SRBIJA / CRKVA UMESTO SPOMENIKA KOSOVSKIM ALBANCIMA U BATAJNICI / OGNJEN ZORIĆ


12.04.2018
Pored crkve, trebalo bi da bude sagrađen i Memorijalni centar za do sada ekshuminarnih preko 700 žrtava, Albanaca sa Kosova, ocenila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) novinarka lista Danas, Jelena Diković povodom podizanja crkve u blizini poligona Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije u beogradskom naselju Batajnica.

Upravo kod tog poligona su 1999. godine dovezeni i zakopani leševi više stotina kosovskih Albanaca. U pitanju je jedna od najvećih masovnih grobnica koje su pronađene na prostoru bivše Jugoslavije.

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, do danas je iz nje ekshumirano više od 700 tela, među kojima i 75 dece.

„Koje su srpske vojne i policijske snage prvo zvesrki ubile, a potom organizovano leševe prevezli u masovne gorbnice u Srbiji, između ostalog i u Batajnici“, dodala je Diković.

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej odlikovao je u utorak pripadnike SAJ zbog podizanja crkve u blizini njihovog poligona u beogradskom naselju Batajnica, saopšteno je na sajtu Srpske pravoslavne crkve (SPC). Kako je navedeno, podignuta crkva je posvećena Stefanu Dečanskom i „sabiraće vernike iz ovog naselja, a takođe će biti i kapela SAJ-a i 224. centra za elektronska dejstva Vojske Srbije“.

„Ponovo je krenuo talas olakog prelaženja preko utvrđenih činjenica“, kaže za RSE Marko Milosavljević, predstavnik Incijative mladih za ljudska prava.

Osim u Batajnici, u Srbiji su pronađene još tri lokacije sa masovnim grobnicama ubijenih Albanaca – u Petrovom Selu, jezeru Perućac i kamenolomu Rudnica.

Ni na jednom od tih mesta žrtvama nije podignuto nikakvo spomen-obeležje, a i o skrivanju tela po masovnim grobnicama u Srbiji je to i i danas, gotovo dve decenije kasnije, tabu tema.

Podizanje crkve u Batajnici i uručivanje odlikovanja, Milosavljević vidi kao skretanje pažnje sa onoga što je u masovnim grobnicama skriveno.

„Tu imamo jednu političku poruku da to što su tu pokopani leševi kosovskih Albanaca i što su tu bili do 2001. godine apsolutno nije važno za ovo društvo. To se, na neki način, prekriva jednim lažnim sjajem jedinstva vojske, crkve i policije“, ocenjuje Milosavljević.

Fond za humanitarno pravo još je 2015. godine pokrenuo inicijativu za osnivanje Memorijalnog centra posvećenog žrtvama pronađenim u masovnoj grobnici u Batajnici.

Fond je inače, početkom prošle godine tražio od MUP-a Srbije informaciju o tome šta se događa na mestu na kome je iskopana masovna grobnica u Centru za obuku antiterorističkih jedinica "13. maj" u Batajnici, koji je postojao i u vreme kada su tela ubijenih kosovskih Albanaca tu zakopavana da bi se prikrili zločini na Kosovu.

Odgovor koji su dobili je glasio - "Obaveštavamo vas da se u Centru '13. maj' u Batajnici svakodnevno odvijaju dnevne aktivnosti koje se odnose na obuku i trening pripadnika Specijalne antiterorističke jedinice".

Izgradnja Memorijalnog centra se, ocenjuje novinarka Jelena Diković, u bliskoj budućnosti sigurno neće desiti.

„Ova vlast, baš kao i prethodne, kao naravno i SPC, čini sve da relativizuje istoriju i izbriše strašne zločine koje su počinile srpkse snage tokom ratova devedesetih. Inicijativa za Memorijalni centar u Batajnici, ne samo da nije doživela podršku režima, nego se isti taj režim ovim dopuštanjem sagradnje ovog Hrama i osveštavanjem istog, prosto ruga žrtvama i njihovim porodicama i time pokazuje da državi Srbiji ne pada na pamet da se suoči sa prošlošću. Sve do trenutka dok u Batajnici ne bude podignut spomenik za pokopane albanske civile, Srbija će ostati država koja žrtve gleda isključivo po tome kojoj nacionalnosti pripadaju“.

Izgrаdnjа crkve u Batajnici počelа je 12. oktobrа 2011. godine, a temelje su, kako navodi SPC, „ručno iskopali pripadnici SAJ-a i Jedinice zа elektronskа dejstvа Vojske Srbije u maju 2012. godine“.

„Da je neke pravde i volje pripadnici SAJ i vojske, kao i vlasti i SPC bi donirali i sagradili Memorijal u Batajnici, ali mislim da to nećemo dočekati. Sigurno ne u narednim godinama“, zaključuje Jelena Diković.

Podsetimo da je Inicijativa mladih za ljudska prava početkom marta ove godine, uoči lokalnih izbora za grad Beograd, na adrese 24 kandidata uputila pitanje da li bi podržali podizanje Memorijalnog centra u Batajnici. Dobili su pet odgovora, od kojih su četiri bila pozitivna.

 

12.04.2018 · BATAJNICA / SRBIJA