SRBIJA / RUSIJA / ZRENJANIN I PETROVGRAD – DVE RAZLIČITE POLITIKE / ZORAN PETAKOV / MAŠINA


10.04.2018
Inicijativa za preimenovanje grada Zrenjanin u Petrovgrad prosleđeno je Ministarstvu za lokalnu samoupravu. Nacionalističke organizacije u sprezi sa lokalnim vlastima nastavljaju prekrojavanje istorije, brišući tragove socijalističkog nasleđa, što ide na ruku onih kojima je u interesu ukidanje radničkih prava i potpirivanje netrpeljivosti na nacionalnim i drugim osnovama. 

Zrenjanin, grad u kome se danas nalazi administrativni centar srednjeg Banata. Grad s dugom industrijskom tradicijom, čuven po nekadašnjim, i za Jugoslaviju gigantskim proizvodnim kompleksima. Grad s progresivnom i antifašističkom tradicijom i slavnom istorijom našao se u središtu borbe za opstanak vlastitog imena. Inicijativa za promenu imena Zrenjanina nije nova. Ona se javlja paralelno s raspadom SFRJ i uspostavljanjem novog sistema vrednosti u kome partizanski antifašizam i socijalistička emancipacija i industijalizacija društva više nisu bili poželjni. Još 1992. na teritoriji grada Zrenjanina održan je referendum za promenu imena koji je neuspešno završen po inicijatore. Zrenjaninci su ogromnom većinom odlučili da njihov grad zadrži ime narodnog heroja i borca protiv fašizma – Žarka Zrenjanina.

Privredni krah u vremenu tranzicije

U proteklih 30 godina Zrenjanin je kao i mnogi drugi gradovi u tranziciji preživio ekonomsku i demografsku katastrofu. Nekada veliki industrijski centar u SFRJ i najveći proizvođač hrane u njoj ostao je i bez industrije i bez radnih mesta. U Zrenjaninu je nekad funkcionisalo više od 50 fabrika, dok je danas, posle pustoši koju je ostavila tranzicija, ostalo svega nekoliko. Pre 35 godina u Industriji je u gradu bilo zaposleno skoro 80 hiljada radnika, dok je danas ukupno zaposleno 34 hiljade ljudi u industriji i na drugim poslovima. Istovremeno, Zrenjaninci se konstantno suočavaju s problemom nepostojanja zdrave pijaće vode, jer je voda iz zrenjaninskog vodovoda već 25 godina opasna po život. Zrenjanin, međutim, nije samo grad slavne prošlosti i čemerne sadašnjosti, već je u periodu tranzicije i kapitalističke restauracije postao jedan od simbola radničkog otpora privatizacijskim malverzacijama i krađama društvene imovine.

Petrovgrad – simbol tajkunske privatizacije

Promenu imena grada, odnosno vraćanje imena Petrovgrad, iniciralo je istoimeno udruženje formirano u novembru prošle godine, sastavljeno od 12 nacionalističkih grupica i udruženja, među kojima su i zrenjaninsko Svetosavlje, ogranak Matice srpske, Srpski narodni pokret „Svetozar Miletić“, Društvo srpsko-ruskog prijateljstva -regionalni odbor Zrenjanin, Udruženje boraca rata iz 1912–1918 i njihovih potomaka i poštovalaca. Na čelo pokreta, nimalo slučajno, izabran je poznati zrenjaninski preduzetnik Budimir Jovanović. Jasno je da iza tog udruženja stoje ljudi koji ne samo da su nacionalistički, desničarski i antikomunistički opredeljeni nego su, pre svega, to oni koji su se u vreme tranzicije obogatili pljačkom društvene i državne imovine i njihov je interes da se u Zrenjaninu zatre i zaboravi svaki trag otpora širenju njihovih „biznisa“ i svaki trag progresivne i levičarske politike koja bi dovela do preispitivanja njihove uloge u privatizacijama. Prvi takav korak je uspostavljanje ideološke hegemonije rušenjem simbola progresivne, antifašističke i antikapitalističke borbe, koju istorijski simbolizuje Žarko Zrenjanin, čovek po kome je grad dobio ime. Još za vreme vladavine Demokratske stranke, koja je službeno izjednačila četničku kolaboraciju s partizanskom antifašističkom borbom, postavljene table na ulazu u Zrenjanin na kojima stoji, sem službenog naziva Zrenjanin, i Petrovgrad i Veliki Bečkerek (Nagybecskerek). Ovaj revizionistički potez se tada pravdao tradicijom grada kao multikulturne sredine.

