REGION * EU / PARLAMENTARCI REGIONA UZ PODRŠKU GIZ ORF-EE VAŽNI AKTERI U PROCESU ENERGETSKE TRANZICIJE (DRUGI DEO) // REGION/EU / AUTOR: BALKAN GREEN ENERGY NEWS


05.12.2019
GIZ Otvoreni fond za Jugoistočnu Evropu – energetska efikasnost (GIZ ORF-EE) je u proteklih osam godina nizom projekata uspostavio snažno partnerstvo i saradnju sa parlamentarcima iz čitavog regiona. Podržavajući rad parlamentaraca kroz regionalnu platformu za razmenu znanja i iskustva u oblasti energetske efikasnosti, klimatskih promena i urbane mobilnosti, GIZ ORF-EE je u ime Vlade Nemačke doprineo ne samo kreiranju i donošenju politika i zakonodavnog okvira za unapređenje energetskih sistema zemalja regiona, nego je i pomogao zemljama regiona da uspešno započnu proces energetske tranzicije i da na novi način promišljaju urbanu mobilnost.   Razgovarali smo sa pet poslanika iz regiona o njihovoj saradnji sa GIZ ORF-EE. Odgovore i utiske parlamentaraca prenosimo u intervjuu koji objavljujemo u dva dela.

Sarađivali ste sa GIZ ORF-EE i Školama političkih studija više godina. Koliko je njihova podrška parlamentarnim procesima doprinela razvoju i implementaciji politike u datim oblastima u vašoj zemlji?

Aleksandra Tomić, poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije i predsednica Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije (PFEPS) i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava

Podrška GIZ ORF-EE i Škole političkih studija iz Srbije, Beogradskog fonda za političku izuzetnost, za Strategiju razvoja energetike do 2025. godine sa projekcijama razvoja do 2030. godine, razvoju sektora bio-mase, u prevazilaženju zakonodavnih prepreka i finansiranju u sektoru obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti i drugom bila je kontinuirana, savetodavna i stručna.

Poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije je to poslužilo kao osnov za donošenje boljih zakonskih rešenja, kao i skretanje pažnje javnosti na ove teme.

Poslednjih nekoliko godina, doprinos GIZ ORF-EE svakako je velik kada su u pitanju klimatska i energetska politika i implementacija u Srbiji. Meni lično, kao predsedniku Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije (PFEPS), a sada i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, podrška mi je omogućila da steknem znanja iz ovih oblasti i da aktivno učestvujem u procesu donošenja zakona.

Eduard Šaljsi, donedavno predsednik parlamentarnog Odbora za proizvodne aktivnosti, trgovinu i životnu sredinu. Sada je državni ministar za zaštitu preduzetništva, ali i poslanik.

Posle usvajanja zakonskog paketa za energetiku, potrebno je stalno praćenje primene, i to posebno u sastavljanju sekundarnog paketa. Saradnja sa Akademijom za političke studije, školom u Albaniji, pokazala se uspešnom ne samo u izgradnji kapaciteta kod članova parlamenata, nego i u nezavisnoj ekspertizi za implementaciju.

Izveštaji o monitoringu 2017. i prošle godine koje je akademija dostavila odboru bili su korisni za uspostavljanje parlamentarne kontrole nad kasnijim sastavljanjem sekundarne regulative. Štaviše, škola je zaslužna za komunikaciju i umrežavanje sa nevladinim organizacijama i firmama u sektoru energije iz obnovljivih izvora, sa ciljem da se definišu izazovi s kojima se suočavaju investitori kao i mogući podsticaji koji mogu da im budu ponuđeni.

Aleksandar Damjanović, poslanik u Skupštini Crne Gore

Podrška škola je nemjerljiva u zajedničkom sagledavanju i isticanju značaja energetske efikasnosti i drugih tema. Kao parlamentarac se gotovo 12 godina bavim uglavnom ekonomskim pitanjima, u sklopu čega sam punih osam godina predsjedavao Odborom za ekonomiju, finansije i budžet.

Saradnja sa GIZ-om i crnogorskom Školom političkih studija je dovela do donošenja dva dobra zakona iz oblasti energetske efikasnosti i nekoliko konsultativnih saslušanja u parlamentu iz oblasti energetske efikasnosti. Fokus treba da bude na primjeni zakona i politike iz ove oblasti.

