SRBIJA / TSC BAČKA TOPOLA – ORBANOVA VIZIJA USPEHA ANDRÁS JUHÁSZ / MAŠINA


10.11.2019
Fudbalski klub TSC iz Bačke topole je izveo nešto nalik na blitzkrieg u srpskom fudbalu. Munjevitom je brzinom izbio na sam vrh Superlige, a da do pre koju godinu niko osim lokalnih fanova i fudbalskih štrebera nije znao za njegovo postojanje. No, poznato je da se u blitzkrieg ne ulazi bez prethodnog dopinga – naravno ne steroidima, već kapitalom – i TSC ne odstupa od ove istorijske prakse.

Kako je to više medija primetilo, a detaljno istražila novinarka Virag Đurkovič, klub iz bačkog gradića počeo je da niže pobede nakon priliva više miliona evra, i to ne iz budžeta Srbije ili korporativnih sponzora, već iz susedne Mađarske.

Pre nego što pređemo na razmatranje mogućih veza Mađarske i nove zvezde srpskog fudbala, spomenimo i to da TSC nije jedini uživalac komšijskog darivanja u oblasti sporta.

Severne komšije su u Kanjiži uložile 3,1 miliona evra u izgradnju rvačke akademije. Uz to, izjave Ištvana Pastora, predsednika Saveza vojvođanskih mađara, daju prostora nagađanju da će sličnih investicijia biti u Subotici, Senti, Paliću i Adi, u ledenu dvoranu, vaterpolo, veslački i rukomentni centar.

Kad smo već kod prekograničnog ulaganja u sport, vredelo bi pomenuti da novac mađarskih poreskih obveznika ne struji samo ka Srbiji. Rumunija, Hrvatska, Slovenija, Slovačka i Ukrajina su takođe destinacije tokova javnog novca iz Mađarske, koja je od 2013. godine potrošila oko 70 miliona evra na fudbalske akademije, klubove, terene i stadione u ovim susednim zemljama.

Međutim, taj iznos je majušan u odnosu na onaj koji Mađarska troši na sport na „domaćem terenu“. Od 2010. godine, otkada Viktor Orban i njegova pobednička koalicija FIDESZ-KDNP vlada dvotrećinskom većinom, u Mađarskoj je oko 5 milijardi evra javnog novca završilo u oblasti sporta, većim delom u fudbalu. Prema računici Eurostata, 2017. godine ta je država postigla izdatak od 2,5% BDP-a na sport i rekreaciju, najveći u Evropskoj uniji.

Imajući u vidu da se ne radi o bogatoj državi, i da je pregršt prečih stvari u koje bi trebalo ulagati zarad dobrobiti mađarskog naroda, opravdano je pitati se zbog čega vlada predvođena Viktorom Orbanom odlučuje za tako velikodušno finansiranje sportskih akademija, klubova, izgradnje novih i obnovu starih stadiona?

Može biti da je to zbog velike ljubavi koju šef vlade gaji prema sportu? Setimo se da je dugo bio aktivni sportista, da je čak za vreme svog prvog premijerskog mandata krajem devedesetih poluprofesionalno igrao fudbal u klubu svog rodnog mesta, Felčutu, ili priče njegove supruge, Aniko Levai, kako ga je ujutru najlakše probuditi svežim brojem Nacionalnog sporta (Nemzeti Sport).

No, dovoljno je dugo Orban u politici da bismo znali da njegova strast nadilazi granice sporta, te da su mu moć i novac takođe bliski srcu. Zato valja i njih ukalkulisati u procenu državnih odluka u vezi s finansiranjem sporta.

Gde ima sporta i novac postoji

Kada je utemeljivanje moći u pitanju, nije lako preceniti važnost Orbanove uspešne saradnje kako sa međunarodnim tako i sa domaćim kapitalistima, ili, ako hoćete, s transnacionalnim i nacionalnim kompanijama. Dok je prethodna vladajuća, tzv. levo-liberalna koalicija zanemarivala potrebe vlasnika nacionalnog kapitala, Orban je, osim što je udvostručio finansijsku podršku za transnacionalni biznis, podršku nacionalnom kapitalu povećao dvadeset devet puta u odnosu na period pre 2010. godine. Međutim, podrška korporacijama se, kako je to dobro poznato i u Srbiji, ne iscrpljuje državnim subvencijama. Tu su, između ostalog, i poreske olakšice.

