MIŠLJENJE / MUDRO „ĐORĐE“ NA IZBORE DOĐE / PIŠE: BOŽIDAR ANDREJIĆ


26.11.2019
Ako se opomene EP povežu sa kritikama Evropske komisije na vidiku je smanjenje tetošenja ‛srpske stabilokratije’.

Đorđe Vukadinović, narodni poslanik u Skupštini Srbije na izvestan način ovih dana, iako jedan-jedini, može da se tretira – videćemo u nadalje zašto - kao reprezentativni uzorak za analizu najnovije srpske predizborne groznice. Ona ovde nikad ne prestaje, ali poslednjih meseci ima sasvim nove dimenzije i u borbi vlasti i delova opozicije, dospeva do faze kada se u posredovanje o pravičnosti (pred)izbornih uslova i zakona uključila i Evropa.

Međutim, kad se na „poprištu“ tog dijaloga u Skupštini pojavila osvežena ekipa Evropskog parlamenta u likovima Vladimira Bilčika i Tanje Fajon, stalnog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju i predsednice delegacije u Odboru za stabilizaciju i pridruživanje Srbije EU, pa su njihove ocene ovdašnje situacije bar malčice probile okvir EU-birokratske ravnodušnosti, kao da su se otvorili i teži problemi.

Dnevnopolitički sagledan mogući ishod dijaloga porodio je pitanje mogu li i do kada, već nagovešteni izbori za „mart, početak aprila“ biti i koliko pomereni, ako se uslovi „pod pritiskom EU“ poprave? Potom, mogu li - kako „bojkotaško“ krilo opozicije ne verujući u popravke, odnosno ocenjujući da je za njih već kasno – da budu pomereni za jesen 2020, ili i kasnije? Plus, da o tome odlučuje prelazna ili koministarska vlada, za šta se, osim bojkotaša, svojevremeno založio lider LDP Čedomir Jovanović.

Kao lako otklonjivi i „dnevnopolitički“ su zazvučali i pojedini napadi na Tanju Fajon iz redova predstavnika vlasti u dijalogu, zbog oštrijih ocena da vlada nije dovoljno učinila na već ranije dogovorenim merama za popravljanje izbornih uslova. Ipak, u vezi s tim, pojavile su se sumnje da li će predstavnici EP uopšte doći na najavljenu treću i završnu rundu dijaloga.

Međutim, ako se ove izričitije opomene posrednika EP povežu sa najnovijim kritikama Evropske komisije stanja u pravosuđu i ustavnim promenama što sa njima (smatramo, ne samo) koincidiraju, čini se da je na vidiku zaoštravanje stava Brisela prema tetošenju „srpske stabilokratije“. Konačno, sve do inicijativa Emanuela Makrona za „stimulativno otežavanje“ procesa prijema balkanske državčadi u zajednicu.

Jedno „možda“ i više „sigurno“

Odnos spram gornjih činjenica, posebno prema započetom dijalogu, u „svim političkim Srbijama“ je šarolik, nedovoljno se uviđaju, a kadgod se i potpuno isključuju. Zato, u proseku, izgleda da će opštih izbora biti za kad su „nanišanjeni“. Što je, uzgred, pre vremena, jer po Ustavu rok je april pa do 3. maja, a ne „jal mart, jal početak aprila“.

Vladajuća stranka čiji šef želi da pobeda bude „ubedljivija nego ikad dosad“, maltene, kao poslednja beloruska je neodustajna. Kampanja se zahuktava do mere da se po unutrašnjosti organizuju i masovni kursevi kako napadati opozicionare, svakog pojedinačno.

Ponašanje većine od ostatka političkih subjekata može predstaviti onim „jednočlanim reprezentativnim uzorkom“. Reperni poslanik Vukadinović koji je u početku kad i drugi opozicionari, bojkotovao Skupštinu, da bi potom „po potrebi“ učestvujući u radu, kao „tija voda što breg roni“ nagrizao vlast, dao je indikativnu izjavu baš na kraju druge runde pregovora sa „sudijama“ Fajon i Bilčak. U kojoj je učestvovao!

Objasnio je, hipotetički, kako će se „možda“ on odnositi prema tome, a pokazalo se da njegovo „možda“ ilustruje gotovo sigurno stvarno ponašanje čitave lepeze opozicionih stranaka. Prilično je, kaže, protiv bojkota, ukazujući na njegove mane, jeste za dijalog o popravljanju izbornih uslova u kome učestvuje i daje doprinos verujući da se time postižu bar „određeni pomaci“. Ali, ako dijalog uz posredstvo EP ne dadne rezultate, metafora „Đorđe“ možda će se opredeliti za bojkot. Ili će u momentu „kad i ako“ izbori budu raspisani pronaći drugi „mudar način“ da u njima učestvuje.

I, tu ne prestaje „uzorkovitost“ ovog solidnog istraživača mnjenja, vlasnika i urednika „Nove srpske političke misli“ i prilično „poiskustvelog“ i, uz primese autsajderstva, snalažljivog političara. On je „mudro“ trenutno i u parlamentu u poslaničkom klubu (zamenik šefa) imenom „Nova Srbija – Pokret za spas Srbije“ nakon što se lista DSS Sandre Rašković Ivić uz koju je izabran raspala, kao i mnoge druge (npr. DJB) i od kojih su nastali novi poslanički klubovi. A neki poslanici, poput Rašković Ivić, u međuvremenu pristupili drugim, pa i novoosnovanim strankama.