Ljiljana Zaturoska, poslanica u Sobranju Republike Severne Makedonije koja je na čelu Komisije za transport, veze i ekologiju

Oni su veoma posvećeni ovim temama, a njihova istraživanja i aktivnosti u zagovaranju dopunjuju naše misije i viziju zelenog Zapadnog Balkana. Makedonska Škola političkih studija Centar za istraživanje i kreiranje politike je prošlog meseca predstavio svoju Belu knjigu o stanju u urbanoj mobilnosti u Skoplju i Bitolju kao i izazove s kojima se pešaci i biciklisti svakodnevno suočavaju u kretanju. Nju su pohvalili svi članovi Komisije za transport, veze i ekologiju. Na primer, veoma nas je iznenadilo kad smo čuli da je u suštini nemoguće da, u slučaju oluje, unesete bicikl u neki od skopskih autobusa.

Svakako ćemo iskoristiti informacije iz Bele knjige, posebno kada je reč o izdvajanju iz budžeta za urbanu mobilnost i na državnom i lokalnom nivou.

Veoma nas je iznenadilo kad smo čuli da je u suštini nemoguće da, u slučaju oluje, unesete bicikl u neki od skopskih autobusa.

Salja Beriša Šalja, članica kosovskog parlamenta iz prethodnog sastava. Ona je predsedavala Odborom za ekonomski razvoj, infrastrukturu, trgovinu, industriju i regionalni razvoj. Poslanička mesta osvojena prošlog meseca na opštim izborima još nisu verifikovana.

 

GIZ ORF-EE i Prištinski Institut političkih studija su nam pomogli sa konkretnim studijama, tako što su organizovali okrugle stolove i pozivali stručnjake iz energetike.

Pomoć je bila jako korisna za Odbor za ekonomski razvoj, infrastrukturu, trgovinu, industriju i regionalni razvoj, čija sam bila predsednica, u analizi zakona i kontroli vladine politike.

Koji je u vašoj zemlji status energetske tranzicije? Da li je zadovoljavajući nivo korišćenja energije iz održivih izvora i potencijala energetske efikasnosti? Koji su glavni planovi razvoja do 2030. godine?

Aleksandra Tomić, poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije i predsednica Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije (PFEPS) i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava

Status energetske tranzicije u Srbiji je definisan Agendom 2030, koju implementiraju Vlada Republike Srbije, Narodna skupština i svi državni organi, u skladu sa procesom evropskih integracija i digitalizacijom. Tu su i razgovori oko poglavlja 15 – energetika, poglavlja 21 – transevropske mreže, i poglavlja 27 – životna sredina, i pripreme celokupnog društva za sveukupnu tranziciju, ne samo energetsku. Specifičnost Srbije u regionu je u tome što poslednjih godina beleži brži rast bruto društvenog proizvoda, investicija i potrošnje energije od proseka, pa je relativno opao udeo iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji, i pored konstantnog rasta ulaganja i proizvedene količine.

U oblasti energetske efikasnosti, Srbija je trenutno najnaprednija u regionu, i u pogledu stepena primene propisa i u pogledu ulaganja. Zbog relativno visoke potrošnje električne energije iz uglja, Srbija će u narednom desetogodišnjem periodu morati da uloži veliki trud i sredstva kako bi obezbedila što je moguće bezbolniju energetsku tranziciju. Izazovi će biti, kao i pred ostalim državama u regionu i u svetu, da zaduživanje za realizaciju ovog skupog procesa bude što manje, ali i razgovori sa sindikatima, građanima i svim drugim zainteresovanim stranama.

Proizvodnja čiste energije postaje realnost. Cene opadaju i ona postaje konkurentna, održiva, globalna i univerzalna realnost, koja stvara radna mesta.

Energetska tranzicija zahteva planiranje, novac, upornost, strpljenje, a iznad svega politički konsenzus. Taj proces sobom nosi i prostor za ulaganja i inovacije, unapređenje zaštite životne sredine i zaštite zdravlja, doprinosi rastu BDP-a i životnog standarda. Proizvodnja čiste energije postaje realnost. Cene opadaju i ona postaje konkurentna, održiva, globalna i univerzalna realnost, koja stvara radna mesta. Nama koji se bavimo politikom to daje argumente za postizanje političkog konsenzusa.