Tako je zakonom iz 2011. korporacijama omogućeno da veći deo svog poreza na dobit preduzeća preusmere na sportske klubove, udruženja i federacije i to bez mogućnosti uvida javnosti u to koje kompanije koga podržavaju i s koliko novca.

Time nisu samo kupovali povlastice kod vladajuće elite u čiju sferu materijalnih interesa spada deo sportske infrastrukture, već im je zakon omogućavao da povećaju svoju dobit tako što je dozvolio da dotične iznose odbiju od profita pre oporezivanja. Između 2011. i 2018, kada se vrhovni sud napokon umešao u ovaj podmazani mehanizam poreske mahinacije, korporacije su isplatile 1,7 milijardi evra za sport umesto poreza.1

Najveći deo tako nabildanog budžeta za sport je zatim ubirala – a i dalje ubira – Orbanova klijentelistička mreža, ili, kako ih ekonomista Gabor Šajring naziva, politički kapitalisti.

 

 

O tome najslikovitije govori slučaj Akademije „Puškaš Ferenc“ i fudbalskog kluba u Felčutu, dakle u rodnom mestu mađarskog premijera. U roku od pet godina isplaćeno je preko 30 miliona evra za Fondaciju Felčut koja je vlasnik Akademije „Puškaš Ferenc“.

 

Osnivač te fondacije je Viktor Orban, a predsednik Lerinc Mesaroš, koji je postao jedan od najbogatijih ljudi u Mađarskoj otkada je FIDESZ na vlasti, i centralna je figura klijentelističke mreže šefa vlade (i njegov prijatelj od detinjstva, ali to je manje važno).

Prema pisanju Transparency International, koji je istraživao finansiranje sporta u Mađarskoj „korporativna podrška fudbalskom timu u Felčutu i drugim privilegovanim klubovima široko je prihvaćena kao način da kompanije kupe sebi pristup lukrativnim poslovanjima u Mađarskoj i da osiguraju sebi pobedu na javnim tenderima“.

Upravo Akademija „Puškaš Ferenc” nudi i jednu pažnje vrednu tačku gledišta na inostrana sportska ulaganja. Mađarska je s oko 11,2 miliona evra podržala fudbalski klub u gradu Mijerkureja Čuk u Rumuniji, gde je zatim osnovana i fudblaska akademija. Zahvaljujući istraživanju novinara portala Átlátszó javnost je mogla da se upozna s ugovorom prema kom igrači iz te akademije mogu biti prebačeni u Akademiju „Puškaš Ferenc” u Mađarskoj, i to bez novčane nadoknade. U prevodu, jedna mađarska privatna fudbalska akademija bliska šefu vlade može da ostvari korist od rada akademije u Rumuniji koja je finansirana novcem mađarskih poreskih obveznika.2

Po mišljenju Viktora Orbana nema ničeg spornog u finansiranjima sportskih organizacija u susednim državama. Radi se, jednostavno, o pružanju podrške mađarskoj nacionalnoj manjini koja tamo živi.

Međutim, višestruka je neuverljivost takvog obrazloženja. Osim ilustrovanog aranžmana između Akademija „Puškaš Ferenc” i akademije u Mijerkureja Čuk i sličnih primera, upitno je da li je sport toliko važan mađarskoj nacionalnoj manjini da baš u njega treba ulagati desetine miliona evra, pogotovo u siromašnim državama kakve su Srbija, Rumunija i Ukrajina. Nadalje, finansiranje fudbala u Sloveniji i Hrvatskoj nategnuto je tumačiti iz perspektive koju nudi premijer, zbog malobrojnosti tamošnje mađarske nacionalne manjine.

Umesto toga valjalo bi pratiti tokove novca i niti drugih aktivnosti mađarske političke elite u regionu, poput finansiranja medija, političkih kampanja, negovanja bliskih odnosa s određenim poslovnim ljudima i političarima. Tako se da nazreti mreža koja se plete između aktera s političkom i ekonomskom moći u Mađarskoj i u državama koje je okružuju. Uostalom, Viktor Orban je više puta izjavio da je cilj njegove vlade da ponovo izgradi Panonsku niziju, i da ima šta da ponudi susedima.

 

10.11.2019 · SPORT / VOJVODINA