SRBIJA / OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE U SLUŽBI PRIRODE I DRUŠTVA / INTERVJU


24.08.2019
Čitajući vesti iz oblasti energetike, često nailazimo na pojmove kao što su feed in tarifa, aukcija, neto merenje i prozjumer. Ukoliko vam oni predstavljaju nepoznanicu i teraju vas da zastanete sa čitanjem teksta, stiže vam objašnjenje iz prve ruke. Prof. dr  Stevica Deđanski, državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike, iskristalisao je ove pojmovne nedoumice ujedno nam objasnivši da biomasapredstavlja energent u čijim blagodetima ne uživa samo priroda usled proizvodnje zelene energije i smanjenja emisija štetnih gasova, već i društvo, kroz otvaranje zelenih radnih mesta. Od njega smo saznali i kako da uz minimalne novčane izdatke, ali i u njihovom apsolutnom odsustvu, smanjimo račune za električnu energiju.

EP: Da li je donošenje Zakona o efikasnom korišćenju energije 2013. godine zaista značilo prekretnicu ka efikasnijem korišćenjem energije u poređenju sa dotadašnjom praksom?

Stevica Deđanski:  Donošenje Zakona je unelo sistemski pristup u oblast energetske efikasnosti u Republici Srbiji i dalo je pravni okvir za transponovanje evropskih propisa iz te oblasti. Dotadašnje ad hoc aktivnosti su uređene zakonom. Tako je zakonom uveden sistem energetskog menadžmenta za velike potrošače energije i javni sektor i uspostavljen Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti. Osim toga, uvedeno je obeležavanje energetski efikasnih uređaja; prepoznata su nova privredna društva – ESCO kompanije koja se bave finansiranjem energetski efikasnih projekata na bazi ostvarenih ušteda energije; prvi put su jasno definisani kriterijumi energetske efikasnosti koje prilikom javnih nabavki proizvoda treba uključiti u zahteve; određene su obaveze u izradi i implementaciji Akcionih planova za energetsku efikasnost koji su proistekli iz preuzetih obaveza prema Energetskoj zajednici; usvojen je metodološki pristup utvrđivanju ušteda…

Uštede energije se planiraju, sprovode i prate u skladu sa nacionalnim akcionim planovima za energetsku efikasnost. Prema poslednjem Akcionom planu iz 2016. godine Srbija je ostvarila više od 90 odsto ušteda planiranih za period od 2010. do 2015. godine, tj. gotovo 50 odsto svih ušteda planiranih za period od 2010. do 2018. godine.

Zakon uvodi obavezu uštede primarne energije od jedan odsto u tekućoj godini u odnosu na prethodnu godinu obveznicima sistema u sektoru industrije i javno komercijalnom sektoru.

 

EP:  Sistem energetskog menadžmenta funkcioniše počev od 2017. godine. Na koji način?

Stevica Deđanski:  Sistem energetskog menadžmenta, prema Zakonu o efikasnom korišćenju energije, predstavlja sistem organizovanog upravljanja energijomna način da obveznici sistema energetskog menadžmenta izvršavaju zakonom propisane obaveze sa ciljem da postignu racionalno korišćenje energije uz što manje troškova.

Prema zakonu, obveznici sistema su privredna društva  i javna preduzeća koja godišnje troše više energije od količine koju propiše Vlada, jedinice lokalne samouprave sa više od 20 hiljada stanovnika, organi državne uprave, drugi organi Repubilke Srbije, organi autonomne pokrajine i javne ustanove. Oni donose program i plan energetske efikasnosti radi postizanja ciljeva uštede koje definiše Vlada, imenuju potreban broj energetskih menadžera, sprovode mere za efikasno korišćenje energije, podnose godišnji izveštaj o ostvarivanju ciljeva uštede energije, obezbeđuju redovno sprovođenje energetskih pregleda i izvršavaju druge obaveze. Ministarstvo rudarstva i energetike je do sada identifikovalo više od 70 pravnih lica u proizvodnom sektoru, kao što su privredna društva i javna preduzeća kao i 9 privrednih društava u sektoru trgovine i usluga i 79 jedinica lokalne samouprave kao obveznike sistema.

U privrednim društvima i javnim preduzećima za sada ima 39 imenovanih energetskih menadžera sa licencom. Ukupno 45 jedinica lokalne samouprave takođe ima licenciranog energetskog menadžera.

EP:   Koliko ima energetskih menadžera u Srbiji i da li je sistem zaživeo u praksi?

