KOSOVO / VISOKI NAPON U ODNOSIMA BEOGRADA I PRIŠTINE / PIŠE: FAHRI MUSLIU


29.03.2018
Svi smo bili samo kulise u rijalitiju koji se na sjeveru Kosova odvija već godinama...

Da li će "spektakularno" hapšenje visokog srpskog zvaničnika Marka Đurića u Mitrovici i njegova deportacija sa Kosova ubrzati normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova ili će povećati etničke tenzije i sukobe?

Briselski dijalog Kosova i Srbije, uz posredovanje Evropske unije, koji ima za cilj normalizaciju odnosa između te dve države, ovih dana kao da je skrenuo u suprotnom smeru i doveo odnose između Beograda i Prištine do tačke usijanja.

'Dijalog za tenzije'

Na dan održavanja susreta između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Kosova Hašima Tačija u Briselu, gde je bilo reči o sprovođenju Briselskih sporazuma, a pre svega osnivanju zajednice opština sa većinskom srpskom populacijom (ZSO), srpske vlasti su donele odluku da se mladoj ženskoj rukometnoj reprezentaciji Kosova ne dozvoli da igra na Evropskom šampionatu koji se održavao u Beogradu, a istovremeno je za 26. mart na Kosovu najavljen boravak šefa vladine kancelarije za Kosovo Marka Đurića i generalnog sekretara Predsedništva Srbije Nikole Selakovića.

Ministarstvo inostranih poslova Kosova je dalo saopštenje da Đuriću i Selakoviću nije data dozvola da borave na Kosovu zbog nedoličnog ponašanja i provokacije koju je Đurić učinio tokom prethodnih poseta i retorike kojom izaziva mržnju među građanima Kosova.

Srpski visoki zvaničnici, pre svega ministar inostranih poslova Ivica Dačić, ministar odbrane Aleksandar Vulin, Marko Đurić, Milovan Drecun, Nenad Popović, u poslednje vreme su zaoštrili svoju retoriku i umesto da šalju poruke mira i pomirenja oni zapaljivim izjavama, čak i pretnjama, dolivaju ulje na vatru, što je u suprotnosti sa onim što zastupa i govori predsednik Vučić.

Na odluku kosovske vlasti regaovao je sam Đurić osionom izjavom da "Albanci ne mogu da me spreče da se obratim svom narodu" i "Nema tog čoveka koji može da mi zabrani ulazak na Kosovo i Metohiju".

A u sličnom tonu reagovao je i srpski predsednik nakon runde dijaloga u Briselu, kada je u izjavi kosovskim novinarima direktno izazvao Vladu Kosova: "Ja vam kažem: daćete (dozvolu). Dali-ne dali, oni će (Marko Đurić i Nikola Selaković) da dođu u Severnu Mitrovicu. 'Ajde da vidim šta ćete da uradite po tom pitanju."

To je bila "vatrena priprema" onoga što će slediti 26. marta u popodnevnim satima u Mitrovici kada su specijalne jedinice kosovske policije "spektakularnom" akcijom uhapsile Đurića, koji je, kako se saznaje, na Kosovo ušao ilegalno dan ranije i noć proveo u Mitrovici, i deportovale ga sa Kosova.

Ceo slučaj frapantno podseća na "ruski voz sa crtežima likova pravoslavnih svetaca" na relaciji Kraljevo – Mitrovica u januaru prošle godine. I tada je iz Prištine poručeno da voz neće proći, angažovane su specijalne snage, mada je za zaustavljanje voza bilo dovoljno spustiti rampu na granici, do koje voz nikada nije stigao.

I opet je kao inicijator ideje isturen nesrećni Đurić da bi se Vučić nakon kratkog izliva pravednog besa" pojavio u Raškoj u pratnji načelnika generalštaba, kao mirotvorac. Tada su i Vučić i Tači "izbegli ono najgore" i pokazali da su oni "gospodari prstenova" i osobe koje kontrolišu situaciju, koje mogu da izazivaju i reše probleme i krize i od toga obojica profitiraju.

Je li Đurić žrtvovan?

Kosovski analitičari kažu da je i vlastima u Beogradu i onima u Prištini povremeno potrebno da podsete međunarodnu zajednicu da su oni "ključari rata i mira na Kosovu" i tako sebi daju na važnosti. Tako Vučić u poslednje vreme zapaljivim izjavama i podsticanjem nacionalističke retorike pokušava da skrene pažnju sa činjenice da rok za potpisivanje "sveobuhvatnog i pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom" ističe. Tom prilikom će morati da donese neke nepopularne odluke, pa na ovaj način "pumpa" svoj patriotski kredibilitet.

