Oglasi  /  Marketing  /  O nama  /  Linkovi  /  Kontakt  /  Srpski  /  English  /  Русский

Predstavljamo

23.01.2017.

RUSIJA / SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE
BIVŠI RUSKI MINISTAR SPOLJNIH POSLOVA O AMERIČKOM PREDSEDNIKU DONALDU TRAMPU

Igor Ivanov, predsednik ruskog Saveta za međunarodne odnose (RSMO), ministar spoljnih poslova Rusije u periodu 1998-2004, dopisni član ruske Akedemije nauka.
 
Ivanov je napisao analitički tekst u Rusiskaja gazeta o Donaldu Trampu. Bugarska novinska agencija BGNES prenosi ga u celini, a Energyobserver takođe prenosi napisano u BGNES.
 
Donald Tramp je postao 45. predsednik SAD. Kako je to moglo da se dogodi? Oko ovog pitanja još dugo vremena neće se zaustaviti sporovi političara, eksperata i novinara. Ali bez obzira na procene koje su date u praksi, svi analitičari su jedinstveni da je u američkom društvu i političkom sistemu SAD su počeli čak ozbiljni fundamentalni pokreti.
 
Predsednički izbori u novembru prošle godine postali su prekretnica od koje počinje nova etapa u razvoju političkog i javnog života Amerike. Ranije ili kasnije trebalo je da se dođe do tako oštrog pokreta. Zastoj nije mogao da se nastavi bekonačno: a mi to znamo iz sopstvenog iskustva.
 
Stari socijalno-politički sistem preživeo je nepromenjen u SAD nekoliko decenija, i više ne odgovara novoj realnosti koje postoje unutar Amerike i širom sveta. Tokom izborne kampanje odvijale su se žestoke borbe između onih koji su svim silama pokušavali da zadrže status kvo i onih koji su glasali za suzbijanje status kvo.
 
Američki birači su napravili svoj izbor u korist promena kako u unutrašnjoj, tako i u spoljnoj politici zemlje, možda čak i ne shvatajući o čemu je reč. Kakvi će biti rezultati predsedništva Donalda Trampa? Teško da je danas neko pripremljen da odgovori samouvereno na ovo pitanje. Ako se odvoje javne izjave novog predsednika, sve to govori da u narenom periodu ćemo biti svedoci nestandardnih rešenja, od kojih neka mogu biti potpuno uspešna, dok druga, naprotiv ne.
 
To će uticati kako na probleme unutrašnjeg i ekonomskog razvoja SAD, tako i na spoljnu politiku zemlje. Ako govorimo o dugoročnim spoljnopolitičkim posledicama revolucije Trampa, onda će uskoro Vašington biti prinuđen na novi način gledanja na ulogu SAD u svetu, parametara liderstva zemlje i američku posebnost kao takva. Proces tog liderstva diktiranog novim odnosom snaga u svetu je malo verovatan da bude brz i lagan i uskoro će preći granice predsednikovanja Trampa. Ali kako se kaže, „proces je krenuo“ i on može zahvatiti ne samo SAD, već i ostatak sveta.
 
Nas, iz razumljivih razloga, pre svega, interesuje kako će promene u SAD uticati na rusko-američke odnose. Tokom izborne kampanje ruska tema, uprkos zdravoj logici, je postala centralna: ako demokrate, nakon stereotipa Hladnog rata, pokušaju da demoniziraju Rusiju, Donald Tramp će s druge strane, govoriti o spremnosti da aktivno sarađuje sa Rusijom po širokom spektru pitanja. Samo će vreme pokazati da li je radio po sopstvenom sudu ili da se distancira od demokrata.
 
U svakom slučaju vašingtonski jastrebovi nisu uspeli da odigraju rusku kartu. Američki birači, koji su dali glas Trampu, pokazali su da su umorni od antiruske propagande i da manje veruju da je Rusija izvor „zla“ koji ugrožava interese SAD. Razmišljajući o budućnosti rusko-američkih odnosa, za početak bi bilo bolje da se odgovori na pitanje zašto je politika „resetovanja“, koja je objavljena tokom prvog mandata Baraka Obame, završila neuspehom. U obe zemlje velike su nade za „resetovanjem“.
 