To je problematično, ali zakonito, pa je Vukadinović i jedan raniji mandat osvojio „heftajući se“ za jednu malu, „pozitivno diskriminisanu“ vlašku stranku iako nije Vlah. Jer, manjinstvo obezbeđuje prohodnost u Parlament bez obzira na cenzuse.

Uzdanje u „makar najmanji“ pomak

Nije ovde reč o ovom poslaniku, sličnost „uzorka“ sa drugim strankama je u tome što ni one boreći se za bolje izbore, to stavljaju u vrh prioriteta, dok su drugi „nevaljali“ zakoni i sistemske promene (zasad) svima u drugom planu.

Ideološki naš je „uzorak“, sam sebi stranka, umereno desno, manje desno od, s izuzetkom Demokratske stranke, ostalih članica SzS, ali je u pogledu kosovskog pitanja nacionalno možda izričitiji, u evroskepticizmu racionalniji od svih, dok se po razložnosti i umerenosti u javnim i skupštinskim nastupima izdiže prilično iznad većine političara.

S druge strane, obožava javno eksponiranje do mere da u dijalogu na televiziji smatra da postoji sedalo za koje se treba izboriti jer je najbolje orijentisano prema kameri...

Sve u svemu, ovakav stav prema dijalogu o izborima i njima samima, rekosmo, odražava svu ambivalentnost raspoloženja stranaka koje nisu u vlasti, pa i onih zvanih „lažna opozicija“ koje nisu za bojkot, ali se uzdaju u „makar najmanje“, a možda i prihvatljive pomake u popravljanju uslova da bi na glasanje izašli.

(Ne pokriva zasad Srpsku desnicu koja agresivno i falangistički nastupa u kampanji, kao ni Srpski patriotski savez Aleksandra Šapića koji je objavio učešće. O najavljenoj partiji sociologa Jove Bakića, te o novom političkom subjektu oko koga se navodno okuplja (poslanički, nebojkotaški) deo demokrata prerano je izjašnjavati se.)

Vlast od koje sve zavisi, međutim, uprkos načelnom raspoloženju - pa i merama koje je pominjana EP delegacija ocenila nedovoljnim, a neke obećane nesprovedenim - čini sve da najvažnije izvrda. „Svađa“ jednog od glavnih SNS-pregovarača, poslanika Vladimira Đukanovića sa Tanjom Fajon, samo je tanka ilustracija tog izvrdavanja.

Poslednji put Đukanović je posle sesije, kad je ponovio da će „dati“ 24 sata opoziciji na nacionalnim televizijama, preko svojih medijskih kanala ocenio da je Fajon nebitna, Soroševa stipendistkinja koju je „izlobirao Đilas“. Ona mu je na Twitteru adekvatno odgovorila.  Ali su od toga važnija bila pomenuta zvanična upozorenja koje je donela iz Brisela i Strazbura. To je, zapravo, bio odgovor na činjenicu da se ne samo Đukanović, već čitav vladajući establišment mesecima izrugava sa dijalogom (i onim na FPN) istovremeno dok u njemu učestvuje.

Ako neko nekog nečim...

Iz tog ugla valja čitati i „packe“ Evropske komisije u oceni šestomesečnog napretka Srbije u poglavljima 23 i 24 gde se ukazuje na nedopustivost „kampanja po tabloidima“ protiv „članova pravosuđa poznatih po kritičkim stavovima“ i što se nastavlja da „vladini zvaničnici, nekad i na najvišem nivou, javno komentarišu tekuće istrage i sudske procese...“

Jesu ove opomene, doduše, usmerene na anomalije u pravosuđu, ali uz sve zamerke EU, ne valja živeti u uverenju da je ona skup raštrkanih i nepovezanih slobodnih strelaca koji, svako za sebe, parcijalno stvaraju sliku o situaciji samo u oblasti za koju su zaduženi.

Ne može se, dakle, poreći da je  Srbija ipak pod „pojačanom pažnjom“ pa i u vezi sa (pred)izbornom temom. Postaje jasnije i kako su zahtevi opozicije u bojkotu koja nije htela da se pridruži razgovorima u Skupštini, posle prvobitnog odgurkivanja, došli dotle da se razmatraju van Parlamenta, na radnim sastancima i doručcima. I još ocenjuju kao bitni i razumni, a njihovi podnosioci kao relevantni sagovornici.

Da li će, iako zakoni sad to brane, biti pronađen način da se i zakazani izbori pomere ili odlože? U ovom trenutku ne izgleda nemoguće. Jer, jednako zavisi od „pojačane pažnje“ Evrope koliko i od rizične narastajuće društvene podele. Ona je blizu situaciji da „neko“ lako može „nečim“ da isprovocira „nekog“ da „nešto“ preduzme protiv onog prvog, a da on neadekvatno uzvrati...

Pa da i ova „zamuvana“ fraza postane ključ  i faktor protiv izbora.

 http://balkans.aljazeera.net/vijesti/mudro-dorde-na-izbore-dode

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

 

Izvor: Al Jazeera

26.11.2019 · MIŠLJENJE_MIŠLJENJA_SRBIJA_IZBORI_EU_EK_ĐORĐE_VUKADINOVIĆ_BOŽIDAR_ANDREJIĆ