ISTOČNA EVROPA TRAŽI OD EU VEĆE FINANSIJE ZA VOJNU MOBILNOST


10.03.2020
Ministri odbrane četiri istočnoevropske članice EU pozvale su 10. marta Evropsku uniju da obezbedi veća sredstva kako bi se omogućilo brže kretanje vojnih snaga po Evropi.

Letonija, Litvanija, Poljska i Rumunija, članice EU i NATO, navele su u zajedničkom pismu da bi Brisel mogao da potkopa ambicije EU ukidanjem finansiranja programa "vojna mobilnost". Taj program je Komisija postavila kao jedan od prioriteta, a predviđa mere za brzo premeštanje vojnika i opreme po evropskom kontitnentu u slučaju sukoba s Rusijom.

"Ambicija EU da postane jači igrač u suočavanju s neposrednim bezbednosnim opasnostima biće ozbiljno oslabljena ako se Vojna mobilnost ostavi bez adekvatnih sredstava od samog početka", navedeno je u pismu u koje je agencija Frans pres imala uvid.

Ministri su pozvali predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen i druge visoke evropske zvaničnike da "poštuju obavezu" prema programu koji je "najvažnija inicijativa za saradnju NATO-EU".

Pismo je upućeno nakon što Evropska komisija u najnovijem "tehničkom dokumentu" o budžetu EU za period 2021-2027. nije predvidela sredstva za program vojne mobilnosti, a smanjene su i finansije za svemirski program unije. Za dve sedmice biće održana nova runda pregovora o narednom sedmogodišnjem budžetu.

Tokom pregovaračkog procesa, predložena finansijska sredstva za program vojne mobilnosti opala su sa 6,5 milijardi evra u prvom predlogu Komisije na 2,5 milijardi evra tokom finskog predsedavanja u drugoj polovini 2019, pa na 1,5 milijardi evra u predlogu predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela. Prema najnovijem tehničkom predlogu Komisije, nisu planirana sredstva za taj program.

EK je 2018. predstavila plan za poboljšanje infrastrukture i uklanjanje pravnih prepreka kako bi se omogućilo brže kretanje vojnih snaga i vozila po kontinentu, što je bezbednosno pitanje od velikog značaja za zemlje na istoku EU i NATO. Dvadeset tri članice EU su se pridružile programu Evropske agencije za odbranu koji olakšava izdavanje dozvola za prekogranično kretanje unutar EU. Dogovor nisu potpisali Danska, Finska, Irska i Slovenija.

Ministri spoljnih poslova Poljske, Češke, Slovačke, Mađarske, Litvanije, Letonije, Estonije, Bugarske i Rumunije sastali su se 10. marta u Vilnjusu da bi razmotrili bezbednosne izazove na istočnom krilu NATO.

Mada je rat Rusije i NATO malo verovatan, neki stručnjaci upozoravaju da povećana vojna aktivnost u regionu povećava rizik od nenamernih incidenata.

U slučaju sukoba, sposobnost Rusije da napadne u roku od 24 do 48 sati i centralizovano odlučivanje moglo bi kratkoročno da joj obezbedi "vojnu prednost u odnosu na susede", upozorila je u februaru obaveštajna agencija Litvanije.

NATO već ima plan da u slučaju uzbune u roku od 30 dana ili manje bude spremno 30 kopnenih bataljona, 30 eskadrila i 30 borbenih plovila.

Istočne evropske zemlje su postale zabrinute za bezbednost otkako je nekoliko članica NATO dovelo u pitanje urgentnost istočne pretnje (Turska) ili njihovu posvećenost NATO (Francuska i SAD).

Izvor: EURACTIV.com

10.03.2020 · VOJNA_MOBILNOST