Aleksandar Damjanović, poslanik u Skupštini Crne Gore

Crna Gora zahvaljujući prirodnim izvorima ispunjava cilj udjela obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji jer obiluje hidropotencijalom, u ovom trenutku dovoljnim za postavljene ciljeve.

Međutim, izazova je mnogo, imajući u vidu trendove klimatskih promjena, potrebu da se jedina postojeća termoelektrana rekonstruiše i dovede na nivo evropskih standarda, kontroverze koje u pogledu narušavanja životne sredine izaziva gradnja malih hidroelektrana, koje opstaju na netržišnim podsticajima, te neiskorišćeni potencijal sve jeftinije solarne energije.

Obaveze uključuju radikalne mjere za ograničavanje upotrebe električne energije ili uglja za grijanje kao i nafte odnosno dizel-goriva za potrebe putničkog i teretnog saobraćaja.

U dijelu energetske efikasnosti, povezane sa smanjenjem zagađenja prirodne sredine, svakako je puno obaveza. Od dosljedne primjene zakona, koja nema dinamiku koju bismo htjeli, pa do radikalnih mjera za ograničavanje upotrebe električne energije ili uglja za grijanje. Ili, recimo, nafte odnosno dizel-goriva za potrebe putničkog i teretnog saobraćaja, jer se  u Crnoj Gori oni troše u najvećem dijelu. Potreban je unutrašnji dijalog oko energetskih prioriteta, ali i jačanje regionalne i međunarodne saradnje u pogledu zajedničke politike i konkretnih investicionih projekata. Partnerska podrška GIZ ORF-EE i političkih škola ostaju nezamjenljivi faktor.

Ljiljana Zaturoska, poslanica u Sobranju Republike Severne Makedonije koja je na čelu Odbora  za transport, veze i ekologiju

 

 

Ostajemo posvećeni saradnji u okviru Energetske zajednice. Imamo ogroman potencijal u resursima sunca i vetra.

Nastaviću da podržavam i pratim razvoj situacije što se tiče ekspanzije vetroelektrana u našoj zemlji jer, po mom mišljenju, korišćenje kapaciteta je nezadovoljavajuće.

Salja Beriša Šalja, članica kosovskog parlamenta iz prethodnog sastava. Ona je predsedavala Odborom za ekonomski razvoj, infrastrukturu, trgovinu, industriju i regionalni razvoj. Poslanička mesta osvojena prošlog meseca na opštim izborima još nisu verifikovana.

Trenutnom strategijom za energetiku predviđeno je da će 2060. Kosovo potpuno prevazići zavisnost od elektrana na ugalj. Preko 90 odsto energije u zemlji se dobija iz uglja. Uprkos tome, Kosovo je usvojilo ciljeve u energetskoj efikasnosti i za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora koji treba da budu postignuti do 2020. godine. Druga varijanta su investicije u obnovljive izvore, efikasnost i liberalizaciju i integraciju tržišta.

Kosovo sada integriše svoju strategiju za energetiku sa onom za klimatske promene.

Nivo iskorišćenosti obnovljivih izvora energije trenutno nije na zadovoljavajućem stepenu. Hidroelektrane su se brzo raširile. Sve u svemu, potencijal u zelenoj energiji još nije dostignut. Kosovo sada integriše svoju strategiju za energetiku sa onom za klimatske promene.

Do 2030. će preuzeti nove i ambicioznije ciljeve za energetsku efikasnost i obnovljive izvore. Postoji još jedan proces, za koji se očekuje da će doći u fokus. To je promocija mikrogeneratora ili samostalnog korišćenja energije. Očekuje se da će ti činioci odigrati presudnu ulogu ne samo u jačanju decentralizacije proizvodnje nego i u smanjivanju potražnje za energijom.

( * Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova.)

Ovaj sadržaj kreirao je partner portala:

GIZ Otvoreni regionalni fond za Jugoistočnu Evropu – Energetska efikasnost (ORF-EE)

Sedište projekta: Sarajevo, Bosna i Hercegovina

 

05.12.2019 · ELEKTRIČNA_ENERGIJA / ENERGETSKA_EFIKASNOST / ENERGETSKA_ZAJEDNICA / KLIMATSKE_PROMENE / MOBILNOST / OBNOVLJIVI_IZVORI_ENERGIJE / ODRŽIVI_RAZVOJ / ŠKOLE_POLITIČKIH_STUDIJA / UGALJ