SVE MANJE SLOBODNIH ZEMALJA, SRBIJA NAZADOVALA ZA DVA POENA


03.03.2021
Srbija je i dalje u grupi "delimično slobodnih" zemalja, a u odnosu na 2019. godinu nazadovala je za dva poena i sada ih ima 64, navodi se u novom godišnjem izveštaju Fridom hausa objavljenom 3. marta. U izveštaju "Sloboda u svetu 2021 - demokratija pod opsadom" se dodaje i da u poslednjih nekoliko godina vladajuća Srpska napredna stranka "konstantno ugrožava politička prava i građanske slobode".

U kategoriji političkih prava Srbija je dobila 22, od ukupno 40 bodova, a u kategoriji građanskih sloboda 42, od ukupno 60.

"Poslednjih godina vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) ugrožavala je politička prava i građanske slobode, vršeći pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva", navodi se u izveštaju.

Policija je uz upotrebu sile odgovorila na proteste u Beogradu u julu, kada su se demonstranti okupili zbog najava o zaključavanju usled epidemije korona virusa, zbog politike vlade po drugim pitanjima i načina obavljanja funkcije predsednika Aleksandra Vučića. Policija je napala demonstrante, prolaznike i novinare dok je pokušavala da rastera demonstracije koje su trajale nekoliko dana, navodi Fridom haus.

Kako se dodaje, zvaničnici u Srbiji su na pandemiju reagovali netransparentno, uskraćujući informacije o smrtnim slučajevima, a medicinski radnici koji su kritikovali postupke vlade vezano za pandemiju bili su suočeni sa odmazdom i otkazom.

"Sloboda u svetu" je godišnji izveštaj Fridom hausa o političkim pravima i građanskim slobodama koji se sastoji od brojčanih ocena i opisnih tekstova za svaku zemlju i određenu grupu teritorija.

U novom izveštaju obuhvaćen je period od 1. januara do 31. decembra 2020.

Zemlja dobija maksimum četiri poena za svaki od deset indikatora za politička prava i za svaki od 15 indikatora za građanske slobode, pa je maksimalni broj bodova za politička prava 40, za građanske slobode 60, odnosno ukupno 100.

Sve zemlje Zapadnog Balkana su u kategoriji delimično slobodnih. Albanija i Severna Makedonija imaju 66 poena, Crna Gora 63, Kosovo 54, a Bosna i Hercegovina 53.

"Parlamentarni izbori čije su sprovođenje obeležile manjkavosti zadali su težak udarac višepartijskom sistemu u Srbiji", navodi se u izveštaju i dodaje da je na Kosovu, posle kratkotrajnog perioda na vlasti, neustavno zbačena vlada premijera Aljbina Kurtija.

U Crnoj Gori prekinuto je uzastopno šestogodišnje narušavanje političkih prava i građanskih sloboda – pošto su izbori rezultirali prvom pobedom opozicije od proglašenja nezavisnosti zemlje.

U Severnoj Makedoniji je reizabrana reformistička vlada Severne Makedonije – "čije su se institucije u velikoj meri oporavile od štete koju im je naneo odbegli bivši premijer Nikola Gruevski", navedeno je u izveštaju.

Manje od 20% ljudi živi u slobodnoj zemlji

Pad slobode u svetu beleži se već 15 godina za redom, a razlika u broju zemalja u kojima se beleži pogoršanje situacije i onih u kojima je poboljšano stanje najveća je od početka tog negativnog trenda 2006.

Gotovo 75% svetskog stanovništva je prošle godine živelo u zemlji u kojoj je pogoršano stanje sloboda.

U kategoriji "slobodnih zemalja" su 82 zemlje, što je najmanje u proteklih 15 godina, dok je broj "neslobodnih zemalja" najveći od 2005. i ima ih 54. U kategoriji "delimično slobodnih" je 59 zemalja.

Manje od 20% svetskog stanovništva danas živi u "slobodnoj zemlji", najmanje od 1995. godine.

Na vrhu liste, sa po 100 poena, su Finska, Norveška i Švedska. Iza njih su Novi Zeland, Holandija, Urugvaj, Kanada i Australija. Na dnu liste su Sirija, Turkmenistan i Eritreja.

Pandemija je povećala globalni pad sloboda i ogolila slabosti duž svih stubova demokratije, od izbora i vladavine prava, do veoma nesrazmernih ograničenja slobode okupljanja i kretanja, a način na koji su države odgovorile na krizu mogao bi da utiče na demokratiju i u narednim godinama.

Fridom haus ocenjuje da su tokom pandemije vlade širom demokratskog spektra uvodile prekomeran nadzor, disrkiminatorna ograničenja sloboda kao što su sloboda kretanja i okupljanja i da su takve mere arbitrarno ili nasilno sprovodile policija i nedržavni akteri.

Godinu su obeležili i "talasi lažnih informacija, koje su u nekim slučajevima namerno proizvodili politički lideri", ugrožavajući tako živote.

"Maligni uticaj režima u Kini, najmnogoljudnije diktature na svetu, bio je posebno snažan 2020", ocenjuje se u izveštaju i dodaje da je Peking pojačao svoje globalne kampanje dezinformisanja i cenzurisanja kako bi se izborio sa štetnim posledicama prikrivanja izbijanja pandemije korona virusa, "što je ozbiljno otežalo brzi globalni odgovor na početku pandemije".

"Dok su smrtonosna pandemija, ekonomska i fizička nesigurnost i nasilni sukobi pustošili svet tokom 2020, branioci demokratije su pretrpeli teške gubitke u borbi protiv autoritarnih neprijatelja, pomerajući međunarodnu ravnotežu u korist tiranije", ocenjeno je u izveštaju.

Ocenjeno je da su lideri sve više koristili silu protiv svojih protivnika, ponekad u ime javnog zdravlja, a da su aktivisti, bez efikasne međunarodne podrške, bili kažnjavani zatvorom, mučeni ili čak ubijani.

"Demokratija je ugrožena jer njeni najistaknutiji primeri ne rade dovoljno da je zaštite", istakao je Fridom haus i pozvao demokratske vlade da se zajedno bore protiv neprijatelja demokratije i da podrže njene branioce.

Izvor: Beta, EURACTIV.rs

03.03.2021 · Beta / EURACTIV.rs