Proizvodnja iznad plana u HE „Đerdap“


03.05.2018
      U dispečerskom odeljenju u svakom momentu pet dana unapred tačno znaju količinu vode koja se kreće ka đerdapskim elektranama  

 

Povećan vodeni talas na Dunavu

 

 

 

Povećani vodeni talas na Dunavu ne posustaje. Od 18. marta Dunav donosi veće količine vode od onih koje turbine na đerdapskim agregatima mogu da generišu u električnu energiju i jedan deo vode mora se propustiti kroz prelivna polja.Na elektranama je stanje povećane mobilnostida bi sešto više energije proizvelo iz ovog talasa, a da u priobalju ne bude nikakve štete. Odgovornistalno prate situaciju na terenu i veoma brzo se preduzimaju mere kako bi se ovakvo stanje držalo pod kontrolom.

 

Radmilo Nikolić, direktor za proizvodnju energije u ogranku HE „Đerdap“, ističe da je rad elektrana u ovakvim uslovima strogo definisan pravilnikom o radu zajedničke dispečerske službe za energetiku HE „Đerdap 1“ irumunske „FE Portile de Fier“. Pravilnik o radu sačinjen je u skladu sa odredbama Konvencije o eksploataciji i održavanju hidroenergetskih i plovidbenih sistema „Đerdap 1“ i „Đerdap 2“, koju su potpisale vlade bivše Jugoslavije i Rumunije, a na osnovu studija koje su izradile relevantne naučne institucije, i on se mora strogo poštovati. U praksi to znači da će svi dotoci koji prelaze 9.500 kubika prouzrokovati preliv.Reper je kota ušća reke Nere u Dunav. Nivo vode mora se držati na zadatoj vrednosti od 70,3 metra nadmorske visine.Trenutnakota se drži obaranjem nivoa gornje vode u akumulaciji na 64,5 do 65,3 metra na samoj elektrani. Ova kota smanjuje vodeni pad na 22,5 metara.

 

–Svi proizvodni kapaciteti za evakuaciju velike vode su u eksploatacionom i funkcionalnom stanju. Balansiranjem kota vode Dunava na ušću Nere došlo se do odličnih rezultata. Svih šest agregata je u punoj pogonskoj spremnosti i dnevno proizvode od 22 do 23,5 miliona kWh,što je maksimum za ovakve uslove. U prilog evakuaciji vode ide i činjenica da se u ovakvom režimu rada elektrane za proizvedeni megavat potroši mnogo više vode nego kada je elektrana u normalnom eksploatacionom režimu. Upravljanjem sistemom HE „Đerdap 1“ u skladu sa Pravilnikom o radu zajedničke dispečerske službe za energetiku HE „Đerdap 1“ i rumunske „FE Portile de Fier“, eliminišu se sve eventualne štete u priobalnom području, a istovremeno iz potencijala Dunava izvuče maksimum - ističe Dragan Maksimović direktor HE „Đerdap 1“.

 

–Ovo je izuzetno osetljiva i specifična situacija.Odluke o otvaranju prelivnih polja donosimo zajedno s Rumunima. Dispečeri u svakom momentu pet dana unapred tačno znaju količinu vode koja se kreće ka đerdapskim elektranama. Na računaru u svakom momentu vidi se stanje vode na potezu Kosno grlo (ušće Timoka u Dunav) do Pančeva odnosno od 846 do 1.149 kilometra plovnog puta Dunava. Svakog jutra u šest časova od RHMZ Srbije dobijaju se informacije o stanju vodotokova Dunava, Save i svih pritoka. Tako dispečeri imaju uvid u vodostaj na Dunavu do Linca u Austriji, Save do Zagreba, Drine do Zvornika, Tise kod Tisa-Beča u Mađarskoj. Jednom rečju, ovde se tačno zna za svaki kubik vode koji se kreće ka elektrani. Neprocenjiva je uloga elektrane u sekundarnoj regulaciji sistema, međutim, u ovakvoj situaciji imamo ogromno razumevanje s kolegama iz EPS-a i u trenutku prelivanja isključuju nas iz regulacije. Tu ulogu preuzima neka druga elektrana, dodao je Savić, rukovodilac službe za eksploataciju elektrane i brodske prevodnice. Ovim načinom maksimalno se koristi voda i preliva se samo ono što mora.

 

Za rad elektrane potrebna je izuzetno precizna vremenska prognoza. Dispečeri kažu i da kad kiša padne u drinskom slivu ili regionu,ta voda već sutradan dolazi na đerdapske turbine na preradu.Stručnjaci očekuju da će ovaj talas trajati od 60 do 90 dana. Očekuje se vrh talasaod 13.500 kubika vode u sekundi. Ovde su zabeleženi i daleko veći dotoci i zahvaljujući pravovremenim reakcijama, sve je prošlo kako treba. Ljudi koji vode elektranu ozbiljno shvataju situaciju i nema sumnje da će i ovaj talas biti ispraćen bez posledica i uz veliki konto proizvedene energije.

 

Proizvodni kapaciteti ogranka HE „Đerdap“ i dalje koriste povoljne dotoke na Dunavu i pune akumulacije Zavojskog i Vlasinskog jezera. Za prva tri meseca proizvedeno je ukupno 2.441.176MWh. Plan za prva tri meseca ove godine je 1.659.000MWh, što govori da je nadmašen za 47odsto. Ogranak na svom proizvodnom kontu već ima 782.176MWh energije preko plana. HE „Đerdap 1“ za prva tri meseca proizveo je 1.829.766megavata, što je za 57 odsto više, ili za jednu odličnu mesečnu proizvodnju više. Naročito je vidljiva proizvodnja HE „Pirot“, koja je umesto 8.000 MWh, koliki je bio plan za mart, proizvela 32.000 MWh, ili četiri puta više od planiranog. Zavojska akumulacija je prihvatila sve dotoke i tako je otklonjena mogućnost da dođe do punjenja akumulacije iznad dozvoljenog nivoa i prelivanja (ispuštanja) vode ispod ustava na prelivu brane.

 

Pirotska elektrana već je proizvela 93 odsto energije planirane za ovu godinu. Sva električna energija proizvedena je iz dotoka, što znači da je akumulacija ostala netaknuta, čak je na kraju meseca i povećana. Ova proizvodnja najavljuje rekord svih vremena ove elektrane.

 

Dobru proizvodnju imaju i „Vlasinske HE“. Četiri „Vrle“u martu su proizvele 47.077MWh, što je gotovo duplo više od planiranog. U narednom periodu očekuje se stagnacija vodostaja na Dunavu i proizvodnja u skladu s dotokom. HE „Pirot“ i „Vlasinske HE“ spremne su da svaki kubik vode uskladište i na zahtev dispečera uđu u proizvodnju.

 

 

 

Prelivna brana

 

 

 

Za evakuaciju viška vode na HE „Đerdap 1“ postoji 14 prelivnih polja (sedam srpskih i isto toliko rumunskih). Kroz otvor od jednog metra podignutog zatvarača prođe 250 kubika vode. To znači da se, kad se svi zatvarači podignu za metar, može evakuisati 3.500 kubika vode.

 

 

 

Nizvodno slabije

 

 

 

Posebna priča je druga đerdapskaelektrana. Usled velikih dotoka vode koja ističe iz elektrane, jednostavno nema mesta da tako brzo teče dalje, već se nizvodno formira novo jezero i vodeni pad se smanji ispod pet metara.

 

 

 

M.Drča

 

Izvor: Časopis EPS Energija

 

03.05.2018 · EPS_Energija