrđuju ovakav zaključak, iako je njihov doprinos kolektivno najveći: pet milijardi dolara (Kuvajt je obećao dve milijarde). Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati dali su manje od očekivanog.

Obe zemlje su sumnjičave prema Abadijevom savezništvu sa Hadi al-Amirom, liderom Iranu naklonjene organizacije Badr. Iako je koalicija raspuštena dan pošto je osnovana, lideri Zaliva strahuju od rasta iranskog uticaja, pa je finansijski oprez umnogome vezan za izbore u maju jer donori i investitori žele da sačekaju sastav nove iračke vlade. Na oprez zbog sunitsko-šiitskog rivalstva nadovezuju se i veliki troškovi Saudijaca i Emiraćana oko rata u Jemenu, niže cene nafte od priželjkivanih i potencijalni bezbednosni rizici.

Ujedinjene nacije, čiji je budžet iračke obnove oko milijardu dolara, pokrenule su dve ključne inicijative. Agencija UN za razvoj angažovana je na 25 lokacija kako bi se omogućio što brži povratak raseljenih. Aktiviran je i dvogodišnji program obnove sa ciljem da se, bez čekanja na velike infrastrukturne projekte, obezbedi povratak normalnom životu miliona ugroženih Iračana.

Nestale milijarde dolara

Irak je predstavio 157 projekata za obnovu infrastrukture: obnove električne i vodne mreže, otvaranja škola i bolnica. Ali, kada se podvuče crta, jasno je da najveći deo obnove treba da obezbede irački prihodi od nafte jer drugih izvora finansiranja nema.

Od vremena američke okupacije, nametnuti neoliberalni model uništio je sektore iračke proizvodnje što je zemlju učinilo potpuno zavisnom od uvoza. Irak je 2016. na import potrošio više od 43 milijarde dolara – gotovo polovinu prihoda od nafte.

Obnova je ugrožena jer bi svaki pad cene poremetio rekonstrukciju i planirano iračko učešće u obnovi od 50 milijardi dolara, što je titanski zadatak imajući u vidu da su Iračani dosad prikupili tek jedan procenat od onoga što misle da je potrebno.

Popravka Iraka tako je postala kombinacija geopolitičkih i komercijalnih faktora, ali i domaćih rizika. Rekonstrukcija je ozbiljan izazov za zemlju pritisnutu oštrim etničkim i sektaškim podelama, korumpiranom birokratijom i nekompetentnim političarima. Najviše brine korupcija.

Irak je prošle godine među 176 zemalja dospeo na problematično 166. mesto prema podacima organizacije Transparency International. Ovakav rejting nesumnjivo je uticao da se prikupi tek trećina sredstava neophodnih za obnovu razorene zemlje jer donatori i investitori sumnjaju da dolari neće otići na prave adrese.

Svi pamte da je poslednji pokušaj obnove posle američke invazije uneo u Irak milijarde koje su najvećim delom nestale u ambisima mita, prevara i lošeg upravljanja.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

 

27.02.2018 · MIŠLJENJE / IRAK / OBNOVA / ISIL / POMOĆ / INVESTICIJE / KORUPCIJA / SAD / BOŠKO_JAKŠIĆ /