SRBIJA / ZAGAĐENOST VAZDUHA U BEOGRADU STAV / PREDRAG MOMČILOVIĆ / MAŠINA


06.11.2019
Tema o kojoj svi ovih dana u Beogradu pričaju – svi osim gradskih čelnika – alarmantna je zagađenost vazduha, uprkos produženom letu i odloženoj grejnoj sezoni. Šta li nas čeka tokom predstojeće zimske sezone?

Miholjsko leto je meteorološki fenomen kada se temperature karakteristične za letnji period nastave i tokom jeseni. Ovaj fenomen koji se ranije retko dešavao, poslednjih godina postao je gotovo redovna pojava širom planete. Temperature iznad 25 stepeni iako potpuno neočekivane za kraj oktobra, obradovale su građane i izmamile ih napolje u želji da iskoriste lepe letnje dane. Nažalost umesto uživanja na suncu građani su mogli da vide smog i osete opori ukus zagađenog vazduha.

Na sajtu AirVisual koji prati kvalitet vazduha na globalnom nivou, Beograd se svakodnevno bori za čelnu poziciju sa gradovima jugoistočne Azije i gradovima regiona. Istovremeno nas zvaničnici institucija koje treba da brinu za kvalitet vazduha uveravaju kako ovaj sajt koristi neproverenu metodologiju dobijanja podataka i kako Beograd nije najzagađeniji grad na svetu, te da samo Agencija za zaštitu životne sredine i Gradski zavod za javno zdravlje mogu da nam daju tačne podake i preporuke šta da radimo. Hajde da vidimo i njihove podatke.

Merne stanice: Beograd Stari grad, Beograd Mostar i Beograd Novi Beograd iz mreže automatskih mernih stanica Agencija za zaštitu životne sredine, tokom prethodnih sedam dana svakodnevno su beležile vrednosti suspendovanih čestica PM10 preko 50 ug po m³. Zapravo na mernom mestu Beograd Stari grad nivo PM10 čestica nije se spuštao ispod 50 a dostizao je vrednosti i do 262 ug po m³. Ovo nam signalizira da je vazduh u Beogradu bio zagađen do jako zagađen, što je potvrđivao i sajt beoeko za koji je nadležan Gradski zavod za javno zdravlje Beograd. Zapravo umereni i niski nivo zagađenja pokazivala je samo merna stanica Beograd Vračar, ali na njoj se ni ne mere suspendovane čestice već samo SO2 i NO2. Podsetimo da Beograd ima hroničan problem sa zagađenjem vazduha, koji je prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, iz godine u godinu treće kategorije, prekoračena je godišnja vrednost PM čestica, jer su dnevna prekoračenja zabeležena čak 150 puta u godini, a dozvoljeno je 35.

Tako su građani Beograda umesto da uživaju u jesenjim toplim danima, završili sa preporukom da skrate boravak na otvorenom, smanje i izbegavaju fizičke aktivnosti, dok su deca, stari i osobe sa oboljenjima pluća i srca posebno ugroženi.

Uzroci zagađenja vazduha

Dok čekamo narednu godinu i izveštaj o kvalitetu vazduha ostaje nam da nagađamo šta su uzroci zagađenju vazduha. A potencijalnih uzroka katastrofalnom kvalitetu vazduha ima više nego dovoljno. Od stanja saobraćaja i korišćenja zastarelih vozila, paljenja poljoprivrednih ostataka na njivama, deponije u Vinči koja gori, finoj prašini od građevinskih radova koji su još uvek u toku, do specifičnih atmosferskih prilika.

Iako su se štrajk i blokada grada od strane taksista završili, prevoz u Beogradu nije postao mnogo funkcionalniji. Već godinama se sistem javnog prevoza zanemaruje i uništava, što primorava veliki broj ljudi da nabavi sopstveni automobil. Kako je mali broj onih koji mogu da priušte hibridni ili uopšte novi automobil, većina kupuje polovne sa nižim ekološkim standardima. Sve veći broj automobila na ulicama uz radove na nekim od najprometnijih saobraćajnica, dodatno usporava čitav transport u Beogradu a time i povećava nivo zagađenja vazduha.

Paljenje poljoprivrednih ostataka na oranicama i dalje je čest slučaj širom Srbije. Uprkos tome što je bilo više kampanja kako bi se redukovalo „paljenje strnjike“ svaka nova jesen donosi nam dim sa oranica. Spaljivanje ostataka doprinosi smanjenju kvaliteta vazduha, zemljištu se na duži rok oduzimaju potrebne hranjive materijale i pojačava eroziju, uz pogubne posledice po biodiverzitet.

Ponovo gori Vinča?

