ZBOG ZAGAĐENJA VAZDUHA U REGIONU POTREBNE SISTEMATSKE MERE VLASTI


16.01.2020
Generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu izjavila je 16. januara da vlade i lokalne vlasti na Zapadnom Balkanu treba više da rade i počnu da primenjuju konkretne, sistematske mere za prevazilaženje "dramatične situacije sa zagađenjem vazduha u celom regionu".

"One obuhvataju odbacivanje starih, dotrajalih tehnologija i uvođenje novih, zajedno sa senzorima za merenje kvaliteta vazduha, umesto zastupljene prakse korišćenja jeftinih goriva za grejanja nauštrb zdravlja građana. To jeste skupo, ali obavezno ako želimo nešto da promenimo", navela je Bregu u pisanoj izjavi.


Ona je kazala da se, osim konkretnog delovanja, mora više raditi i na podizanju svesti građana da svako od nas, uključujući decu, može i treba da doprinese promenama u cilju smanjenja zagađenosti vazduha i zaštite životne sredine.

"Mali koraci su takođe bitni, ušteda energije, pronalaženje alternativnih, čistijih rešenja za grejanje, ne samo domaćinstava nego i vode, racionalnije korišćenje automobila i davanja prednosti gradskom prevozu ili biciklu, ali i smanjenje upotrebe plastičnih posuda i kesica, pravilno odlaganje otpada, okretanje domaćoj hrani, smanjenje štampanja papira", navela je Bregu.

Kazala je da je potrebno obezbediti da mere protiv klimatskih promena, odnosno evropski "zeleni plan", dobiju svoj pandan u regionu, jer "klimatskim promenama ne treba šengenska viza, već one slobodno putuju svetom, zaobilazeći sve ljudske granice".

Bregu je podsetila da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prilikom predstavljanja evropskog "zelenog plana" posebno pomenula Zapadni Balkan i ukazala na potrebu da region bude deo tog plana i da se u tom smislu usko sarađuje.

"Upravo se u tom smislu još jednom potvrđuje neizbežnost regionalne saradnje. Radi se o tome da mi živimo zajedno. Priroda i njeni resursi, kao i zdravlje građana, naša su zajednička odgovornost ili, ako želite, izvor snage o kojem zajednički treba da vodimo računa", navela je generalna sekretarka RCC.

Ona je rekla da su statistike nemilosrdne i da podaci pokazuju da je 26% svih poznatih neprenosivih bolesti u regionu uzrokovano zagađenjem vazduha.

"Ukupni broj preuranjenih smrti koje direktno mogu da se pripišu zagađenju vazduha u gradovima dostiže gotovo 5.000 godišnje. Veliki broj starijih elektrana daje jeftinu energiju, međutim, ta cena se skupo plaća ljudskim zdravljem. Oko 21.000 preuranjenih smrti godišnje može da se pripiše zagađenju vazduha iz domaćinstava", kazala je Bregu.

Dodala je da je transportni sektor, kao još jedan veliki izvor emisije ugljen dioksida, odgovoran za 7% ukupne emisije štetnih gasova u regionu, i da se 13% svih preuranjenih smrti uzrokovanih zagađenjem vazduha povezuje s oblašću transporta.

Bregu je navela da najnovije izdanje istraživanja "Balkanski barometar", koje sprovodi RCC, pokazuje da devet od deset ljudi smatra da je zagađenje problem u njihovoj zajednici, ali da 32% ljudi kaže da nije spremno da koristi ekološki prihvatljivije proizvode.

Ona je rekla i da RCC već godinama omogućava regionalni dijalog na ministarskom nivou i obezbeđuje da zaštita životne sredine i mere protiv klimatskih promena ne budu potisnute na margine planova i programa.

Ministarska konferencija posvećena prelasku na "zeleni program", koja je odložena zbog razornih zemljotresa u Draču i Tirani, uskoro će biti održana, najavila je Bregu.

Izvor: Beta

16.01.2020 · ZAGAĐENJE_VAZDUHA