I slučaj "Đurić", za koga se ocenjuje da ga je predsednik Vučić žrtvovao, poslužiće njemu i Tačiju za rešavanje odgovarajućih problema. Srpskom predsedniku to će poslužiti kao argument za dokument koji će proizići iz unutrašnjeg dijaloga "da Srbija nema kontrolu nad Kosovom i da tamo hapse vladine zvaničnike", a Tačiju za formiranje zajednice srpskih opština i skupljanje još kojeg političkog poena kod stranog faktora kao jedini kosovski političar koji može da rešava probleme i ispuni međunarodne obaveze i time, kako ocenjuju neki kosovski analitičari, izbegne suočavanje sa Specijalnim sudom za ratne zločine u Hagu.

Kao reakciju na postojeću krizu, odbornici Skupštine deset srpskih opština na Kosovu dali su rok tri nedelje vlastima u Prištini da krenu u formiranje zajednice srpskih opština (ZSO). U suprotnom, kako je rekao šef Srpske liste Goran Rakić, srpske opštine i institucije će same formirati tu zajednicu 20. aprila. Oni takođe zahtevaju da se "naredbodavci i izvršioci terora nad Srbima u nedelju u Severnoj Mitrovici najhitnije procesuiraju i kazne, a ministar i direktor policije podnesu ostavke zbog protivpravnog napada kosovske specijalne policije".

U prvom reagovanju na najavu Srpske liste da će formirati ZSO iz Vlade Kosova je saopšteno da ta zajednica neće imati legitimitet zbog nepoštovanja zakona Republike Kosovo. "Zajednica je obaveza koju je Kosovo preuzelo u procesu briselskog dijaloga i koja će biti realizovana u bliskoj budućnosti. Nijedna inicijativa koja nije zasnovana na zakonima i demokratskim procedurama Republike Kosovo neće se primenjivati i poštovati", kaže Vlada Kosova.

Kosovski predsednik i premijer na sastanku u sredu konstatovali su da će Kosovo poštovati obaveze preuzete u procesu dijaloga za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije u Briselu. Oni su naglasili da "preteći tonovi iz Srbije neće imati nikakav efektat na Kosovu i da kosovske institucije ocenjuju da je dijalog, a ne ultimatum, put za kretanje napred u izgradnju evropskog i multietničkog Kosova".

A sam premijer Haradinaj napisao je na Fejsbuk profilu da je "ultimatum pogrešan pristup, jedina formula je legitimna i ustavna osnova. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić treba da shvati da naše strpljenje nije bezgranično i da ćemo braniti naše pravo."

Vanredni izbori

Nakon odluke Srpske liste za izlazak iz Vlade, koja je imala ključnu ulogu, na Kosovu se postavlja se pitanje da li manjinska vlada Ramuša Haradinaja može da funkcioniše ili će doći do novih koalicija ili vanrednih parlamentarnih izbora.

Poznavaoci političkih prilika smatraju da sadašnja vlada ne može da funkcioniše kao manjinska i da će ona biti prinuđena da sama podnese ostavku jer se suočava sa gomilom nerešenih problema i ogromnim nezadovoljstvom građana te da su vanredni izbori neminovni.

Sam Haradinaj kaže da nema potrebe da pada vlada i da se nada da će Srpska lista promeniti stav ili će u Vladu ući neki drugi subjekti iz opozicije. Međutim, Demokratski savez Kosova, kao i stranka Samoopredeljenje, kažu da ne žele da budu deo ove vlade nego će to ostvariti na izborima.

Ministar u Vladi Kosova i potpredsednik Haradinijeve stranke Palj Lekaj je čak pretio da će biti uhapšeni svi oni koji budu formirali zajednicu srpskih opština mimo ustava i zakona Kosova.

Oni smatraju da ovakav "pristup ne može da dovede do onoga čemu se teži u Briselu".

"Ne razumem zbog čega je to urađeno kada je Đurić više puta bio na Kosovu na normalan način i uz procedure. Smatram da politika zvaničnika Beograda prema Srbima na Kosovu treba da bude realnija, uz poštovanje realnosti šta se dešava na Kosovu, a ne da se ponašaju kao da dolaze u Kragujevac ili Šumadiju", kažu neki kosovski analitičari.

Kosovski zvaničnici kažu da predstavnici beogradskih vlasti moraju da shvate da na Kosovo može da se dođe samo uz dozvolu vlasti Kosova. "Kosovo je posvećeno normalizaciji odnosa sa Srbijom, ali volja mora biti dvosmerna", rekao je predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji.

Međutim, potpredsednik kosovske vlade Fatmir Limaj kaže da je "veoma čudan razvoj događaja poslednjih dana. U petak, 23. marta 2018, sastali su se predsednik Kosova i Srbije u Briselu, a u ponedeljak se dogodilo ono što nije smelo da se dogodi i postavlja se pitanje koja je svrha dijaloga ako nije preventiva napetih situacija." Dodao je da je "sve ono što se dogodilo u ponedeljak, hapšenje Đurića, i enigmatično i čudno".

