IZASLANIK EU ZA KOSOVO I DIJALOG BEOGRAD-PRIŠTINA TREBALO BI DA SE BAVI I BIH


20.02.2020
Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograd-Priština i Kosovo trebalo bi da se temeljito bavi i time kako podstaći napredak Bosne i Hercegovine na putu ka Uniji, rekli su agenciji Beta izvori u Savetu ministara EU u Briselu.

O tome razmenjuju mišljenja zvaničnici u Evropskoj komisiji i članicama EU što je pomenuto na zasedanju šefova diplomatija Unije u ponedeljak u Briselu, pošto ih je visoki predstavnik EU Žozep Borel obavestio o svojoj poseti Zapadnom Balkanu i pripremi mandata i dokumenata za izaslanika za dijalog Beograd-Priština i Kosovo.

Specijalni izaslanik EU bi imao zadatak i nadležnost da podstakne unutrašnjepolitičke dogovore u BiH s ciljem da se u toj zemlji reše problemi koji otežavaju njen napredak ka Uniji.

Pored ministra inostranih poslova Slovačke Miroslava Lajčaka, najčešće pominjanog kandidata za specijalnog izaslanika za Balkan, "čulo se i ime jednog Nemca", preneli su izvori u Briselu.

Ti zvaničnici su naveli da bi celokupni pristup EU postupku i politici prijema novih članica bio jasno utvrđen za dva kandidata koji već s Briselom pregovaraju o prijemu u EU, zatim za dva kandidata koji uskoro mogu dobiti "zeleno svetlo" za početak pregovora, a potom i za Kosovo i BiH koji tek treba da reše bitne statusne, odnosno probleme unutrašnjeg dogovora o delovanju institucija da bi mogli da krenu u postupak pregovora o prijemu u Uniju.

U EU se očekuje da nova metodologija proširivanja, praktično prihvaćena u Uniji,  treba da ubrza i podstakne celokupnu politiku pregovora i odnosa EU sa Zapadnim Balkanom. To je i na početku rada nove Evropske komisije snažnije definisano kao važno bezbednosno i "geostrategijsko pitanje".

Evropska komisija pre zasedanja vođa i šefova diplomatija Unije krajem marta, treba da podnese bitan izveštaj o tome u kojoj meri su Severna Makedonija i Albanija opipljivo sprovele tražene uslove jačanja vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa i suzbijanja korupcije i organizovanog kriminala, da bi lideri EU odobrili početak pregovora s te dve države.

Mnoge članice EU smatraju da je za prijem neke nove članice nezaobilazno nužno da se preurede strukture, sistem odlučivanja, delom i sektorske politike Unije, da bi ona bila u stanju da primi pridošlicu u svoje redove.

Ali sada je izgleda preovladao stav da nije potrebno da se - kako se ranije govorilo - EU najpre iznutra reformiše da bi mogla da "otvori vrata", odnosno da uopšte i počne pregovore s nekim zemljama Zapadnog Balkana, već to mogu biti dva uporedna procesa.

Izvor: Beta

 

 

20.02.2020 · KOSOVO / BIH