SRBIJA / ARNE SANES BJORNSTAD, AMBASDOR NORVEŠKE: VAŽNO JE DA ODRŽAVAMO PRIRODNE RESURSE KOJE IMAMO


16.04.2018
Poznato je da Kraljevina Norveška spada u najveće zagađivače po glavi stanovnika što je neslavan rekord koji duguje takođe jednoj tituli – ova skandinavska zemlja nalazi se među najvećim svetskim proizvođačima i izvoznicima nafte. Otuda nije neobično veliko interesovanje koje je Norveška pobudila pre nekoliko godina kada je postavila prilično neverovatan cilj da postane država sa neutralnim karbonskim otiskom do 2030. godine. Odgovore na pitanja o tome šta su Norvežani do sada postigli i kakvu je ulogu u podizanju svesti o klimatskim promenama i smanjenju emisije štetnih gasova imala sveobuhvatna državna kampanja Klimaloftet potražili smo od Arnea Sanesa Bjornstada, ambasadora Norveške u Srbiji.

EP: Norveška je izvorni cilj o neutralnom karbonskom oti- sku do 2030. godine ipak korigovala pa danas težite da dosegnete 40 odsto manje emisije štetnih gasova do istog roka a u poređenju sa 90-im godinama prošlog veka. Koje tehnologije su dale najveći rezultat?

Arne Sanes Bjornstad: Norveška ima izuzetno veliku emisiju štetnih gasova koja je direktno vezana za proizvodnju nafte i gasa, s tim da se najveći deo energenata proizvedenih na ovaj način koristi u drugim zemljama. Kako bismo smanjili emisije uveli smo tehnologiju za geološko skladištenje ugljen-dioksida (CCS). Gasovi sa efektom staklene bašte iz vazduha se upumpaju duboko u zemlju i pod tim pritiskom izlazi nafta ili gas čiji je kvalitet znatno bolji. Ovaj sistem je ekonomski isplativ, jer štetne gasove koristite da biste izbacili više nafte i gasa na površinu i ne koristite dru- gi vid energije za njihovo ispumpavanje.

U nekim oblastima smo ostvarili značajne rezultate. Jedna od njih je i elektromobilnost, a možemo se pohvaliti tim da je kompletan gradski prevoz ekološki. Iako imamo metro, tramvaje i električne autobuse, veći deo javnog prevoza u Oslu je na biogas koji se dobija od otpada. Nekada je taj otpad predstavljao trošak, jer smo morali da plaćamo za prevoz i odlaganje smeća a pri tom smo dodatno izdvajali sredstva za gorivo za autobuse. Sada smeće koristimo kao gorivo. To nije samo ekonomski isplativo već predstavlja i dobar primer smanjenja emisije gasova.

EP: Pomenuli ste elektromobilnost. Norveška je lider ne samo u Evropi već i u svetu budući da je prema statističkim podacima za 2016. godinu čak 4 od 10 automobila prodatih u vašoj zemlji bilo na hibridni ili električni pogon. Na koje olakšice može da računa kupac elektromobila?

Arne Sanes Bjornstad: Često se našalim pa kažem da je Tesla u Norveškoj poznatiji kao automobil nego kao naučnik. Za to je zaslužan broj Teslinih vozila. Postoje značajne poreske olakšice koje omogućavaju kupovinu luksuznog električnog vozila za cenu običnog, konvencionalnog autombila. Osim toga, postoje i druge olakšice za električne automobile. Na raspolaganju su rezervisana besplatna mesta za parkiranje u gradskoj zoni i tu vlasnik elektromobila može i da napuni svoj auto. To je jedna od boljih olakšica, jer se „gorivo” dobija besplatno, a ono je u Norveškoj dosta skupo. Čak je i putarina koju plaćaju vlasnici električnih automobila jeftinija nego za vozila na fosilna goriva. Takođe, vozači električnih automobila mogu da koriste žute trake za autobuse i taksiste, pa time izbegavaju uobičajene gužve, posebno ako putuju iz centra Osla u predgrađe.

Ambicije Kraljevine Norveške su velike i postoji mnogo inicijativa za promenu, ne samo kada su u pitanju automobili, već i drugi vidovi transporta. Planiramo da do 2040. godine uvedemo električne avione koji će saobraćati na kraćim relacijama, a tu su i programi za korišćenje električnih brodova. Naš cilj je da umesto ekonomije zasnovane na ugljeniku pređemo na električnu ekonomiju. Imali smo čak jednu ozbiljnu raspravu o tome da u narednih nekoliko godina uvedemo zabranu saobraćaja u Oslu za automobile na benzin i dizel pogon. Neki od ovih projekata su samo ambiciozne ideje koje možda nikada nećemo ispuniti, ali to ne možemo znati dok ne pokušamo.

 

EP: Da li biste rekli da je za izbor ekološki prihvatljivih rešenja u vašoj zemlji zaslužan prevashodno mentalitet stanovnika ili subvencije i druge olakšice imaju veći uticaj?

Arne Sanes Bjornstad: Rekao bih da se radi o skupu raznih uticaja. Delimično je to posledica i obrazovanja, ali ima i političkih i socioloških uticaja kada je zaštita životne sredine u pitanju, kao i drugih razloga. Norveška je siromašna zemlja kada je reč o prirodnim resursima, ako izuzmete naftu i gas. Zbog klimatskih uslova, poljoprivredna proizvodnja je pravi izazov. S druge strane, mi tradicionalno brinemo o prirodi jer je nemamo previše i to vidimo i po zalihama ribe koje je sve manje. A mi živimo od prirode. One prirodne resurse koje imamo moramo da održavamo i čuvamo. S obzirom da smo bili siromašni pre otkrivanja zaliha nafte, naučili smo da ništa ne bacamo i od tada postoji ta tradicija za ponovnim upotrebljavanjem stvari ili recikliranjem.

Danas su ljudi postali svesniji pretnji koje vrebaju usled klimatskih promena, a kod nas možete jasno da vidite efekte. Na severu Norveške se nalazi jedan vrlo poznat glečer koji je oduvek predstavljao veliku turističku atrakciju. Ipak, on nestaje velikom brzinom, a to je za ljude koji žive od turizma u toj oblasti veoma šokantno. Ovaj vrlo vidljiv dokaz predstavlja snažan argument za sve zagovornike borbe protiv klimatskih promena.

EP: Koji procenat električne energije proizvedene u Norveškoj dolazi iz obnovljivih izvora?

Arne Sanes Bjornstad: U našoj zemlji čak 99 odsto energije dolazi iz hidrotokova. Mi prozvodimo dovoljno struje za naše potrebe ali sezonski imamo potrebu i za uvozom ili proizvodimo višak koji izvozimo. Kada su leta sušna nedostaje nam energije iz hidrotokova, pa uvozimo energiju iz Danske ili Švedske sa kojima imamo zajedničko tržište električne energije. Ovaj sistem je uspostavljen isprva kao Nordijska inicijativa a sada su Britanija, Švedska i Holandija takođe članice zajedničkog tržišta. U budućnosti bi članstvo trebalo da raste. Pokušavamo da pomognemo takođe u uvođenju ovakvog sistema i na Balkanu, a za to je potrebno vreme. Potrebno je povećati proizvodnju struje odnosno proširiti tržište i na tome se trenutno radi.

Intervju vodila: Nevena Đukić / ENERGETSKI PORTAL SRBIJE

 

 

16.04.2018 · NORVEŠKA / RESURSI