ERDOGANOV SAVEZNIK NOVI PREDSEDNIK TURSKOG DELA KIPRA


19.10.2020
Nacionalista Ersin Tatar, koji uživa podršku Ankare, na izborima za predsednika turskog dela Kipra tesno je pobedio socijaldemokratu Mustafu Akindžija.

 

Šezdesetogodišnji Tatar zalaže se za još tešnje veze s Ankarom nego do sada i potpunu usklađenost s njenom politikom, kao i za čvršći stav prema kiparskim Grcima u mirovnim pregovorima.

Za razliku od njega, Akindži (72) se protivi potpunoj dominaciji Turske na severu Kipra i zalaže za veću nezavisnost od Ankare.

Posle 100 odsto prebrojanih listića, Tatar je u drugom krugu izbora 18. oktobra osvojio 51,74%, a Akindži, aktuelni predsednik, 48,26% glasova.

Na severnom delu Kiupra, koji ima oko 300.000 stanovnika, pravo glasa imalo je oko 200.000 ljudi, a izlaznost je iznosila čitavih 67%.

Tataru je, prema oceni agencije Asošiejted pres, išla u korist upravo ta veća izlaznost u drugom krugu nego u prvom krugu izbora, održanom 11. oktobra.

U prvom krugu izbora za predsednika samoproglašene "Turske Republike Severni Kipar", koju priznaje jedino Ankara, Tatar je osvojio više od 32% glasova, a Akindži nešto manje od 30%.

Prema navodima agencije Frans pres, Akindži je važio za favorita uoči drugog kruga, pošto ga je podržao predsednički kandidat Turfan Erhurman, takođe socijaldemokrata, koji je u prvom krugu bio treći sa osvojenih blizu 22% glasova.

Dok je Akindži za ponovno ujedinjenje Kipra u formi federacije, Tatar se zalaže da grčki, južni, i turski, severni deo Kipra, budu dve nezavisne države.

U izbornoj kampanji Tatar je imao podršku turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, a Akindži je optužio Ankaru da se otvoreno meša u izbore.

Tatar je posle izbora u slavljeničkom obraćanju pristalicama zahvalio Erdoganu i rekao: "zaslužujemo svoj suverenitet - mi smo glas kiparskih Turaka".

"Borimo se za opstanak unutar Turske Republike Severni Kipar i zato naši susedi i međunarodna zajednica treba da poštuju našu boru za slobodu", rekao je Tatar.

Predsednik Erdogan odmah je čestitao pobedniku izbora i poručio da će "Turska nastaviti da pruža sve vrste podrške kako bi zaštitila kiparske Turke".

U telefonskom razgovoru Erdogana i Tatara u noći sa 18. na 19. oktobar, turski predsednik je izrazio uvere da će dvojica lidera nastaviti tesnu saradnju u svim oblastima, "počevši sa aktivnostima vezanim za eksploataciju hidrokarbona u istočnom Sredozemlju", saopšteno je iz Erdoganovog kabineta.

Turska je pod vladavinom Redžepa Tajipa Erdogana, u nastojanju da se potvrdi kao regionalna sila, ušla u ozbiljne konfrontacije sa Grčkom, Kiprom i sa EU oko granica na moru i nalazišta nafte i gasa u podmorju istočnog Mediterana.

Grčka i Turska, iako saveznice u NATO, vode dugogodišnje sporove o granici na Egejskom moru i o pravima na energente u istočnom Mediteranu.

Evropska unija  osudila je Tursku zbog istraživanja nalazišta hidrokarbona u spornim vodama, uglavnom oko Kipra, i upozorila Ankaru da se uzdrži od provokacija.

U jeku tenzija u regionu je proteklih meseci nekoiiko zemalja demonstrirajući silu održalo pomorske manevre, što je situaciju dovelo na ivicu vojnog sukoba.

Vlasti i vladajuće partije međunarodno priznate Kiparske Republike, članice EU koju naseljavaju kiparski Grci, nisu komentarisale ishod izbora na severu ostrva.

Kipar je postao nezavistan 1960. godine, a zbog međunacionalnih sukoba UN su 1964. na ostrvo poslale mirovne snage i uspostavljena je linija razdvajanja između dve etničke zajednice.

Posle puča pristalica ujedinjenja Kipra s Grčkom, Turska je 1974. godine okupirala sever naseljen turskom manjinom i proglasila "Tursku Republiku Severni Kipar". Turska je na okupirani sever ostrva doselila više od 35.000 vojnika s porodicama i druge naseljenike.

Prvi test za novog predsednika Tatara biće sastanak sa predstavnicima kiparskih Grka i zemalja koje su garanti nezavisnosti Kipra - Grčke, Turske i Velike Britanije.

Britanija, kolonijalni gospodar Kipra do 1960. godine, i danas na tom ostrvu ima velike vojne baze.

Cilj sastanaka biće da su utvrdi ima li dovoljno osnova za obnovu mirovnih pregovora.

Pregovori pod okriljem UN prekinuti su u julu 2017. godine, u prvom redu zbog zahteva kiparskih Grka da Ankara povuče više desetina hiljada turskih vojnika stacioniranih na sa severnom delu ostrva.

Međunarodno priznata Kiparska Republika članica je EU od 1. maja 2004. godine.

Izvor: EURACTIV.rs, Beta

19.10.2020 · EURACTIV.rs / Beta