Pre 8 godina mnogi su smatrali da postoje svi preduslovi za uspeh tkz. „resetovanja“. Zaista, mnogi poslovi su napravljeni u interesu bilateralne saradnje u raznim oblastima, uključujući bezbednost. Dovoljno je da se podsetimo da je potpisan u aprilu 2010. godine od strane predsednika Dmitrija Medvedeva i Barake Obame Sporazum o daljem smanjenju strateškog naoružanja (START-3). Uprkos tome, administracija Obame je iskopala iz istorije gde su odnosi sa Rusijom bili na najnižoj tački konfrotacije tokom Hladnog rata. Ovde možemo govoriti o konkretnim greškama i propustima sa jedne ili sa druge strane u velikim očekivanjima ili birokratskim inercijama. Sve ovo je tako, ali istorijski poraz „resetovanja“ imao je i dublje sistemske uzroke.
 
Od samog početka poslednje razvedravanje odnosa između Moskve i Vašingtona, zemlje su se skoncentrisale na rešavanju makar i mnogo važnijih, ali ipak delimičnih problema bez da obrate pažnju na razradu i formulisanje novih osnovnih principa u odnosima, što je odraz strateškog interesa obe zemlje. Kao rezultat toga, pojedinačni uspesi i neuspeh dovođenja odnosa na kvalitetniji nivo, nije stvorio potrebnu rezervu stabilnosti. Iz tog razloga, „resetovanje“ ne prešlo u međunarodnu krizu – na prvom mestu u Ukrajini.
 
Stoga je glavni zaključak za budućnost: važna aktuelna pitanja treba da reši nova američka administracija i istovremeno da se pokrene ozbiljan razgovor o strateškim interesima dve zemlje u smislu postojećih potencijala i postojećih objektivnih ograničenja bilateralne saradnje. U isto vreme, kada sam bio sekretar Saveta za bezbednost Rusije, pokušavali smo da se upoznamo sa administracijom Džordža Buša mlađeg, ali zbog nespremnosti na američkoj strani mi nismo uspeli da postignemo praktične rezultate. Ali to nije umanjuje fundamentalni značaj ovog zadatka.
 
Koja pitanja treba da budu postavljena na prvom mestu? Šefovi, na obe strane treba da svako za sebe se zapita: da li Rusija i SAD u savremenom svetu su nepomirljivi protivnici ili su ipak i pored neslaganja mogući patneri? Ako smo neizbežni protivnici, ona je glavni zadatak u razvijanju dogovora „pravila igre“ koji bi omogućili u slučaju pojave konfliktne situacije, da se smanji rizik od direktnog rusko-američkog sukoba, koji bi narušio međunarodnu bezbednost.
 
Možemo da okrenemo, primera radi, Hladnom ratu, kada su Moskva i Vašington su dobro znali kada se prelazi „crvena linija“, kojoj ne treba da se prilazi. Ako su Rusija i SAD spremne da zajedno rade kao partneri u ime stabilnosti, bezbednosti, zajedničkoj borbi protiv globalnih izazova, potrebno je stvoriti efikasne oblike dijaloga na svim nivoima, od najvišeg do konkretnih institucija i građanskog društva, da bi mogli naši odnosi da imaju otvoren i predvidiv karakter. To će omogućiti u slučaju pojave protivrečnosti, što je nšeto normalno za naše odnose, da se one prevaziđu u duhu međusobnog poštovanja, bez da se dozvoli da prerastu u akutne krize.
 
Formiranje ovog novog višestepenog bilateralnog odnosa ne samo da će nam dozvoliti da ti odnosi budu stabilniji, već će se otvoriti mogućnosti za konstruktivni dijalog i ključnim pitanjima međunarodnog života, rešenja bez kojih je nemoguće bez aktivne saradnje između Rusije i SAD. A takvi problemi su se nagomilali: kako bi trebalo da izgleda buduća struktura sveta, kako da uspostavite upravljanje u međunarodnim odnosima i kako da se borimo sa terorizmom i opasnosti od širenja oružja za masnovno uništavanje, kako da se smanje regionalni konflikti i dr.
 
Rusija i SAD kao stalne članice Saveta bezbednosi Ujedinjenih nacija imaju posebnu odgovornost da se bave ovim pitanjima i imaju veliki potencijal za to. Ali čak i najproduktivniji bilateralni odnosi između Moskve i Vašingtona ne mogu da reše sve svetske probleme. Savremeni međunarodni odnosi ni pod kakvim okolnostima neće se vratiti na bipolarne međunarodne odnose XX veka. Ali čak i ograničen uspeh u tom pravcu, bez sumnje, imao bi značajan pozitivan uticaj na situaciju u svetu kao celini.



oilcapital.ru