Ne očekuje se veći priliv migranata, ali Srbija je spremna


12.04.2018
Nikolas Bizel, šef I sektora operacija Delegacije Evropske unije u Srbiji

Srbija ne bi trebalo da očekuje veći priliv migranata u narednom periodu, ali je spremna i za tu situaciju, smatra zvaničnik Delegacije EU u Srbiji Nikolas Bizel. Migranti koji se već nalaze u Srbiji nemaju velike šanse da nastave put ka Zapadu i treba im omogućiti da se integrišu u društvo, rekao je Bizel, ocenjujući da su zakoni koje je Srbija usvojila u okviru migracione politike u potpunosti usklađeni s evropskim pravom. EU je u poslednje tri godine pomogla Srbiji sa 80 miliona evra i nastaviće da pruža podršku u rešavanju migrantske krize.

 

Razgovarala: Nevena Zarić

 

Da li se slažete sa procenama da je balkanska migrantska ruta izgubila na značaju i da ne treba očekivati veći priliv migranta u region u narednom periodu?

 

Mislim da je u ovom trenutku situacija stabilna, nemamo priliv migranata. Verujem da i dalje imamo neregluisanu migraciju ali na veoma niskom nivou. Ne očekujem veliki priliv, ali ipak uvek moramo da budemo oprezni jer je situacija nepredvidiva. Zato je važno biti spreman u slučaju da bude povećanog broja migranata.

 

Da li je Srbija spremna?

 

Mislim da je Srbija spremna. Uz pomoć EU Srbija je uspostavila mnoge centre širom zemlje, tako da dugoročno ima na raspolaganju 6.000 mesta i sa njenim iskustvom verujem da može biti spremna u slučaju velikog priliva. EU će uvek biti tu da pomogne jer svaka kriza je teška, čak i kada imate iskustvo u takvim situacijama.

 

U Srbiji se trenutno nalazi više od 4.000 migranata. Da li očekujete da će oni trajno ostati ovde i kakve su perspektive njihove integracije u srpsko drustvo?

 

Veoma je teška situacija za te ljude, mnogi od njih su tu duže od jedne godine, pa čak i više i njihovi izgledi da uđu u EU su veoma mali i teški. Postoje dva puta. Prvi je da Srbija nađe za te ljude mogućnosti  da ostanu u zemlji i integrišu se, za maloletnike kroz obrazovanje, za odrasle kroz poslovne prilike. Druga opcija podrazumeva da je Srbija zemlja kandidat za članstvo u EU i da je deo evropskog rešenja za migracije, tako da Srbija zajedno sa zemljama EU učestvuje u pronalaženju sveobuhvatnog rešenja za migrante i izbeglice.

 

 

 

 

 

Da li Srbija može da očekuje značajniju pomoć međunarodne zajednice u procesu njihove integracije, na primer u izgradnji smeštaja, učenja jezika, školovanja dece ili pripreme odraslih za ulazak na tržište rada?

 

Srbija je već počela da sprovodi mere u oblasti obrazovanja. Većina maloletnika ima mogućnosti da ide u školu. Postoje programi za integraciju dece u škole koje finansira EU i koji se sprovode uz podršku organizacija kao što je UNICEF.  To je već počelo i očekuje se da se nastavi i da traje. Međunarodna zajednica, uključujući UN i EU, spremna je da nastavi da podržava Srbiju u sprovođenju te politike obrazovanja u cilju sveobuhvatne integracije.

 

Što se tiče integracije odraslih, situacija je malo komplikovanija jer zapošljavanje u Srbiji nije tako lako, ali Vlada Srbije radi na tome i očekujemo neka rešenja u budućosti.

 

Srbija je nedavno usvojila tri zakona – o azilu i privremenoj zaštiti, o strancima i o graničnoj kontroli. Da li će to pomoći da se ubrzaju procedure za dobijanje azila?

 

Kada su u pitanju usvojeni zakoni, sve je u skladu sa evropskim zakonodavstvom, tako da pravno govoreći sve je spremno da se sprovede odgovarajuća migraciona politika. Naravno, nije dovoljno samo usvojiti zakon, nego ga treba i primeniti. Očekujemo da Vlada Srbije primeni što je usvojeno, a to je prilično ambiciozno. Nadamo se da će uz podršku EU to pomoći migrantima da dobiju mogućnost da se integrišu u društvo.

 

Koji su prioriteti programa EU za pomoć migrantima u Srbiji i kolika je finansijska sredstva Unija do sada izdvojila u te svrhe?

 

Od početka krize 2015. do sada EU je potrošila 80 miliona evra. Postoje različite vrste podrške, pre svega humanitarna pomoć u vidu obezbeđivanja hrane, odeće i smeštaja za kraće periode. Sada radimo na obezbeđivanju smeštaja koji bi bio dugoročnije rešenje.

 

Deo EU podrške namenjen je centrima za azilante širom zemlje. Finansirali smo izgradnju nekih centara i tekuće troškove centara, kao što su struja, voda, kao i sredstva za ljude koji tamo rade.

 

 

 

 

 

Drugi deo novca ide kroz obrazovanje, zdravstvo. Važno je da ne uzimamo u obzir samo migrante i izbeglice, nego i opštine koje su pogođene krizom, tako da smo imali programe od kojih su koristi imali ne samo migranti nego i lokalno stanovništvo. Želimo da stanovnici vide da migracija nije nešto negativno već da može imati i pozitivne posledice za njih.

 

Da li očekujete da bi Srbija mogla imati problema u međunarodnim odnosima zbog činjenice da je ukidanjem viza sa Iranom omogućila veći priliv građana te zemlje u Zapadnu Evropu?

 

To je svakako problem koji istražujemo. Sada postoje direktni letovi iz Teherana u Beograd. Moram da kažem da je sprska vlada pristala da predstavnici EU takođe budu prisutni na aerodromu da posmatraju ljude koji dolaze iz Teherana, da vide kakvog su, da tako kažem, profila. Ali to je i dalje problem za koji se mora naći rešenje. Ljudi koji ostanu u Srbiji duže od tri meseca nisu više turisti nego postaju nelegalni migranti i prema njima se mora odnositi kako je propisano zakonom.

 

Foto: Beta

12.04.2018 · Euraktiv