MIŠLJENJE / KO (NE) MOŽE POBIJEDITI 'TOKSIČNOG PREDSJEDNIKA' / PIŠE: ZORANA ŠUVAKOVIĆ


20.01.2020
Etablirane demokrate i njihovi mediji ubijeđeni su da nije vrijeme za reforme sistema, već za povratak na stari kurs njihove stranke, dok milenijci traže temeljniju promjenu uređenja.

Kao da nije dovoljno što okoštali demokratski pojas oko Vašingtona, takozvani establishment, iz svih uglova podbada levo krilo svoje stranke. Dvoje najprogresivnijih demokrata opet sami sebi zabijaju klipove u revoluciju koju odavno propovedaju, a nikako da dođu do tačke kada bi mogli i da je izvedu. Takav zaključak se nameće posle otvorenog sukoba između Elizabet Voren i Bernija Sandersa za predsedničku nominaciju u SAD-u. Čitavih godinu dana važio je pakt o nenapadanju, iako je bilo jasno da Voren i Sanders imaju biračka telo koje može preći sa senatora iz Vermonta na senatorku iz Masačusetsa, ili obrnuto.

Sve do pre neki dan njih dvoje međusobno su se u javnosti podržavali u zajedničkom bloku protiv umerenih demokrata, među kojima najviše podrške za sada ima bivši Obamin potpredsednik Džo Bajden. Od njega se ne očekuje da odlučnije ostvari temeljitije promene, pre svega u zdravstvenom osiguranju za sve građane, pa onda i u finansijskom olakšavanju za studiranje. Zbog preskupih troškova za visoko obrazovanje, mladi ljudi počinju svoj radni vek zaduženi do guše i, kako govori statistika, ne mogu da dostignu standard svojih roditelja, još manje visoki nivo života kakvim su se dičili njihovi stariji preci, što je Americi davalo pravo da stekne epitet "Obećane zemlje".

Ali, kada je kampanja Voren zapala u teškoće, a trka Sandersa, potpomognuta ogromnim novcem malih donatora, dobila veliki zamah, prekinut je dogovor o međusobnoj nežnosti zarad viših ciljeva. Raspad "principijalne koalicije" desio se na poslednjoj od sedam dosadašnjih debata, pred prvo i znakovito suočavanje demokratskih kandidata sa biračima u Ajovi 3. februara. Po verziji Voren i njenog štaba, Sanders joj je pre dve godine u privatnom razgovoru rekao da žena ne može da postane predsednica SAD-a. Po Sandersu, to što govori njegova koleginica jednostavno nije istina.

Glas za onog ko ne voli žene?

Kamere su bile uključene i nekoliko minuta posle debate. Taman dovoljno da ceo svet vidi kako je najlevlja kandidatkinja za predsedničku nominaciju demokrata odbila da se rukuje sa još progresivnijim Sandersom i usput mu prigovorila da je nazvao lažljivicom. Rascep se istog trenutka preko društvenih mreža pretvorio u lavinu, koja, po prognozama mnogih analitičara, može da proguta oba kandidata. Posledice ovog žustrog spora daleko prevazilaze Ajovu i Nju Hemšir, dve države sa kojim počinje skupljanje glasova za predsedničku nominaciju demokrata. 

I dok Trampova Amerika trlja ruke, katastrofičari među prognozerima rezonuju da je ovaj događaj umanjio šanse da se iz Bele kuće istera aktuelni predsednik, u čiju toksičnost su pristalice demokrata apsolutno uverene. Ono što se čini izvesnim je da će pristalice Voren, koje Sandersa optužuju za mizoginiju (netrpeljivost ili mržnju prema ženama) teže preći u njegov tabor posle ove žustre čarke, koju su mediji naduvali do pucanja.

Bude li Sanders, uprkos svim strepnjama, skupio dovoljno glasova da bude nominovan, biće neophodno da se pristalice Voren preliju ka njemu. Tek tada bi imao šanse da pobedi trampiste. A Sandersove pristalice, među kojima je mnogo mladih iz generacije milenijalaca (rođeni između 1985. i 2000. godine), i ovako se nećkaju da li uopšte vredi da izlaze na izbore. Pogotovo neće glasati za nekog ko je njihovog favorita proglasio za lažljivca, a pritom je diskvalifikovao žene, kako tvrdi njihova favoritkinja.

Stari ideali ili nove ideje

Ima li Amerika ipak snage da ideale stavi ispred ideja? U prevodu, ovo pitanje, koje učestalo postavljaju kolumnisti najčitanijih medija, znači: Hoće li se zemlja izboriti da sruši "rasistu, seksistu, transfobičara, onog koji laže kad zine i ne poštuje nikog i ništa?" Po mišljenju kolumniste Njujork Tajmsa, na ovim izborima će se odlučivati hoće li se Amerika vratiti svojim idealima. Da bi u tome uspela, ona mora da onemogući Trampov drugi mandat. Jer, taj predsednik pruža dobrodošlicu stranim zemljama koje se mešaju u američke izbore, on bez ikakvih posledica opstruiše pravosuđe, razdvaja decu imigranata i zatvara ih u kaveze, hvali se svojim nasrtajima na žene, isplaćuje devojke koje tvrde da ih je seksualno zlostavljao... Dakle, da bi Amerika povratila svoje ideale, mora se rešiti aktuelnog predsednika, koji sve čini da ih zauvek uništi.

