PORODIČNO NASILJE U EVROPI - ZAŠTITA OD VIRUSA MOŽE BITI KOBNA


03.04.2020
I potpuna izolacija u vreme pandemije kovida-19 može da bude - opasna po život. To važi pre svega za žene i decu koji su već bili žrtve porodičnog nasilja ili žive u okolnostima u kojima to lako mogu da postanu. Zabrana izlaska i kućna izolacija znače da su žrtve ostale bez šanse da se barem privremeno skone, dobiju pomoć ili da okolina primeti da su izložene nasilju ili seksualnom zlostavljanju  – zatvorene su firme, škole, sportski klubovi, često su samo ograničeno dostupne i lekarske ordinacije i socijalne ustanove.

Generalna sekretarka Saveta Evrope Marija Pejčinović-Burić izjavila je za vikend za nemačku novinsku agenciju DPA da prvi raspoloživi izveštaji iz zemalja članica pokazuju da su "deca i žene koji su sada zatvoreni u četiri zida izloženi većem riziku zlostavljanja". Izveštaji iz Francuske pokazuju, na primer, da mnogobrojne žene, zbog postojećih ograničenja, ne mogu da zovu institucije za pomoć žrtvama nasilja. "Hotlajn" telefonski brojevi primaju, kako je rekla, četiri puta manje poziva nego što je uobičajeno, dok je broj poruka preko interneta upućenih organizacijama za pomoć žrtvama nasilja u čitavoj Evropi porastao. "To bi moglo da znači da nasilnici sprečavaju žrtve da telefionski zatraže pomoć", ocenila je Pejčinović-Burić.

Predsednik nemačke organizacije za zaštitu žrtava nasilje "Beli prsten" (Weisser Ring) Jerg Cirke (Joerg Ziercke) kaže da se, kada je reč o porastu porodičnog nasilja u vreme pandemije, "nažalost mora računati sa najgorim". Naveo je da "korona-kriza prisiljava ljude da ostanu u porodici, uz to dolaze stresni faktori kao što si novčani problemi i nesigurna budućnost".

Poverenik nemačke savezne vlade za pitanje zlostavljanja dece Johanes Vilhelm Rerig (Johannes Wilhelm Roerig) je u intervjuu za nemački dnevnik "Velt" 1. aprila (Die Welt) ovako opisao novonastalu situaciju: "Zbog opravdanih restriktivnih mera, za počinioce je sada seksualno nasilje lakše i još manje vidljivo, u situaciji kada su deca odsečena od socijalnog okruženja koje bi moglo da pomogne".

Šefica berlinske policije Barbara Slovik (Slowik) saopštila je krajem marta da je u glavnom gradu Nemačke od izbijanja korona-krize kriminal u opadanju i da je u martu 2020. broj krivičnih dela u odnosu na mart 2019. opao za 5%. Ali, kako je navela, broj registrovanih slučajeva porodičnog nasilja, od 1. do 24. marta porastao je za 11% u odnosu na isto vreme 2019. godine. Tokom 2019. je u Berlinu policija registrovala 15.645 žrtava porodičnog nasilja.

Da je i tokom pandemije nužno, ali i moguće voditi računa o žrtvama porodičnog nasilja, potvrđuju mere poduzete u nizu zemalja.

Francuska vlada je u ponedeljak 30. marta poduzela niz mera za zaštitu žrtava porodičnog nasilja. I to, ukazuju francuski mediji, posle objavljenih policijskih podataka prema kojima je broj prijavljenih slučajeva porodičnog nasilja porastao u Parizu za 36 i u drugim delovima Francuske za 32% samo u prvih osam dana posle stupanja na snagu restriktivnih mera za suzbijanje pandemije. Državna sekretarka za ravnopravnost polova Marlen Skiapa (Marlene Schiappa) najavila je, između ostalog, da će u prodavnicama životnih namirnica, koje još smeju da rade, biti otvoreno 20 novih centara kojima žrtve porodičnog nasilja mogu da se obrate i tokom trajanja mera protiv pandemije. Za to je hitno na raspolaganje stavljeno milion evra. Vlada će takođe platiti 20.000 noćenja za žrtve porodičnog nasilja kojima smeštaj ne može da se obezbedi u postojećim centrima i sigurnim kućama.

U Španiji je vlada 1. aprila, kako prenosi Rojters, saopštila da je za prve dve sedmice trajanja vanrednih mera za suzbijanje pandemije broj poziva telefonskim službama za pomoć žrtvama porodičnog nasilja skočio za 12,4% u odnosu na isti period 2019. Broj žrtava koje su se javile "onlajn" savetovalištima porastao je za čak 270%. Pažnja javnosti na ovaj problem skrenuta je posebno posle 19. marta, kada je u Valensiji muž ubio ženu u prisustvu dece. Među preduzetim merama je i ona koja se planira i u Francuskoj – u Andaliziji su vlasti pozvale sve apoteke, koje uz prodavnice hrane jedine još smeju da rade, da pruže pomoć klijentikinjama i klijentima, žrtvama nasilja koje im se obrate uz korišćenje šifre "mascarilla 19" (maska za lice 19). Apotekari su u tim slučajevima ovlašćeni da pozovu nadležne službe.

