BIH / PRIRODNA DOBRA SRPSKE U KRUPNOM PLANU U DOKUMENTARCU ZAŠTIĆENO BLAGO / BOSNA I HERCEGOVINA / AUTOR: IGOR TODOROVIĆ


05.02.2020
Entuzijasti i rekreativci, istraživači i zaštitnici biodiverziteta mogu da isplaniraju putovanje u filmskom izboru zaštićenih mesta i područja u Republici Srpskoj koje promoviše Zavod za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasljeđa, PRENOSI BALKAN GREEN  ENERGY NEWS.

Prostorni plan Republike Srpske do 2025. godine uključuje desetine prirodnih dobara od posebnog društvenog značaja s mogućnošću da uđu na spisak na kojem je trenutno 26 zaštićenih lokacija. Tu su fenomen žute bukve kod Kotor Varoši, ledena jama Ledana i mnoštvo pećina, od kojih u nekima postoje tragovi praistorijskog prisustva ljudi. Neznatno manji od dva entiteta što čine Bosnu i Hercegovinu promoviše svoje prirodno nasleđe.

Proleće se bliži, a brojne su destinacije za ljubitelje prirode, rekreativce i istraživače. Publici ih je u novom dokumentarcu približio Republički zavod za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasljeđa.

Nedirnute prašume među prirodnim nasleđem

Treba znati da su vlasti odlučne da održe biodiverzitet, jedinstvena bogatstva i krajolike kao i bezbednost posetilaca. Na primer, kroz prašumu Lom na zapadu teritorije mogu da ih provedu isključivo ovlašćeni vodiči. Život u oblasti od skoro 300 hektara pod bukvom, jelom i smrekom drži se odvojenim od bilo kakvog ljudskog uticaja.

Posete prašumi Lom dozvoljene su samo uz profesionalno vođenje

Druge dve prašume, obližnji Janj i Perućica na istoku, takođe imaju status strogih prirodnih rezervata. Stare su desetine hiljada godina, a potonja se prostire na čak 1.300 hektara.

Kulturni sadržaji u tri nacionalna parka

Najpopularnije zone prirode nude splet s duhovnim i istorijskim stecištima. “Zaštićeno blago”, film scenariste i reditelja Nikole Deretića, posebno ističe apstraktni memorijalni kompleks sa zadivljujućim spomenikom na Tjentištu u Nacionalnom parku Sutjeska. Kao i celina na Mrakovici u Nacionalnom parku Kozara, posvećen je glavnim bitkama jugoslovenskih partizana i partizanki protiv fašističkog neprijatelja i okupacionih snaga u Drugom svetskom ratu.

Hodočasnici obilaze Manastir Karno iz nemanjićkog perioda u Nacionalnom parku Drina. Do njega je drevni cer. On i druge vrste hrastova su među slovenskim narodima obično smatrane svetim drvećem. Poznato svetilište je i Pavlova pećina na krajnjem jugu Srpske. Tamo je po predanju propovedao Sveti Pavle.

Što se tiče poslednjeg od tri nacionalna parka, turisti tamo mogu da vide srednjovekovna utvrđenja Klotjevac i Đurđevac. Dalje, klisure i kanjoni dominiraju oblašću, u kojoj su Crni potok i jezero Perućac.

Dom za ugrožene biljke i životinje

Druga važna skupina područja su tri parka prirode: planine Cicelj i Orjen i 95 kilometara donjeg toka Une, koji je na severozapadu. Jedna od najlepših reka Evrope, ona je dom za četrdesetak vrsta riba, preko šezdeset ptica i sedru sa algom i mahovinom.

Na listi zaštićenih dobara su stotine retkih i ugroženih biljaka i životinja. Bara Tišina ima 123 vrste ptica. Kao i močvarno područje Gromiželj, deo je sistema reke Save u donjem toku. Jedno od najneobičnijih stvorenja je mrguda, u opasnosti od nestajanja. Ta riba mehurom, koji je inače za plivanje, udiše vazduh s površine.

Mrguda koristi svoj riblji mehur za disanjje vazduha iznad površine vode

Orlovača, na istoku, jedna je od samo par pećina uređenih za posete, a ima i muzej. Staza je 560 metara duga. Najveća, sa 2.800 metara, jeste Velika pećina kod Bileće.

Autor je naglasio da je bilo veoma izazovno u samo 28 minuta pružiti gledaocu dovoljno toga o staništima i rezervatima prirode. Barem polovina mesta na spisku zaslužuje vlastiti film, po Deretićevim rečima.

Zavod je zadužen za procenu kulturnih, istorijskih i prirodnih karakteristika lokaliteta u postupku određivanja stepena zaštite.

Republički zavod za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasljeđa je jedan od vodećih partnera u regionu koji su uspostavili Informacioni sistem zaštite prirode Republike Srpske (ISNC-RS) uz podršku ORF BDU komponente nazvane Regionalna mreža za uspostavljanje informacija o biodiverzitetu i izveštavanju (BIMR). ISNC-RS sadrži informacije o prirodnom (biološkom i geološkom) nasleđu Republike Srpske u formi baza podataka, aplikacija i veb usluga, a namenjen je za prikupljanje, čuvanje, održavanje i deljenje informacija.

Ovaj sadržaj je deo promocije biodiverziteta preko platforme BGEN uz podršku GIZ Otvorenog regionalnog fonda za Jugoistočnu Evropu – Sprovođenje sporazuma o biodiverzitetu (ORF-BDU), koji finansira Savezno ministarstvo za saradnju i razvoj (BMZ) Republike Nemačke i sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH (GIZ).

 

05.02.2020 · BIODIVERZITET / GIZ_ORF-BDU