energyobserver


MIGRANTI

LICE I NALIČJE MASOVNOG ODLIVA RADNE SNAGE

Kada u Bosni neki političar najavi da će stvoriti 100.000 novih radnih mesta, ljudi u šali kažu da će polovina biti u inostranstvu. Sa budućim nemačkim Zakonom o imigraciji stručno kvalifikovanih radnika (FKEG), iseljavanje žitelja Bosne i Hercegovine u Nemačku bi moglo i da se pojača, a to, upozoravaju stručnjaci, ima dugoročne negativne posledice za bosansku privredu.   Pred ambasadom Nemačke u Sarajevu od ranog jutra se stvaraju redovi ljudi koji nameravaju da otputuju u Nemačku. Trenutno se, u zavisnosti od vrste zahteva, na vizu čeka od osam do deset meseci.   Novim zakonom o kvalifikovanoj radnoj snazi nemačka želi da olakša i ubrza proces izdavanja viza pošto njenoj privredi nedostaju radnici. U BiH se na taj zakon gleda sa znatno manje entuzijazma.   Već sada je ambasada u Sarajevu među vodećim ambasadama SR Nemačke u svetu po broju izdatih viza. Od 2015. do 2018. godine broj izdatih viza porastao je sa 7.400 na više od 14.000, potvrdilo je nemačko Ministarstvo spoljnih poslova. Više zahteva podneto je samo u Libanu i Turskoj.   Jedan od razloga za taj nagli porast bila je takozvana regulativa za Zapadni Balkan, koja je stupila na snagu početkom 2016. godine. Slično zakonu zakonu o kvalifikovanim radnicima, koji je trenutno predmet rasprave, njen cilj je bio da olakša pristup na nemačko tržište radne snage.   Regulativa je uvela novinu utoliko što se od tražioca vize i dalje zahtevalo da ima ugovor o radu, ali više nije morao da predoči potvrdu da su mu kvalifikacije priznate u Nemačkoj.   Ipak, obrada velikog broja zahteva odzimala je vreme, a toliko dugo nemački poslodavci nisu hteli da čekaju radnike. Oni su budući zakon pozdravili kao nešto što je bilo odavno potrebno i što treba hitno usvojiti. Stanovnici BiH od novog zakona očekuju da će im omogućiti da brže dođu do vize.   Profesor politikologije na Univerzitetu u Sarajevu Damir Kapidžić kaže za EURACTIV.de da je svojevrsni cinizam da evropske zemlje profitiraju od jeftine radne snage izvan Evropske unije - i tako na dugi rok izazivaju velike probleme za planiranje privreda u zemljama poput BiH.   Ukazujući da bosanski političari do sada nisu pronašli recept za masovni odliv stanovništva, Kapidžić upozorava da bi to u godinama koje dolaze moglo da stvori velike demografske probleme.   "Koliko će ljudi za 15 ili 20 godina još biti ovde? U letnjim mesecima već je sada teško naći dobro obučene građevinske radnike, električare pa i bolničare", kaže Kapidžić.   Stručnjaci za migracije iznose, međutim, i argumente u prilog suprotnog mišljenja. Herbert Briker, direktor na berlinskom Institutu za empirijsko istraživanje integracija i migracija, kaže da ljudi više ulažu u svoje obrazovanje ako imaju mogućnost migracije.   Rezultat takvog ulaganja je veći broj akademskih građana i stručnjaka. Na koncu samo manji deo ljudi emigrira, a i deo njih se kasnije vrati u domovinu tako da sve to vodi porastu nivoa obrazovanja u društvu, kaže Briker.   Uz to, migracija je često samo privremena, pošto se ljudi sve češće sele. Tako je, prema podacima ispitivanja o migracijama IAB-SOEP, od onih koji su se pre izbegličke krize uselili u Nemačku, 40% već pre toga jednom migriralo. Pre finansijske krize 2008. taj postotak je iznosio 20%.   "Takve migracije su za privredu izuzetno dobre. Nadam se da će migracije između Bosne i Nemačke porasti. Bilo bi bolje za obe strane bolje da imamo više doseljavanja", rekao je Briker.   Migracija doprinosi i blagostanju doseljenih, a uz to dolazi i novac koji migranti šalju svojim porodicama u BiH. U 2017. godini da sredstva su, prema podacima Svetske banke, iznosila 11% BDP Bosne i Hercegovine, sa tendencijom porasta. Bosanska dijaspora poslala je u 2016. godini kući šest puta više novca, nego što su iznosile direktne strane investicije.   Jedan portparol nemačkog Ministarstva za rad i socijalna pitanja izjavio je za EURACTIV.de da je u prvom redu zadatak bosanske politike da unapredi uslove života u sopstvenoj zemlji, kako bi se držao u granicama odlazak radno sposobnih stanovnika.   U pogledu migracije jedna od najosetljivijih tačaka je područje zdravstva. "Postoji globalna potražnja za lekarima i medcinskim osobljem. Njih ciljano vrbuju gotovo sve zemlje OECD. Ali onda imamo manjak u zemljama porekla", kaže Briker.   I dok pozitivno gleda na mogućnost migracije u većini profesija, Briker priznaje da bi zdravstvenom sektoru iseljavanje radne snage zaista moglo da nanese štetu. Prema njegovim rečima, u takvoj situaciji treba razviti sveobuhvatni pristup kako bi se amortizirale negativne posledice, kao što je podrška obrazovanju u zemljama porekla.   Izvor: EURACTIV.rs

Stranice:

Popularni Tag-ovi:

SRBIJA ALEKSANDAR VUČIĆ PUTIN TRAMP SOLARNA ENERGIJA VETRENJAČE BiH EUROAKTIV CINS KRIK