U Austriji su još 19. marta konzervativna ministarka za žene Suzane Rab (Susanne Raab) i zelena ministaka za pravosuđe Alma Zadić predstavile paket mera za zaštitu od porodičnog nasilja. Tako će, izmedju ostalog, dodatnu finansijsku i personalnu podršku dobiti službe koje telefonom nude pomoć žrtvama nasilja, a posebno će ojačana biti "onljan" savetovališta. "Iako su sudovi u vreme korona-krize prešli na vanredni, minimalni obim rada, nasilnici moraju i dalje da računaju sa tim da će protiv njih biti primenjene sve krivične mere koje pravosuđu stoje na raspolaganju", poručila je ministarka Zadić.

Nemačka savezna ministarka za porodicu i žene Franciska Gifaj (Franziska Giffey) je sa koleginicama i kolegama iz saveznih zemalja postigla saglasnost o tome da će "hotlajn" brojevi za pomoć žrtvama nasilja nastaviti da rade. Za slučaj da u sigurnim ženskim kućama nema dovoljno mesta, vlasti u federalnim jedinicama i komunama treba da preispitaju mogućnost da za smeštaj zlostavljanih žena i dece iznajme sada prazne hotele ili apartmane. Grad Hamburg već je rezervisao prvi mali pansion, zatvoren zbog pandemije, za smeštaj žrtava porodičnog nasilje. Prema navodima berlinske organizacije "Nasilje nad ženama" koja pomaže žrtvama, gradske vlasti zakupiće "trocifren broj hotelskih soba" za slučaj da u sigurnim kućama ne bude dovoljno mesta ili da neke od njih, zbog karantina, moraju da bude zatvorene.

U Belgiji je za prve dane aprila zakazan video-sastanak Međuministarske konferencije za prava žena na kojem treba da budu razmotrene mere za zaštitu od porodičnog nasilja tokom trajanja pandemije. Predsednica ovog tela koje okuplja 12 federalnih i lokalnih nadležnih ministarki i ministara, državna sekretarka Brisela za ravnopravnost Naval Ben Hamu (Nawal Ben Hamou), ocenila je da se "za neke žene vreme karantina može pretvoriti u tragediju". Na više mesta su već preduzeti prvi koraci. Tako je, recimo, policija Zone Sever u Briselu već započela akciju zaštite žrtava porodičnog nasilja. Između ostalog, telefonski ili na drugi način su ili će biti kontaktirane sve osobe koje su se policiji obraćale za pomoć zbog nasilja u kući tokom protekla tri meseca.

U Italiji, koju je Savez Evrope i pre korona-krize u izveštaju objavljenom u januaru upozorio da mora preduzeti bolje mere za zaštitu žene od nasilja, mreža ženskih centara D.i.RE zatražila je od vlade da na raspolaganje stavi nove smeštajne kapacitete da bi se izbeglo da potencijalne žrtve porodičnog nasilja unesu virus korone među one koji se već nalaze u postojećim sigurnim kućama. Italijanska policija je usavršila aplikaciju "youpol" koja je već stajala na raspolaganju za prijavljivanje slučajeva mobinga ili trgovine drogom, a koja sada treba da obezbedi da policija što je moguće brže reaguje na prijavljeno porodično nasilje.

Čak i u delovima kontinenta koji su za sada minimalno pogodjenim kovidom-19 vlasti misle na opasnost porasta porodičnog nasilja u vreme kada su ljudi odsečeni od društvenog okruženja i mogućnosti da zatraže podršku i pomoć. Na Grenlandu je od ove sedmice zabranjeno točenje alkohola. Kako piše dnevnik "High North News", premijer Kim Kilsen (Kielsen) je obrazložio da ovim treba da se spreči širenje kovida-19, ali i poveća bezbednost dece u porodicama.

Mediji širom Evrope objavljuju telefonske brojeve i internet-stranice preko kojih žrtve porodičnog nasilja mogu zatražiti pomoć. Nadležne vlasti u više zemalja ističu da one koji su zbog porodičnog nasilja ugroženi u svojim kućama, niko neće sprečavati da je napuste i odu u savetovalište. Zabrana izlaska u tim slučajevima ne važi.

Preduzeća koja su zaposlene "prebacila" na rad od kuće takođe brinu o dobrobiti zaposlenih. Poverenici za ravnopravnost zapadnoevropskih firmi i institucija upućuju zaposlenima, čije je radno mesto "premešteno" u kuću, poruke u kojima podsećaju koje službe im stoje na raspolaganju ako im zatreba pomoć zbog nasilja u kući. U jednoj od takvih poruka se, na primer, zaposleni podsećaju da "porodičnog nasilja ima u svim društvenim slojevima".

Uz praktične savete zaposlenima, navedeno je i ovo: "Izmenjen raspored dnevnih aktivnosti, mali prostor, nedostatak mogućnosti da se čovek osami i nedostatak sfere privatnosti kao dosada, mogu da predstavljaju uvećano opterećenje i nose sa sobom rizik da situacija izmakne kontroli. Različite su pojavne forme – od sistematskog ignorisanja, omalovažavanja i šikaniranja, preko izdiranja do fizičkog nasilja i premlaćivanja".  

Izvor: novinarka Snežana Bogavac

03.04.2020 · PORODIČNO_NASILJE / EU