Istorijski revizionizam kao oruđe u rukama vladajuće klase

Udruženje „Petrovgrad“ je odmah po osnivanju izdalo proglas u kome se traži da Skupština grada Zrenjanina raspravlja o promeni imena, a ne da se ide na referendum. Od toga su, međutim, morali odustati, jer ta inicijativa nije u skladu s postojećim zakonom o lokalnoj samoupravi, u čijem se članu 16 kaže da „Osnivanju,ukidanju ili promeni (imena) jedinice lokalne samouprave prethodi savetodavni referendum“. To znači da organi Republike Srbije mogu, a ne moraju uzeti u obzir rezultate sprovedenog referenduma. Videvši da im je propao plan o brzoj promeni imena grada, udruženje je krenulo u žestoku revizionističku propagandu u kojoj se ne osporavaju uloga i borba Žarka Zrenjanina,već i Narodnooslobodilačka borba i antifašizam u celini. Na njihovom portalu mogu se naći tekstovi koji se otvoreno stavljaju na stranu fašističkog okupatora, umanjuju i negiraju značaj antifašističke partizanske borbe u kojima se antifašistički borci nazivaju zločincima. Drugim rečima, izjednačavaju se fašizam i antifašizam, okupacija se poistovećuje s antifašističkom borbom.

Ovo sramno ponašanje i otvorena revizionistička politika naišli su na osudu javnosti u Zrenjaninu, iz čega je usledio organizovani otpor. Zrenjaninski socijalni forum je organizovao nekoliko javnih događaja na kojima je pokušao da doprinese očuvanju istine o partizanskom pokretu u Banatu, Vojvodini, kao i o značaju uloge Žarka Zrenjanina u toj borbi.

Politička kasta u službi kapitala

Potvrdu da zrenjaninska ekstremna desnica sem krupnog kapitala ima i podršku vladajućih struktura u samoj gradskoj vlasti nije trebalo dugo čekati. Naime grad Zrenjanin je 27. februara 2018. prosledio Ministarstvu za lokalnu samoupravu inicijativu da se Zrenjanin zvanično preimenuje u Petrovgrad. Time se vladajuća politička kasta otvoreno stavila na stranu kolaboracije, „anti-anti“ fašizma i istorijskog revizionizma.

Da li je preimenovanje Zrenjanina u Petrovgrad, baš kao i plan za postavljanje spomenika Kralju Petru na Trg Republike u Novom Sadu ili najava otvaranja tzv. „Muzeja prisajedinjenja“, deo šire agende SNS – a u Vojvodini, ili lokalni zrenjaninski političari koriste jubilej stogodišnjice priključenja Vojvodine Srbiji da bi ostvarili svoje političke ciljeve? To ostaje da se vidi. Činjenica da se u gradu razorene privrede, masovne nezaposlenosti, gradu bez pijaće vode i perspektive za mlade ljude razmatra pitanje promene imena grada govori o apsolutnoj nezainteresovanosti vladajuće političke kaste za dobrobit onih koje bi trebalo da predstavljaju. Koalicija bahatih političara, krupnog kapitala i ekstremne desnice deluje zlokobno i opasno podseća na ono što se pre 75 godina dešavalo u Zrenjaninu, Banatu, Vojvodini i Jugoslaviji. Odgovor bi stoga morao da bude zajednička borba za očuvanje onoga što je predstavljao i sâm Žarko Zrenjanin, a to je neumoljiva i uporna borba protiv svih onih politika i organizacija koje su se obrušile na tekovine antifašizma, te borba za pravednije i solidarnije društvo. Zrenjaninci imaju istorijsko iskustvo te borbe i imaju šansu da na referendumu jednom zauvek pokažu da je Zrenjanin bio, jeste i da će ostati antifašistički grad!

 

10.04.2018 · ZRENJANIN / PETROVGRAD /