EU podeljena oko napada zapadnih zemalja na Siriju


16.04.2018
Vazdušni napadi snaga SAD, Velike Britanije i Francuske proteklog vikenda u Siriji ne nailaze na jedinstven stav Evropske unije čije pojedine članice žele oživljavanje dijaloga s Rusijom. O tome 16. aprila razgovaraju ministri spoljnih poslova EU u Luksemburgu. Ministri će usvojiti i zaključke o situaciji u Siriji. Sirija će biti tema i u Evropskom parlamentu čiji će predsednik Antonio Tajani izvestiti evroposlanike o razgovoru o tom pitanju sa britanskom premijerkom Terezom Mej.

"Bez Rusije je nemoguće rešiti sukob (u Siriji)", rekao je šef nemačke diplomatije Hajko Mas po dolasku u Luksemburg i dodao da je neophodno "izbeći eskalaciju" sukoba u Siriji.

 

Belgijski ministar spoljnih poslova Didije Rejnders ocenio je da treba "krenuti putem političkog dijaloga sa Sirijom, Rusijom i Iranom", zemljama koje podržavaju vlast predsednika Bašara el Asada.

 

Diplomatski izvori rekli su da bi na sastanku u Luksemburgu ministri trebalo da izraze "razumevanje" prema napadima zapadnih zemalja sprovedenim posle optužbe da su Asadove snage koristile hemijsko oružje u napadu u Dumi, poslednjem pobunjeničkom uporištu kod Damaska.

 

Rejders je rekao da je cilj napada da se pokaže da se "ne može preći crvena linija", dok je ministar Litvanije Linas Antanas Linkevicius rekao da "mirno rešavanje krize ponekad zahteva odlučnu akciju".

 

Sve zemlje članice EU su jedinstvene u stavu da je upotreba hemijskog oružja neprihvatljiva i da takav čin ne sme da ostane nekažnjen.

 

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednosti Federika Mogerini saopštila je 14. aprila, posle napada, da počinioci ratnih zločina treba da odgovaraju ali nije opravdala napade zapadnih zemalja.

 

"To ne iznenađuje", rekli su evropski diplomatski izvori i dodali da postoji podeljenost unutar EU, s jedne su Francuska i Velika Britanija, dok su ostale članice neutralne, a među tim neutralnim neke zemlje strahuju od reakcije ruskog predsednika Vladimira Putina.

 

Isti izvori su dodali da EU treba da ostane ujedinjena i da se izbegne da svaka članica EU vodi "autonomnu politiku" prema Moskvi.

 

EU je pored toga podeljena i o pitanju afere zbog trovanja bivšeg dvostrukog agenta Sergeja Skripalja i njegove ćerke Julije u Velikoj Britaniji.

 

Posle odluke britanskih vlasti da proteraju ruske diplomate optužujući Rusiju da je odgovorna za to trovanje, tu meru proterivanja je sprovelo 19 zemalja. Neke zemlje su samo pozvale ambasadore na konsultacije dok Austrija, Kipar i Grčka nisu preduzele ništa po tom pitanju.

 

Napade na Siriju podržao je i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg koji je rekao da će ti udari "smanjiti mogućnosti režima da dalje napada narod Sirije hemijskim oružjem".

 

NATO je izrazio "punu podršku tim akcijama usmerenim na smanjenje sposobnosti sirijskg režima za napade hemijskim oružjem i zaustaviti dalje napade na Sirijce hemijskim oružjem".

 

"Hemijsko oružje ne sme da se koristi nekažljivo ili da postane normalno. To je neposredna pretnja narodu Sirije i našoj kolektivnoj bezbednosti", napisao je Stoltenberg na Tviteru.

 

Izvor: Beta/AFP, EURACTIV.com

Foto: Beta/AP

16.04.2018 · Euraktiv