NA DANAŠNJI DAN 25. JUL


25.07.2020
1817 Po povratku u Srbiju, ubijen je legendarni vodja Prvog srpskog ustanka Djordje Petrović (Karadjordje). On je, posle sloma ustanka 1813. godine, izbegao u Austriju, a zatim u Rusiju.  

1261 Mihailo VIII Paleolog povratio je Konstantinopolj (Carigrad) i ponovo ga proglasio prestonicom Vizantije. Grad su 1204. osvojili krstaši, spalili ga i opljačkali, i zajedno s Mlečanima proglasili ga prestonicom Latinskog carstva, a prestonica Vizantije premeštena je u Nikeju (Nikejsko carstvo).


1593 Kralj Francuske Anri IV (Henri), kralj Navare pre dolaska na francuski presto 1589. i vodja francuskih hugenota, prešao je u katoličanstvo.

1712 Vojska švajcarskih protestantskih kantona je u bici kod Vilmergena potukla snage katoličkih kantona, čime su u Švajcarskoj okončani verski ratovi.

1834 Umro je engleski pesnik Semjuel Tejlor Kolridž (Samuel Taylor Coleridge). Njegove poeme "Stari mornar" i "Kubla Kan" smatraju se vrhunskim delima romantične, intuitivne poezije, a na njegovim teorijskim pogledima ("Književna biografija") zasnovana je englesko-američka "nova kritika".

1843 Umro je škotski hemičar Čarls Mekintoš (Charles Macintosh), pronalazač nepromočive tkanine za kišne ogrtače.

1848 Rodjen je britanski državnik Artur Džejms Balfur (Arthur James Balfour), premijer (1902-06) i ministar inostranih poslova (1916-19). Predložio je 1917. stvaranje nacionalne države Jevreja u Palestini (Balfurova deklaracija).

1848 Austrijanci su u bici kod Kustoce porazili snage Sardinske kraljevine (Pijemont), suzbivši prvi značajniji napor za ujedinjenje italijanskih teritorija u jedinstvenu državu.

1878 Prva kineska diplomatska misija u SAD stigla je u Vašington.

1894 Rodjen je američki filmski glumac Volter Brenan (Walter Brennan), najčuveniji epizodista svetske kinematografije. Igrao je u više od sto filmova i dobitnik je više Oskara.

1898 Vojska SAD je u špansko-američkom ratu okupirala Portoriko, koji je Pariskim mirovnim ugovorom iste godine ustupljen SAD. Istog dana 1953. dobio je status pridružene države SAD.

1907 Japan je proglasio protektorat nad Korejom sa pravom da kontroliše vladu te zemlje.

1909 Francuski pilot Luj Blerio (Louis Bleriot) prvi je preleteo avionom kanal Lamanš. Razdaljinu od 40 kilometara od Lebaraka kod Kalea do Dovera preleteo je za 37 minuta.

1917 Holandjanka Margareta Gertruda Cele (Margaretha Geertruida Zelle), poznata kao Mata Hari, osudjena je na smrt pod otužbom da je špijunirala za Nemce tokom Prvog svetskog rata.

1934 Nacisti su u Beču ubili austrijskog kancelara Engelberta Dolfusa (Dollfuss).

1943 Italijanski diktator Benito Musolini (Mussolini) primoran je, nakon sednice Velikog fašističkog veća, da podnese ostavku. Kralj Viktor Emanuele (Vittorio) imenovao je za premijera maršala Pjetra Badolja (Pietro Badoglio). Musolini je uhapšen i interniran, a 1945. je streljan.

1952 Stupio je na snagu ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i čelik, što je bila prva faza stvaranja Evropske unije.

1956 U sudaru italijanskog i švedskog broda "Andrea Dorija" i "Stokholm" ispred obala SAD u Atlantskom okeanu poginulo je 50 ljudi.

1957 Tunis je postao republika, a za predsednika je izabran Habib Burgiba (Bourguiba).

1963 SSSR, SAD i Velika Britanija zaključile su ugovor o zabrani nuklearnih proba u vazduhu, pod vodom i u kosmosu.

1968 Papa Pavle VI (Paulus) zabranio je vernicima rimokatoličke crkve sve veštačke metode sprečavanja začeća.

1978 Rodjena je prva na svetu "beba iz epruvete", Luis Džoj Braun (Louise Joy Brown) u bolnici u Lankaširu, u Velikoj Britaniji.

1982 Vodja Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) Jaser Arafat (Yasser) potpisao je u Bejrutu deklaraciju kojom je prihvatio rezolucije UN o postojanju države Izrael.

1986 Umro je američki filmski režiser italijanskog porekla Vinsent Mineli (Vincente Minnelli), dobitnik Oskara 1958. za film "Žiži" ("Amerikanac u Parizu", "Žedj za životom").

1991 Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov predložio je liderima Komunističke partije SSSR-a novu platformu u kojoj izgradnja komunizma više nije osnovni cilj i pozvao ih da odbace "zastarele ideološke dogme".

1992 Italijanska vlada poslala je 7.000 vojnika na Siciliju, u nastojanju da razbije mafiju.

1994 Izrael i Jordan su potpisali u Vašingtonu deklaraciju kojom je okončano ratno stanje izmedju dve države.

1995 Medjunarodni sud za ratne zločine na prostoru biše Jugoslavije u Hagu podigao je optužnice protiv Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Milana Martića i još 21 osobe, uglavnom komandanata i stražara zatvoreničkih logora u Bosni. Lider bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić optuženi su za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

2000 Supersonični avion kompanije "Er Frans" srušio se blizu Pariza neposredno nakon poletanja. Poginulo je 109 putnika i članova posade, i još četvoro ljudi na zemlji. To je bila prva nesreća "konkorda" od kako je počeo da leti 1969.

2002 Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je zakon kojim se Rusima dozvoljava da prodaju i iznajmljuju svoje zemljišne posede, po prvi put od 1917. godine.

2011 Umro je kiparski reditelj Majkl Kakojanis, koji je svetsku slavu stekao filmom "Grk Zorba" 1964, koji je dobio tri Oskara.

2011 Na akciju zauzimanja administrativnih punktova Jarinje i Brnjak koju je na severu Kosova izvela specijalna jedinica Kosovske policije Rosu, reagovali su lokalni Srbi blokadama najvažnijih putnih pravaca, što je dovelo do jedne od najvećih kriza na Kosovu u prethodnih 13 godina. Jedna osoba izgubila je život, a ranjeno je i povredjeno više ljudi.

2012 Austrijski padobranac Feliks Baumgartner po drugi put je skočio iz stratosfere sa visine od 29 kilometara. Njegov prethodni skok bio je sa visine od 22 kilometara, 16. marta 2012.

2013 Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun izjavio je da je od početka sirijskog gradjanskog rata poginulo više od 100.000 ljudi.

2018 U nizu napada u južnoj sirijskoj provinciji Sueida ubijeno je 220 ljudi, a  odgovornost za te napade preuzela Islamska država.
/ BETA.RS

 

25.07.2020 · NA_DANAŠNJI_DAN_25._JUL