PANDEMIJA NOSI OPASNOST OD AUTORITARIZMA


23.04.2020
Čežnja za jakim vođom, agresivno neprijateljstvo prema svima čije ponašanje odudara od uobičajenog - kada postoji osećaj ugroženosti, obično jača autoritarni svetonazor. Stručnjaci strahuju da takva opasnost preti i u sadašnjoj pandemiji.

Proleće 2020. godine u pandemiji izazvanoj korona virusom za sada je i proleće solidarnosti. Postoje ljudi koji su spremni da susedima iz ranjivih grupa pomognu prilikom kupovine. Solidarno se zahteva povećanje plata zaposlenima u profesijama od posebnog značaja. Brojna preduzeća su proizvodnju preusmerila na zaštitne maske da bi pomogla zdravstvu.

Ali stručnjaci ukazuju na opasnost "društvenog romantizma" koji vrlo lako može da se pretvori u razočarenje.

Socijalni psiholozi čak strahuju od neželjenih društvenih nuspojava koje će tek postepeno postati vidljive. Naime, već su ranije krize demonstrirale da ugroženost pogoduje bujanju teorija zavere, da ljudi počinju da razmišljaju autoritarnije, priželjkuju snažnog lidera i pokazuju agresivnost prema onima koji se ponašaju drugačije. Cvetaju ksenofobija i rasizam, piše nemački dnevnik Tagesšpigel (Tagesspiegel).

Čitav niz nemačkih naučnika trenutno istražuje da li se te nuspojave manifestuju i u krizi izazvanoj korona virusom.

Osnovni psihološki mehanizam koji proizvodi takvo ponašanje je sledeći - u vremenima krize ljudi traže način da se izbore s osećajem gubitka kontrole. Raste poriv da se priključe grupama koje su u stanju da deluju, kaže socijalni i ekološki psiholog iz Lajpciga Imo Friče. "To može da se manifestuje kroz podršku efikasnoj vlasti, ili kroz solidarnost u komšiluku", ali se mnogi ljudi pre svega koncentrišu na dobrobit grupe kojoj pripadaju, kaže Friče.

To što se u krizi u prvom redu koncentrišemo na sopstvenu grupu može da ima mnogo dobrih posledica, pojašnjava Friče, navodeći kao primer to što ljudi nose zaštitne maske ili što pokazuju veliko razumevanje za restrikciju kontakata. Ali orijentacija na zajednicu ima i svoju "mračnu stranu", a to je autoritarno razmišljanje. Ono ima za posledicu da ljudi u većoj meri poštuju ono što doživljavaju kao pravila i norme svoje grupe, a da se odlučnije okreću protiv onih koji se ne pridržavaju tih pravila.

"To se naziva autoritarna agresija", objašnjava Friče, precizirajući da ona nije uperena samo protiv ljudi koji se ne pridržavaju pandemijskih mera, već i protiv ljudi koji generalno imaju drugačije političko, ili versko opredeljenje.  

Takve je autoritarne stavove moguće i izmeriti tako što će se ispitati saglasnost građana sa tezama kao na primer: "Potreban nam je snažan vođa da bi sigurno živeli u društvu", ili "bundžije treba jasno da shvate da su u društvu nepoželjne".

Socijalni psiholog Frank Asbrok sa tehničkog univerziteta u Kemnicu navodi, kao primer, da je u sadašnjoj situaciji za osobe autoritarnog shvatanja potpuno normalno da građani pomažu policiji da otkriva one koji se ne pridržavaju zabrane izlaska, i da su, prosto rečeno, spremni da cinkare.

Ispitivanje koje sprovode Asbrok i njegov tim pokazuje da osobe koje su autoritarnije smatraju vladine mere ispravnijim, pa iako istraživanje nije zaključeno, već se nazire veza koja ukazuje da takve osobe podržavaju stroge mere pošto imaju potrebu da u svojoj grupi očuvaju red i bezbednost.

Andreas Cik, šef Instituta za interdisciplinarno istraživanje konflikata i nasilja u Bilefeldu sa kolegama već niz godina proučava širenje ekstremno desnih i mizantropskih stavova u Nemačkoj. Sada proučava i uticaj pandemije na te stavove.

"Krize uvek idu ruku pod ruku sa stigmatizacijom, predrasudama i diskriminacijiom", kaže Cik.

Tako je, prema njegovim rečima, posle uragana Katrina u SAD bio očigledno da su obojeni Amerikanci bili masovno diskriminisani. "Dobijali su manje pomoći, medicinsku pomoć su dobijali s zakašnjenjem, a tek su kasnije dolazili na red i prilikom obnove", kaže Cik.

U Nemačkoj su, prema njegovim rečima, rasizam i ksenofobija znatno porasli posle finansijske krize, a slični su mehanizmi vidljivi i sada. Sa jedne strane postoji otvoreni rasizam prema ljudima azijatskih crta lica, ali postoji i suptilniji oblik ksenofobije. "Imamo primer rumunskih sezonskih poljoprivrednih radnika. Potrebni su nam, ali se o njima govori kao o potencijalnoj opasnosti. A pri tome su oni u najmanju ruku podjednako u opasnosti da se ovde zaraze", kaže Cik.

