SRBIJA / SEĆANJE NA DADU VUJASINOVIĆ / DUŠAN KOMARČEVIĆ


13.04.2018
Dvadesetčetiri godine čeka se istina o smrti Dade Vujasinović, novinarke koja je pronađena mrtva u svom stanu u Novom Beogradu 8. aprila 1994. godine. Ona je prvi nerazrešeni slučaj smrti novinara u Srbiji, koji se dogodio u vreme vlasti Slobodna Miloševića.

Zbog tekstova koje je pisala, uglavnom živopisnih ratnih reportaža potpuno suprotnih ratnohuškaškoj medijskog propagandi koja je početkom devedesetih dominirala na vodećim zvaničnim pro-miloševićevskim medijima, razlozi njene smrti su povezivani upravo sa njenim profesionalnim radom.

Do danas, međutim, zvanično nije dokazano kako je Dada Vujasinović izgubila život, a tvrdnje da je ubijena, uprkos mnogim pokazateljima, nisu dobile zvaničnu potvrdu.

Danas, više od dve decenije od njenog odlaska a devet godina otkako je tužilaštvo pokrenulo pretkrivični postupak, čitav slučaj i dalje stoji u mestu.

„Kada će neko u ovoj zemlji da objavi šta se desilo? Ja ne verujem da će se to desiti. Isti su ljudi na vlasti, znate, oni nemaju volje da to urade“, kaže za Radio Slobodna Evropa Sandra Vujasinović, Dadina sestra, te dodaje da sudskom epilogu u vezi sa Dadinom smrću treba da prethodi lustracija.

Zvanična verzija događaja bila je da je Dada Vujasinović izvršila samoubistvo, pucnjem u grudi iz lovačke puške. Njena porodica je angažovala privatnog balističara Zorana Jovanovića koji je utvrdio da je na fotelji osim Dadine, bila još jedna krvna grupa. Međutim, njegov nalaz, dostavljen 1994. godine tužilaštvo je odbilo.

 

 

 

Balističar Vladimir Kostić je 2008. godine, nakon niza veštačenja, predao sudu svoj nalaz u kome se navodi i da su u telu Dade Vujasinović pronađena dva filcana čepa, odnosno da je upucana dva puta. Nakon toga, Okružni javni tužilac u Beogradu u januaru 2009. godine, prekvalifikovao je slučaj u ubistvo umesto samoubistva i pokrenuo pretkrivični postupak.

 

Holandski forenzički institut u Hagu utvrdio je 2016. godine u svom izveštaju da je u telu Dade Vujasinović pronađen jedan filcani čep, a u zaključku se navodi da "povrede koje je kritičnom prilikom zadobila pokojna Radislava Dada Vujasinović mogu biti rezultat ubistva, samoubistva ili nesrećnog slučaja".

Pritisci sa raznih strana

Svoje najvažnije tekstove – ratne reportaže iz Hrvatske i BiH, kao i tekstove o mafijaškom podzemlju u Srbiji – objavljivala je u nedeljniku „Duga“. Dada Vujasinović ostala je upamćena po reportažama u kojima je prenosila ono što je videla na ratištima od Slavonije do Sarajeva, ne štedeći ni jednu stranu, a posebno opisujući tragove koje su za sobom ostavljali srpski paramilitarci.

Pisala je, između ostalog, o vezama funkcionera vladajuće, tada Miloševićeve, Socijalističke partije Srbije sa kriminalnim krugovima, ali i o poslovima Željka Ražnatovića Arkana, tadašnjeg vođe paravojne formacije Srpska dobrovoljačka garda (ubijen u Beogradu januara 2000. godine).

 

 

Zbog takvog izbora tema i načina na koji je pisala su, kaže Sandra Vujasinović, na njenu sestru vršeni pritisci sa raznih strana:

 

„U privatni život su joj ubacivani navodno istomišljenici koji su zapravo bili nekakvi špijuni, udbaši sa zadatkom da saznaju što više. Što se tiče uređivačke politike, njeni tekstovi su u poslednji čas izbacivani iz štampe.“

O teškoćama sa kojima se suočavala u radu tih ratnih godina svedoči i odlomak iz pisma koje je Dada Vujasinović uputila prijateljici, a pročitala ga je u Centru za kulturnu dekontaminaciju umetnica Sanja Krsmanović-Tasić:

„Moje tekstove sada cenzurišu zbog toga što ne mogu da se složim sa tim da je patriotizam prećutkivanje greške i zablude i da je rodoljublje po novinama veštački podgrevati imidž idealnih likova vođa iza kojih se u stvari kriju nesposobne i štetne face.“

Dada je simbol hrabrosti, a ne simbol žrtve

Ovo i druga pisma koje je Dada pisala svojoj prijateljici od 1990. do 1994. godine, zajedno sa odabranim tekstovima iz „Duge“, objavljeni su u knjizi „Svedočenja (iz obeščašćene zemlje)“.

Lik i delo ove novinarke inspirisao je Sanju Krsmanović-Tasić da osmisli i realizuje predstavu „O s(a)vesti – esej u pokretu o Dadi Vujasinović“, koja je premijerno izvedena u beogradskom Bitef teatru aprila 2014. godine. U razgovoru za Radio Slobodna Evropa, ova slobodna umetnica, rediteljka i glumica kaže da joj je želja bila da podseti publiku na lik i delo Dade Vujasinović sa kojom se inače i privatno družila:

„Vrlo je simbolično da je Dada, umesto da postane neka vrsta uzora i modela mlade žene sa integritetom, visokom etikom i postojanošću, postala simbol žrtve. Znači, žrtvovan si zbog svoje vere u istinu i onoga što radiš. Samim tim ona je postala upozorenje za sve druge novinare da paze šta rade“, kaže Sanja Krsmanović-Tasić.

Upravo zato da ne bi ostala simbol žrtve, važno je govoriti o radu i zaostavštini Dade Vujasinović, zaključuje njena sestra Sandra:

„Bitno je pričati o njoj kao o nekome ko je do kraja ostao čovek, u smislu onog ljudskog integriteta zbog kog nije htela da okrene glavu na drugu stranu i da kaže: ’To se mene ne tiče.’ Neko takav mora da ostane kao primer.“

Predstava „O s(a)vesti – esej u pokretu o Dadi Vujasinović“ biće izvedena u Bitef teatru 16. aprila, a početkom juna gostovaće u Pančevu na Ex-Teatar festivalu.

Osim Dade Vujasinović do danas u Srbiji ostaju nerasvetljene likvidacije još dvoje novinara - Slavka Ćuruvije (ubijen 1999. godine) i Milan Pantić (ubijen 2001. godine).

 

13.04.2018 · SEĆANJE_NA_DADU_VUJASINOVIĆ