Poznavaoci političkih prilika ocenjuju da je hapšenje Đurića scenario između Tačija i Vučića za rušenje Haradinaja sa vlasti. To će uticati na pad Vlade, stvarajući tako nestabilno stanje u zemlji. To pogoduje Tačiju da manevriše Specijalnim sudom, a međuvremenu će Srbi proglasiti zajednicu (srpskih opština). Dobitnici u ovoj sapunici su Tači, kao i Vučić i Srbija, a Kosovo će biti gubitnik, ističu oni.

Dodaju da je Haradinaj postao premijer da bi se ratifikovala demarkacija granice sa Crnom Gorom jer je on sa svojom strankom bio najveći pritivnik toga i to će označiti kraj njegove političke karijere, dok će Tači i dalje biiti glavni arhitekta Kosova za svaku konfiguraciju.

Kosovski zvaničnici, političke partije, osim Samoopredeljenja, koje smatra da je hapšenje "politički šou" u organizaciji Vučića i Tačija, civilno društvo i građani su podržali intervenciju policije i hapšenje Đurića uz konstataciju da su "konačno osetili funkcionisanje države". Ali, bilo je oštrih kritika, pogotovo na društvenim mrežama, gde je osuđivan način postupanja specijalne jedinice.

U komentarima se ocenjuje da je akcija policije ličila na antiterorističku operaciju, u kojoj nije trebalo da se upotrebe šok-bombe u sali gde je bilo i članova kosovske vlade i parlamenta iz srpske zajednice i puno novinara kao način hapšenja i privođenja Đurića. Pogotovo se kritikuje njegovo odvođenje do Prištine, kada su ga policajci izveli iz kola nekoliko stotina metara pre policijske stanice i odveli ga peške, naočigled velikog broja građana, čime je on ponižen kao čovek i političar.

Kažu da je prilikom njegovog hapšenja trebalo da se poštuju Ustav i zakoni Kosova, po kojima se takve osobe hapse, novčano kažnjavaju sa 250 evra ili do šest meseci zatvora i proteruju iz zemlje.

Omamljujuća granata

Poznati kosovski publicista i književnik Veton Suroi u svojoj kolumni konstatuje da hapšenje Đurića ne zaslužuje pitanje "zašto" nego "šta se htelo time". On konstatuje da su "Beograd i Priština toliko duboko upali u beznadežnu rupu dosadašnjeg dijaloga da im treba jedna omamljujuća granata da bi iz nje izašli". Beograd ima potrebe za takvom krizom bez žrtava, osim vučenja Đurića po zemlji, kako bi pregovori sa Prištinom dobili novi kvalitet.

U Prištini je motiv više personalizovan. Tači može izaći kao najveći dobitnik iz nove krize jer može da se nudi za njeno prevazilaženje i jer mu svaka nova kriza služi da prikrije prethodne. U atmosferi gde je Specijalni sud pretvoren u javnu kladionicu koga će i kada uhapsiti jedna kriza u "normalizaciji" je šansa za Tačija da se predstavi kao činilac bez koga nema rešenja i dokaže da je on potrebniji u Briselu nego u Hagu, konstatuje Suroi.

Na pitanje da li može doći do eskalacije situacije nakon ovih događaja stručnjaci za bezbednost kažu da je takva mogućnost isključena jer je "izbledela podrška srpskog naroda sa Kosova prema beogradskim vlastima, a najviše prema svojim predstavnicima u kosovskim institucijama koji ne rešavaju njihove životne probleme. Kosovski Srbi konačno shvataju da su oni od 1987. iskorišćeni od strane beogradske vlasti za političke i materijalne dobiti."

Da većina Srba na Kosovu nije za nasilje i sukobe potvrđuje i slučaj prilikom hapšenja Đurića kada je uključena sirena kojom su građani pozivani na otpor kosovskim vlastima, ali njihov odziv je bio minoran – na mestu događaja se pojavilo nekoliko desetina građana. Na takav njihov stav umnogome je uticalo i ubistvo Olivera Ivanovića.

"Hapšenje Đurića specijalci Kosova nisu morali da izvedu uz šok-bombe, borbena vozila, naoružani do zuba. Neko je baš ovo hteo. Na kraju večeri smo sigurni u jedno: svi smo bili samo kulise u rijalitiju koji se na severu Kosova odvija već godinama, sa kojim ovi građani žive dve decenije. Juče je samo sve bilo ogoljeno. Danas smo sigurni u to", zaključuje koleginica Irena Stević na portalu Kossev sa sedištem na severu Mitrovice.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne održavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al jazeera

 

 

29.03.2018 · PRIŠTINA / KOSOVO / SRBIJA / MARKO_ĐURIĆ / ZAJEDNICA_SRPSKIH_OPĆINA / ALEKSANDAR_VUČIĆ / HASHIM_THACI / FAHRI_MUSLIU /