Prošle pandemije kao što su bili svinjski ili ptičji grip pokazale su sličan efekat. "Ljudi traže sigurnost i kontrolu, tako što identifikuju određene grupe koje su navodno unele ili proširile virus. Tim grupama se zatim pripisuju negativne osobine".

To je, kaže Adreas Cik, sada posebno vidljivo na ekstremno desničarskim internetskim četovima. "Odjednom se pojavljuje antisemitizam kakav smo imali u srednjem veku za vreme kuge". I socijalni prisholog Asbrok primećuje da desničarske grupe sada pokušavaju da povežu teme bolesti i migracije i da na svojim stranicama na internetu predstavljaju centre za azilante kao legla korona virusa.

Socijalni psiholog Pia Lamberti sa univerziteta u Majncu sa zebnjom se osvrće na još jednu tačku. "Ugroženost i nesigurnost idu uporedo sa povećanom prijemčivošću za teorije zavere", kaže Lamberi, dodajući da ljudi, kada imaju osećaj da im izmiče kontrola, vide obrasce i tamo gde ih nema i u teorijama zavere nalaze objašnjenje za ustrojstvo sveta.

Eksperimentalna istraživanja pokazala su da su ljudi sa nesigurnim radnim statusom skloniji tim teorijama. "To je moglo da se vidi već kod AIDS-a, zika virusa, pa i kod španskog gripa", rekla je Lamberti.

A i teorije zavere često su povezane sa neprijateljstvom prema određenim grupama. "Vidimo na primer, da sada ulogu igraju i antisemtske slike sveta, koje iza virusa vide Soroša ili državu Izrael", kaže Lamberti.  

Lamberti upozorava i da takve teorije zavere ne treba potcenjivati. Njena istraživanja pokazuju da se ljudi koji veruju da virus ne postoji, ili da je njegova opasnost preuveličana, manje pridržavaju higijenskih mera. Sličnu pozadinu ima to što se u sve više zemalja spaljuju stubovi 5G mobilne telefonije, zbog teorije da su povezani sa virusom.

Friče ipak veruje da porast autoritarnih uverenja ne znači automatski i pomak društva udesno. "Ljudi se kada su ugroženi orijentišu prema grupama koje su za njih značajne", kaže psiholog, objašnjavajući da to, primenjeno na političke grupacije, znači da oni koji su skloni desnici postaju desniji, a oni bliski levici više levi, što u konačnici vodi polarizaciji društva.

Ni Asbrok ne veruje da će društvena solidarnost potrajati. "Sada smo u fazi kada polako slede popuštanja - ali ne za sve ljude. Već sad se čuje pitanje: Zašto ova radnja može da bude otvorena, a naša ne. U raspravama je sve više zavisti", kaže Asbrok.

Asbrok podseća da je i u migrantskoj krizi u početku postojala velika solidarnost, ali da je ubrzo usledilo otrežnjenje. "Usledili su veliki sukobi, polarizacije, i zavist u stilu: Za njih ima para, a za nas nema. Slično bi moglo da bude i sada", kaže Asbrok, dodajući da je Nemačka prve nedelje u socijalnom smislu dobro prebrodila, ali da bi sada moglo da postane teže.

Andreas Cik podseća da je Nemačka pre krize bila duboko poltički podeljena i sumnja da će iz nje automatski izaći demokratskija samo zato što su njeni građani trenutno malo zbili redove.

Autoritarne reakcije su samo jedan od mnogih načina kako se ljudi nose sa krizama. "U demokratiji priželjkujemo informisani pristanak. To znači da privremeno pristajemo da poštujemo predloge vlade", kaže Cik.

Za to je, kako kaže, potrebno da politika, nauka i mediji građane u dovoljnoj meri informišu. Socijalni psiholozi naglašavaju da su od izuzetne važnosti i transparentnost i dopuštanje kritike. Cik smatra da je, da bi se posle krize izbegla polarizacija, jako važno i da se smanji nejednakost stanovništva.

"Kada bi sistemski relevantne profesije uživale i sistemski relevantne uslove. Kada bi slabije grupe ubuduće brže dobijale podršku. To bi bila zaštita od autoritarnih tendencija", ocenio je Cik, istovremeno upozoravajuće da politika ne sme da sklizne u šablon da pre svega obećava ekonomski rast, bezbednost, čvrstu ruku i kontrolu.

Friče se zalaže i za međunarodnu solidarnost. Prema njegovom mišljenju, kada se ljudi svrstavaju u grupu često se rađa i odbojni stav prema drugim grupama i nameće se pitanje "ko je ustvari deo nas i ko smo to mi". Zato bi bilo dobro naći što je moguće inkluzivniji, po mogućnosti evropski odgovor na to pitanje, a štetno je kada ljudi vide da u krizi svi prvo gledaju svoju zemlju.

"Pod pretnjom smo posebno osetljivi na socijalne norme i ono što doživljavamo kao društveni konsenzus. U Evropi sada postoj usredsređenost na nacionalno i to je velika opasnost. Ako svi zatvore granice, ako je stopiran izvoz medicinskih artikala i postoji oklevanje da jedni druge finansijski podržimo, to samo može da rasplamsa požar", kazao je Friče.

Izvor: EURACTIV.de

23.04.2020 · PANDEMIJA_NOSI_OPASNOST_OD_AUTORITARIZMA