NEMČKA / SVAKI DRUGI NEMAC PROTIV POVEĆANJA MIGRACIJE


16.09.2019
Pitanje imigracije dominira nemačkom politikom kao malo koje drugo od izbegličke krize 2015. i sve veći broj Nemaca veruje da im zbog migranata padaju plate i da su oni teret za socijalni sistem, pokazalo je novo istraživanje u kome je analiziran stav Nemaca prema strancima pre i posle izbegličke krize.  

Krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) nastavlja da upozorava na strance, iako je broj tražilaca azila znatno smanjen. Ta partija odlično je prošla na regionalnim izborima početkom septembra u pokrajinama Saksonija i Bradenurg osvojivši u obe po četvrtinu glasova.

 

Ali, šta je sa "kulturom dobrodošlice" u Nemačkoj, šta se tu promenilo poslednjih godina? Na to pitanje pokušava da odgovori studija Bertelsman fondacije čiji su rezultati objavljeni krajem avgusta.

 

Za istraživanje je intervjuisano više od 2.000 ljudi a rezulati su upoređivani sa rezultatima sličnih studija rađenih u poslednjih sedam godina. Međutim, situacija je daleko od jasne.

 

"Perecepcija migracije je ambivalentna jer to pitanje nije ni crno ni belo. Ljudi vide i mogućnosti i opasnosti", rekao je za EURACTIV.de jedan od autora studije Orkan Kesemen (Kösemen).

 

Prema istraživanju, dve trećine populacije veruje da su migranti dobrodošli lokalno. Čak 65% ispitanika vidi  migraciju kao priliku za ekonomiju koju godinama muče prazni centri za obuku i manjak kvalifikovane radne snage.

 

Nemačka već oseća posledice demografskih promena a kompanije često očajnički traže mlade talente. Novi zakon o imigraciji kvalifikovanih radnika, koji će stupiti na snagu početkom 2020, sačinjen je tako da privuče kvalifikovane strance u Nemačku.

 

Prema Kesemenu, Nemci su svesni ekonomskih prilika koje nudi migracija ali prave razliku između migranata radnika i izbeglica.

 

Istovremeno 64% ispitanika pozdravlja dolazak migranata kao način da se spreči starenje populacije.

 

Diverzitet se uči

 

Međutim, uočava se i skepsa jer su mnogi Nemci manje spremni da prihvate migraciju zbog izbegličke krize 2015-2016, kada je u zemlji broj prijavljenih stranaca porastao za gotovo 1,9 miliona.

 

Podaci Eurostata pokazuju da je udeo stranaca (građana bez nemačkog pasoša) u poslednjih deset godina povećan za 62%.

 

Istovremeno je od izbegličke krize otvorenost prema migraciji povećana samo blago u poređenju sa nivoom pre 2015.

 

Na kraju, trenutno svaki drugi Nemac smatra da Nemačka ne može da prihvati više izbeglica jer je dostigla svoj limit.

 

Pre 2015. godine protiv povećanja migracije je bilo 40% Nemaca.

 

Ono što najviše brine u vezi migranata, jeste teret po socijalne sisteme. Čak 71% ispitanika se slaže da su teret za socijalni sistem a dve trećine smatra da postoji opasnost od konflikta između migranata i Nemaca.

 

Autori studije ukazali su i na razlike u stavovima na istoku i zapadu Nemačke.

 

"Kada je reč o migraciji, neophodno je iskustvo. To iskustvo nedostaje na istoku Nemačke. Na zapadu su pak prošle decenije dok je region postao prijateljski prema migrantima. Izraz 'kulura dobrodošlice' javnosti je poznat tek deceniju", objasnio je Kesemen.

 

Pored toga, na stav prema migraciji utiče i obrazovanje.


"Ljudi sa nižim obrazovanjem obično rade na slabije plaćenim poslovima. Zato se plaše da će im zbog migracije zarade biti smanjene", rekao je Kesemen.

 

Od 2015. Nemačka je primila više izbeglica nego druge evropske zemlje. Ipak, ta zemlja još nema najveći procenat stranaca u populaciji u Evropi.

 

Na kraju 2018. u Nemačkoj je živelo 10,92 miliona stranaca ili 12,2% populacije, pokazuju podaci Savezne statističke službe.

 

Poređenja radi, u Austriji je udeo stranaca u populaciji 15,7%, Irskoj gotovo 12%, Francuskoj 7%.

 

Izvor: EURACTIV.com

 

16.09.2019 · NEMČKA / MIGRACIJE