REGION / EU / ENERGETSKA TRANZICIJA – PROMENE SU SE UBRZALE / REGION/EU AUTOR: BALKAN GREEN ENERGY NEWS


14.04.2020
Autor: Prof. dr Nikola Rajaković, Elektrotehnički fakultet (ETF), Univerzitet u Beogradu Čini se da je najvažnija karakteristika energetske tranzicije u poslednjim mesecima brzina promena, posebno u smanjenju cena tehnologija obnovljivih izvora energije. Definitivno se može utvrditi da je danas proizvedeni megavat-sat (MWh) iz solarne elektrane osetno jeftiniji od MWh proizvedenog u termoelektranama na ugalj.   Dakle, danas u 2020. godini, i za Srbiju se može tvrditi da su nivelisani troškovi proizvodnje 1 MWh iz solarnih elektrana i vetroelektrana osetno niži od analognih troškova u termoelektranama. S druge strane, potrebno je jasno reći da je moguće uspešno voditi energetski sistem koji dobija 100% električne energije iz obnovljivih izvora energije.

Lignit je nekad bio blago, a danas je opterećenje

Činjenica je da se fosilnim gorivima vidi kraj, i naš region, sa značajnim bogatstvom lignita kao specifičnog resursa, mora se postupno okretati dekarbonizaciji.

U prošlosti je lignit viđen kao energetsko blago, kao stub energetske nezavisnosti, a danas je to svakako opterećenje, koje se kroz energetsku tranziciju mora na optimalan način premostiti, i u celosti dekarbonizovati energetski sistem u narednim decenijama, odnosno preći na obnovljive izvore energije, i istovremeno očuvati, odnosno povećati energetsku nezavisnost. Ozbiljna struka danas stoji na stanovištu da je prelaskom na obnovljive izvore (sunce, vetar, voda,…) u perspektivi moguće obezbediti i energetsku nezavisnost zemlje i dekarbonizaciju energetskog sektora!

Moguće je sa prelaskom na obnovljive izvore obezbediti i energetsku nezavisnost zemlje i dekarbonizaciju energetskog sektora

Mora se odgovorno razmišljati o budućim generacijama i svakako treba pretpostaviti da će one, tehnološki gledano, bolje koristiti lignit. Nismo kao generacija pozvani da potrošimo sav lignit na ovaj neefikasan način, odnosno na način kako to trenutno radimo!

Pad cena tehnologija obnovljivih izvora energije je neverovatan

Čini se da je najvažnija karakteristika energetske tranzicije u poslednjim mesecima brzina promena, posebno u smanjenju cena tehnologija obnovljivih izvora energije.

Ako se kao opšte prihvaćena kvantitativna mera uzmu tzv. nivelisani troškovi proizvodnje 1 MWh (Levelized Costs of Electricity – LCOE) tokom životnog veka elektrane (koji se računaju kao količnik svih troškova u ekonomskom veku elektrane i na tom horizontu proizvedene električne energije, obično se i jedni i drugi iskazuju po jedinici instalisane snage) tada se uočava da su cene poslednjih aukcija za solarne elektrane stigle do 22 EUR/MWh, što je zaista impresivno niska cena.

Proizvedeni MWh iz solarne elektrane osetno je jeftiniji od MWh iz termoelektrana na ugalj

Definitivno se može utvrditi da je danas proizvedeni MWh iz solarne elektrane (osim u područjima blizu polova) osetno jeftiniji od MWh proizvedenog u termoelektranama na ugalj. Posebno je važno ukazati da su hibridna rešenja (kombinacija solarne elektrane sa moćnim baterijama na istoj lokaciji kao jedna balansna grupa) danas veoma, veoma kompetitivna zbog brzog pada cena baterija. Vrlo slične zaključke moguće je izvesti na osnovu analiza projekata u vetroenergetici.

Dakle, danas u 2020. godini, i za Srbiju se može tvrditi da su nivelisani troškovi proizvodnje 1 MWh iz solarnih elektrana i vetroelektrana osetno niži od analognih troškova u termoelektranama. To podrazumeva da je uvažena nešto viša cena kapitala u Srbiji nego u razvijenim zemljama i da je uvažen uvećan rizik regionalnog tržišta energenata. Isto tako kod termoelektrana su uračunate takse na ugljen dioksid i troškovi zdravlja stanovništva.

Važno je znati da bi pri sadašnjem nivou cena u Evropi takse na ugljen dioksid odnele trećinu prihoda termoelektrane na lignit i na taj način ih učinile ekonomski neodrživim. Ipak, nije to ključna poenta kod analize (ne)održivosti novih projekata u termoenergetici. Mora se pre svega vrednovati uticaj na eko sistem, odnosno negativni uticaji na zdravlje stanovništva.

Puštanje u rad termoelektrana na lignit danas podrazumeva da one ne smeju imati negativnih efekata na zdravlje stanovništva, a to ostvariti je veoma skupo

Sa naraslim znanjima iz ekologije puštanje u rad termoelektrana na lignit danas podrazumeva da one ne smeju imati negativnih efekata na zdravlje stanovništva. Tehnološki izvesti termoelektranu na lignit sa skladištenjem ugljen dioksida, odnosno eliminacijom njegovih negativnih efekata (ovde se smatra da su ostali negativni fenomeni rada termoelekrana kao azotni i sumporni oksidi već rešeni) je danas neprihvatljivo skupo, pa čak i tehnološki problematično.

Moguće je voditi sistem sa 100% obnovljivih izvora energije

Danas se u stručnim krugovima smatra da je moguće voditi sistem sa 100% obnovljivih izvora energije, odnosno eksploatisati energetski sistem kao potpuno dekarbonizovan.

U prilog ovome govore i najnovija relevantna istraživanja koja pokazuju da se energetski sistem koji bi dobijao 60% električne energije iz solarnih elektrana, oko 20% iz hidro potencijala i oko 20% iz vetroelektrana može uspešno voditi, pod pretpostavkom da je potrošnja uglavnom elektrificirana (misli se na transport, grejanje i industriju) i da je elektroenergetski sistem spregnut sa sistemima grejanja i transporta tako da je skladištenje energije u raznim formama omogućeno uz pomoć pametne infrastrukture koja upravlja i međusektorskim spregama.

Takav sistem nema fosilnih goriva i dekarbonizacija je potpuna!

Ovo su samo neke od kvantitativnih ilustracija, koje su dodatni argumenti za bržu dekarbonizaciju.

1.     Tokom 2019. u EU je 1.029 TWh električne energije proizvedeno iz OIE (najviše od hidropotencijala),  941 TWh iz elektrana na fosilna goriva i 777 TWh iz nuklearnih elektrana.

2.     Najveći klaster solarnih panela u Indiji od 2 GW zauzima 53 kvadratna kilometra. Plan je da Indija sa 450 GW iz solarnih elektrana u 2030. bude jedan od globalnih lidera u oblasti solarne energetike.

3.     Potencijal sunca u okolini Trebinja je takav da omogućava godišnje korišćenje maksimalne snage solarne elektrane u traja nju od 1.500 sati. Južna Bavarska sa 1.000 sati ima velike rezultate u solaru!


*Ovo je prvi od tri nastavka autorskog teksta, koji je profesor Nikola Rajaković napisao za Balkan Green Energy News.

14.04.2020 · DEKARBONIZACIJA / ENERGETSKA_TRANZICIJA / LIGNIT / NIKOLA_RAJAKOVIĆ / SOLARNA_ELEKTRANA / TERMOELEKTRANA / VETROELEKTRANA