Pored njiva koje gore, gori ponovo i deponija u Vinči. Iako nadležni kažu da je sve pod kontrolom, televizija N1 došla je do slika iz vazduha na kojima se jasno vidi da na deponiji u Vinči ima otvorenog plamena. Utisak da nije sve u redu sa Vinčom pojačava i to što je aktivistima inicijative Ne davimo Beograd zabranjen prilazak deponiji. Ulazak na deponiju je zabranjen i aktivistima stranke Slobode i pravde, koji su pozvali građane da nose maske. Nažalost kod zagađenja vazduha obične zaštitne maske slabo pomažu, potrebne su velike maske sa filterima koje nisu dostupne većini stanovnika, niti su funkcionalne budući da onemogućavaju normalno funkcionisanje.

Dok Vinča gori nastavlja se sa projektom izgradnje spalionice na deponiji koja će dodatno povećati štetne materije u vazduhu, navodi se u saopštenju inicijative Ne davimo Beograd. Evropska investiciona banka odbila je da finansira izgradnju spalionice u Vinči, zbog posledica koje će ovaj projekat imati po ciljeve u vezi sa recikliranjem otpada postavljene u Poglavlju 27.

Lokalnom zagađenju vazduha suspendovanim česticama doprinose i mnogobrojni radovi koji se odvijaju širom Beograda. Usled izgradnje novih objekata i rekonstrukcije trgova i saobraćajnica dolazi do porasta količine prašine u vazduhu. Trend izgradnje praćen je i uništavanjem i smanjivanjem zelenih površina, koje mogu pogodno da utiču i poprave kvalitet vazduha.

Sve gore navedene stvari dešavale su se i ranije u manjoj ili većoj meri, pa nivo zagađenja nije bio toliko visok. Ovako visokom nivou zagađenja pogodovali su i meterološki uslovi. Topao oktobar bez padavina uticao je da se iznad Srbije stvori polje visokog vazdušnog pritiska sa stabilnim vremenskim uslovima. Bez vetra zagađen vazduh ostaje blizu površine i nema razmene sa drugim slojevima atmosfere kako bi se umanjilo zagađenje. Oktobar nam nije ni doneo kišne dane koji bi barem malo popravili kvalitet vazduha. Tokom kiše čestice zagađenja spajaju se sa kišnim kapima i tako se čisti atmosfera. Dok čekamo vetar i kišu, treba se podsetiti da za ovakvo vreme u oktobru i društvo ima svoje „zasluge“.

Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, 21. i 23. oktobra izmerene su najviše temperature ikada za taj dan. Temperatura je bila i preko 10 stepeni viša od prosečne za ovaj period. Ostalo je još par dana ali sve izgleda da će ovaj oktobar biti najtopliji ikada. Klimatske promene doprinele su tome da miholjsko leto postane česta pojava. Sa promenama klime možemo očekivati da sve češće imamo ovakve vremenske prilike u oktobru a samim tim i zagađenje vazduha.

Zima dolazi

Vazduh je već jako lošeg kvaliteta a da glavni izvor zagađenja još uvek ne „pruža“ svoj puni kapacitet. Naime, topli dani odložili su početak grejne sezone pa su radijatori ostali hladni, dok su građani koji imaju individualno grejanje iskoristili priliku da još malo uštede i odložili paljenje peći i kotlova. Individualna ložišta su prema izveštajima o kvalitetu vazduha najveći emiter zagađenja. Pitanje je kakav vazduh da očekujemo kada dođe do zahlađenja i kada se počne sa grejanjem.

Atmosfera, a samim tim i vazduh, predstavljaju zajedničko dobro i samo zajedničkom akcijom moguće je stati na put zagađenju. Saveti da se ostane u zatvorenom, da se nosi maska ili izbegava fizička aktivnost nisu rešenja i mogu da pruže samo trenutno olakšanje. Niko ne želi da bude primoran stalno da nosi masku ili sedi non stop kod kuće. Osim brige o sebi koja jeste neophodna, potrebna je i kolektivna akcija. Za veliku većinu ne postoji efikasan način kako se izolovati od zagađenog vazduha, uprkos tome što niste uzrok tog zagađenja.

Da bi došlo do promene mora se vršiti stalni nadzor i pritisak. Potrebno je stalno praćenje i zahtevanje tačnih i svima jasnih podataka o kvalitetu vazduha. Potrebne su promene javnih politika, u pravcu podsticanja urbane mobilnosti, energetske efikasnosti, energetske tranzicije, ozelenjavanja, održivog upravljanja otpadom, redukovanja uzroka globalnog zagrevanja itd. Ove promene neće se desiti bez pritiska sa svih strana i bez zahteva za promenom trenutnog društvenog narativa koji je i doveo do toga da se gušimo u zagađenju.

 

 

06.11.2019 · ZAGAĐENOST_VAZDUHA / BEOGRAD