Povratak veterana crnogorske političke scene


16.04.2018
Kandidat vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) Milo Đukanović pobedio je u prvom krugu predsedničkih izbora u Crnoj Gori. Đukanović je rekao da je Crna Gora izabrala evropski put i da je uveren da će u narednih pet godina ući u EU.

Đukanović, koji je šest puta bio premijer, na izborima 15. aprila osvojio je 54% glasova, pokazuju preliminarni podaci Državne izborne komisije (DIK) objavljeni 16. aprila na osnovu 97% obrađenog biračkog materijala.

 

Kandidat većeg dela opozicije Mladen Bojanić osvojio je 33% glasova, prva žena kandidat za predsednika Crne Gore, predstavnica Socijaldemokratske partije (SDP) Draginja Vuksanović 8% a za  kandidata Prave Crne Gore Marka Milačića glasalo je 2,7% birača.

 

Izlaznost na izborima bila je 64%, što je na nivou prethodnih izbora za predsednika.

 

Posmatrači izbora, domaće i međunarodne organizacije zabeležili su nepravilnosti, uz ocenu da one ne mogu uticati na konačni rezultat.

 

Stav o regularnosti glasanja 16. aprila će saopštiti posmatračka misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

 

Direktor Centra za monitoring (CEMI) Zlatko Vujović je na konferenciji za novinare u večernjm satima 15. aprila ocenio da je jedan od razloga Đukanovićeve pobede taj što opozcioni birači "nisu bili motivisani" da izađu na birališta kao na parlamentarnim izborima.

 

Analitičar Miloš Bešić je Televiziji Crne Gore kazao da je Crna Gora "bila i ostala duboko podeljeno društvo" i za "najveći" izazov posle izbora označio je prevazilaženje tih podela.

 

Prema njegovim rečima, Crnoj Gori je potrebna zrela i odgovorna opozicija.

 

Đukanović (56) je proglasio pobedu ocenjujući da je Crna Gora izabrala evropski put i dodajući da je posle dvadesetogodišnjih napora ubeđen da će u narednih pet godina Crna Gora ući u EU.

 

"Ubeđen sam da ćemo u narednih pet godina taj korak i napraviti i dostići taj rezultat", rekao je on.

 

Glavni rival Đukanovića, kandidat većeg dela opozicije Bojanić kazao je na konferenciji za novinare posle zatvaranja biračkih mesta da je ponosan na svoj rezultat i da ne želi da čestita pobedu Đukanoviću jer "nema šta da čestita".

 

"Crna Gora je birala kako je birala. Ponosan sam na rezultat jer smo za protivnika imali čoveka koji je zarobio državu i institucije. Molim opozicione birače da ovo ne shvate kao poraz, već kao osnovu za borbu da oslobodimo Crnu Goru od Đukanovićeve diktature", rekao je Bojanić.

 

Vladavina autokrate

 

Nakon što je gotovo četvrt veka bio dominantna politička figura u Crnoj Gori, Đukanović je u oktobru 2016. završio šesti premijerski mandat. Povratak na političku scenu najavio je u martu 2018.

 

Očekuje se da Đukanović do sada ceremonijalnu funkciju predsednika transformiše u pravi centar moći u zemlji sa 620.000 stanovnika, piše EURACTIV.com.

 

Opozicija inače Đukanovića optužuje za veze sa mafijom, što on negira.

 

"Kao predsednik ću uraditi sve što je u mojoj moći da policiji dam autoritet koji joj je potreban da zaštiti građane od onih koji im živote dovode u opasnost", rekao je tokom predizborne kampanje Đukanović.

 

Bojanić, koji je uživao podršku većine opozicionih partija, uključujući proruske frakcije, optužio je Đukanovića da je "kreator nestabilnosti i haosa na ulicama" crnogorskih gradova.

 

"Slažem se sa Đukanovićem da je država jača od mafije. Problem je jedino što ne znam na kojoj je on strani", kazao je Bojanić.

 

Đukanović je tvrdio da opozicija želi da pretvori zemlju u "rusku provinciju" i da predstavlja opasnost po multikulturalnost Crne Gore.

 

Bivši premijer i predsednik u jednom mandatu mogao je da računa na podršku hrvatske, albanske i bošnjačke manjine koji čine 15% biračkog tela.

 

I dok u zemlji u kojoj je prosečna plata oko 500 evra a stopa nezaposlenosti iznad 20% debata o Zapadu i Rusiji nije glavna briga građana, za Đukanovića je izbor između Brisela i Moskve ključan za razvoj Crne Gore.

 

Ipak, Đukanović je ublažio svoju antirusku retoriku rekavši da želi "normalne odnose sa Rusijom ako je ona spremna na isto".

 

Crna Gora je uz Srbiju predvodnik sa Zapadnog Balkana na putu ka EU gde bi obe zemlje mogle da se nađu 2025, kako je previđeno strategijom proširenja EU iz februara.

 

Izvor: Beta, EURACTIV.com

Foto: Beta/AP

16.04.2018 · Euraktiv