Stevica Deđanski:  Obuku energetskih menadžera sprovodi Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu za oblasti industrijske energetike, opštinske energetike i energetike zgrada. Do sada je održano 12 krugova obuke i 17 ispita za energetskog menadžera. Ministarstvo je izdalo 103 licence za oblast opštinske energetike, 145 licenci za oblast industrijske energetike i 42 licence za oblast energetike zgrada.

Obveznici sistema i dalje uče kako da izvršavaju zakonom propisane obaveze i kako da ostvare uštede energije. Za sada je još rano da navodimo dobre primere upravljanja energijom. Sistem energetskog menadžmenta je dobro zamišljen, ali je potrebna upornost i podrška u njegovom sprovođenju.

EP:   Iako smo shodno zakonskim okvirima napravili prve korake ka unapređenju energetske efikasnosti, potrošnja energije po jedinici BDP-a je kod nas oko tri puta veća nego u Evropskoj uniji. Da li je ulaganje u mere energetske efikasnosti van budžeta naših građana ili je ovo posledica njihove nedovoljne upućenosti u novčane uštede koje bi im ono donelo?

Stevica Deđanski: Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, udeo sektora domaćinstva u ukupnoj finalnoj potrošnji je najveći i iznosio je 35 odsto, pored privrede, 29 odsto, i saobraćaja, 23 odsto. Analiza zgrada u Srbiji je pokazala da 85 odsto fonda zgrada ne zadovoljava minimalne uslove energetske efikasnosti. Cene energije i energenata će u budućnosti rasti, što će uticati na povećanje troškova života.

Nedovoljna upućenost građana o mogućnostima i potencijalu energetske efikasnosti, ali svakako i ograničen budžet, utiču na stanje energetske efikasnosti u sektoru domaćinstva u našoj zemlji.

Kako bi se došlo do smanjenja potrošnje energije neophodno je delovanje sa tri aspekta. Pored donošenja jasnih zakonskih propisa i informisanosti i svesnosti građana o mogućnostima i potencijalu energetske efikasnosti, neophodan je i finansijski podsticaj koji će biti prijemčiv građanima u vidu podsticajnih mera, subvencija i nižih kamatnih stopa za ulaganje u energetsku efikasnost.

 

ako kaskamo za nekim zemljama zapadne Evrope u oblastima energetske efikasnosti i obnovljivih izvora, ipak idemo u dobrom pravcu. U poređenju sa pojedinim evropskim državama, mi smo ili na sličnom nivou ili smo bolji. Očigledno je da sve više dajemo važnost ovim oblastima u svim segmentima društva.

EP: PVC prozori, vazdušna toplotna pumpa i izolacija zidova i krova su nešto skuplja rešenja za unapređenje energetske efikasnosti. Nabrojte nekoliko mera koje ne iziskuju izdvajanje velikih novčanih sredstava.

Stevica Deđanski:  Troškovno-optimalna energetska sanacija postojećih zgrada, odnosno, definisanje paketa mera energetske efikasnosti, najbolje se određuje prema karakteristikama i uslovima za konkretnu zgradu, u zavisnosti od njenog stanja. Neretko su one mere, koje donose velike uštede kroz vreme, u samom startu velika investicija. Međutim, postoje i „niskobudžetne mere“ energetske efikasnosti kao što su zamena starih svetiljki sa užarenim vlaknom novim LED svetiljkama, postavljanje zaptivnih guma na spoljašnjoj stolariji, zatim ugradnja zastora na prozorima i balkonima koji se nalaze na južnoj i zapadnoj strani zgrade zbog prevelike osunčanosti u letnjim mesecima, investiranje u energetski efikasne kućne aparate, ugradnja termostatskih glava na radijatorima radi optimizacije toplote u prostorijama i slično.

Takođe, osim investicionih mera, smanjenje potrošnje energije je moguće primenom mera koje odnose na ponašanje potrošača, na primer: kontrola uključenosti aparata u domaćinstvu (ne uključivati u isto vreme, bojler, veš mašinu i rernu), kontrola računa za struju i grejanje, prelazak na plaćanje po potrošnji toplotne energije što je isplativo za izolovane objekte i tako dalje.

Intervju vodila: Jelena Kozbašić/ ENERGETSKI PORTAL SRBIJE

 

 

 

24.08.2019 · OBNOVLJIVI_IZVORI_OBNOVLJIVI_IZVORI_ENERGIJE