NOVA METODOLOGIJA EK JE USTUPAK MAKRONU, NE REŠAVA OSNOVNI PROBLEM


10.02.2020
Nova metodologija Evropske komisije za pristupne pregovore s državama Zapadnog Balkana predstavlja ustupak francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, ali ne rešava osnovni problem, ocenio je Bodo Veber iz berlinskog Saveta za politiku demokratizacije. Predlog EK je umesto na ekonomske reforme više usmeren na demokratiju, smatra Veber, ali i u tom dokumentu, kao i u francuskom predlogu, izostaje analiza uzroka neefikasnosti politike proširenja.

"Predlog Evropske komisije ne dotiče suštinski problem politike proširenja EU na Zapadni Balkan. Problem nije metodologija, pa zato rešenje i ne može biti promena metodologije. Suštinski problem je nedostatak političke volje u EU, briselskim institucijama i državama članicama da dosledno koriste postojeće instrumente", napisao je Veber za Dojče vele.

 

U tekstu "Usluga Makronu i možda nešto više", Veber ocenjuje da će novi dokument i novo pozicioniranje EU "verovatno omogućiti podizanje Makronove blokade pristupnih pregovora sa Skopljem i Tiranom", ali da je odlučujuće pitanje može li on zaista biti prekretnica u politici proširenja.

 

"Pre svega jer i dalje ostaje nerešena potka cele priče: sukob o budućnosti EU, prvenstveno između Francuske i Nemačke. Bez odgovora ostaju i dva načelna pitanja: kakvu Evropsku uniju želimo – političku uniju ili ekonomsku zajednicu? I gde se završava Evropa", naveo je Veber.

 

On je ocenio da dokument EK sadrži "iznenađujuće mnogo pozitivnih elemenata" koji bi mogli da dovedu do značajnog oživljavanja politike proširenja EU, ali da "ipak ne bi trebalo dizati euforiju" oko tog predloga Komisije, jer je on tek "iznuđena reakcija na problem koji zapravo ne postoji, odnosno kojem se pogrešno pristupilo" - na Makronovu potpunu blokadu proširenja Unije koja je "primer neodgovorne evropske politike".

 

"Neodgovoran je bio trenutak u kojem je zatražena reforma politike proširenja, nakon što je Makron dva puta iznudio odlaganje odluke o Severnoj Makedoniji i Albaniji. Neodgovorna je bila i suština samog zahteva – prvo interna reforma EU, pa onda nastavak procesa proširenja", navodi Veber.

 

Dodaje da je "neodgovorna bila, na posletku, i Makronova činjenično netačna kritika dosadašnje politike proširenja".

 

"To je posledica tradicionalne francuske nezainteresovanosti prema politici proširenja na Zapadni Balkan – region iz kojeg se Francuska povukla još pre više decenija. Iz te nezainteresovanosti je proizašla i Makronova opasna podrška ideji o razmeni teritorija između Srbije i Kosova", smatra Veber.

 

Predlog EK je pokušaj da se smanji šteta za Zapadni Balkan, ali i sačuva obraz Makronu, ocenjuje Veber i dodaje da za razliku od francuskog predloga iz novembra, u dokumentu EK fokus nije stavljen na ekonomske reforme, nego na demokratiju – "pojam koji je zastrašujuće nedostajao u francuskom dokumentu".

 

"Uvođenje dodatnih ekonomskih podsticaja je znatno smanjeno. Iskustvo je pokazalo da su dodatna novčana sredstva za vlade zemalja Zapadnog Balkana neefikasno sredstvo. U zemljama regiona je ekonomija uglavnom i dalje pod kontrolom vladajuće političke elite. Kratkoročni, korupcionaški interesi moći dominiraju nad nacionalnim ekonomskim potrebama", navodi Veber.

 

On dodaje da ni francuski nezvanični dokument ni predlog EK ne analiziraju uzroke dosadašnjeg izostanka efikasnosti politike proširenja.

 

Izvor: Beta

10.02.2020 · MAKRON / EU