A da bi u tome uspela, ona, po mišljenju dobrog dela najčitanijih medija i tvrdog etabliranog jezgra demokrata, ne sme da skrene sa tradicionalnog umerenog kursa ove stranke. Znači, mora se izabrati kandidat koji treba da se založi za postepene promene na unutrašnjem planu, a da ne ugrozi previše korporativne interese i Vol Strit. U spoljnoj politici, međutim, ne bi smelo da se značajnije odstupa od programa intervencija, koji je utvrđen još u eri Klintonovih. Progresivni kandidati obećavaju, međutim, opštu transformaciju društva, temeljnu promenu u ekonomiji, vojsci, zdravstvenoj zaštiti, proizvodnji i obrazovanju. Vide generacijsku priliku da promene pravac, što u nekim slučajevima podrazumeva da se čitave oblasti sistema iz temelja ponovo izgrade.

To su samo ideje, one nisu za odbacivanje, ali presudno je, po staroj školi mišljenja, povratiti ideale koje je Tramp urušio, ili potpuno uništio, rezonuje etablirano krilo demokrata. Kao da u ideali neki nebeski anđeli pa je dovoljno da se novi predsednik izjasni kako je protiv rasizma, rodnih predrasuda, ili zjapećeg jaza između nemoralno prebogatih i sirotinje, pa da se anđelčići ponovo spuste u obećanu Ameriku.

Obama je zaboravio svoju pobjedu

Na vrlo sličan način Barak Obama, namerno ili slučajno, pobrkao je idealne i idejne lončiće kad govori o tome koga treba nominovati da ispred demokrata stane na megdan sa Trampom. Bivši predsednik upozorio je demokrate da se ne igraju sudbinom zemlje, jer Amerika nije, navodno, spremna da da svoj glas "suviše levim kandidatima", a mislio je, kako se u javnosti prepoznalo, baš na Sandersa i Voren kao na kandidate za koje Amerika nije spremna da glasa.

Pre samo 12 godina demokrate su nominovale za svog predsedničkog kandidata Baraka Huseina Obamu, koji je uzneseno poručio Americi da je to "naše vreme za novu energiju, nove ideje... određivanje novog kursa zemlje koju volimo". Tada je mislio, ili je bar tako govorio, da je kucnuo trenutak da se "planeta leči", da se "okonča rat" i da se "obnovi naš imidž kao najbolja nada na Zemlji".

Možda se zaboravilo da je čoveku koji je postao prvi crni predsednik SAD-a protivnica u unutarstranačkoj trci bila Hilari Klinton i smatrana je za izrazitog favorita. Gotovo do samog kraja igrala je na kartu da su njeni izgledi za pobedu nad republikancem Džonom Mekejnom izvesni i ubeđivala je sunarodnike da Amerika nije spremna da izabere Obamu, koga je opisivala kao čoveka koji "priča bajke". Obama je pobedio republikance - i tada, i četiri godine kasnije, a potom je podržao Hilari Klinton, kojoj je u drugom mandatu poverio mesto državnog sekretara. Pokazalo se da je to bila greška, iz mnogo razloga, u koje u ovom trenutku nema smisla ponovo da se ulazi.

Joe Biden će 'obrađivati' Iowu

I tako je Tramp postao najjači čovek jedine svetske supersile. Glavno pitanje vrti se oko priče ko ima najviše izgleda da pobedi Trampa, a mnogo manje oko ideja kako da se Amerika učini boljim mestom za život. Da nije bilo ciljanog ubistva iranskog generala, kojim se Tramp ponosi, na zgražavanje dobrog dela planete, još bi manje u kampanji bilo reči o "lečenju planete". Čak je i Obama zaboravio da je ne tako davno on bio taj kandidat kome su predviđali sigurni poraz, ali je uspeo da masu ubedi da Amerika može da se promeni.

Stanovnici Ajove će za samo dve nedelje prvi oceniti koliko veruju kandidatima demokrata. Počelo je početkom prošle godine, sa 26 pretendenata, da bi se spisak smanjio na 12 učesnika, od kojih se četvoro ustalilo na neubedljivom vrhu. To su Džo Bajden, Berni Sanders, Elizabet Voren I Pit Butidžidžič. Govori se da bi uz njih i Ejmi Klobučar, senatorka iz Minesote, mogla da nastavi trku. Kao žena, ona bi doprinela većoj rodnoj ravnoteži demokratske liste. A Klobučar pritom spada u jednu od najumerenijih pretendentkinja demokrata i često je glasala u Senatu za republikanske predloge.

Baš kada trka za Ajovu ulazi u finiš, proces impičmenta Trampu počinje u Senatu. To znači da senator i senatorke (Sanders, Voren i Klobučar) moraju od jutra do mraka da provedu na svom radnom mestu na Kapitol hilu. A Bajden će za to vreme "obrađivati" Ajovu. To je zavera protiv Sandersa, uzvikuje predsednik koji će sedeti na optuženičkoj klupi u Senatu sastavljenom od republikanske većine, zbog čega će biti oslobođen. Nije Tramp jedini koji govori o zaveri demokrata protiv demokrata. Ako žele da te glasove opovrgnu i da zaista spreče drugi mandat "toksičnog predsednika" morali bi zaista da se posvete srcu i duši američkog naroda, da se okanu prepirke oko toga ko može, a ko ne može da bude izabran.

http://balkans.aljazeera.net/vijesti/ko-ne-moze-pobijediti-toksicnog-predsjednika

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

 

Izvor: Al Jazeera

20.01.2020 · MIŠLJENJE_SAD_IZBORI_DONALD_TRUMP_DEMOKRATE_REPUBLIKANCI_ZORANA_ŠUVAKOVIĆ