RAČUNOVODSTVENA KOMORA SRBIJE PREDLAŽE IZMENU ZAKONA O POREZU NA DOHODAK / PROGRESIVNO OPOREZIVANJE MOŽE BITI REŠENJE zaFRILENSERE / AUTOR: LJILJANA BEGOVIĆ


03.03.2021
Posledice pandemije u Srbiji iznele su na videlo sve probleme oporezivanja. Preduzetnici traže reformu poreskog sistema jer smatraju da preopterećuje privrednike.

„Srpski privrednici nisu zadovoljni, jer nisu dobili adekvatnu kompenzaciju od strane države koja bi im pomogla da ostanu likvidni, sačuvaju radna mesta  i nastave sa radom kad prođe kriza sa pandemijom“, za Biznis.rs kaže Milena Amon iz Udruženja zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije.

 

Jedan od gorućih problema je i oporezivanje frilensera, koji su takođe nezadovoljni rešenjem koje je Ministarstvo finansija iznelo, nakon niza sastanaka sa njihovim predstavnicima.

Predloženo je da se za sva lica koja do sada nisu plaćala poreze i doprinose obustavi postupak naplate do izmena Zakona o porezu na dohodak koji bi regulisao ovu oblast, kao i da se otpišu kamate. Normirani troškovi priznavali bi se u visini od 43 odsto ostvarenih prihoda.

Frilenseri bi takođe, imali mogućnost otplate dugovanja prema Poreskoj upravi na 120 rata, odnosno deset godina. 

Računovodstvena komora Srbije, iznela je svoj predlog rešenja problema oporezivanje frilensera.

„Predlog Računovodstvene komore Srbije, dostavljen u Ministarstvo finansija, jeste da se izmeni Zakon o porezu na dohodak i da se uvede progresivno oporezivanje na paušalno utvrđen prihod po jednoj stopi na prihod do 2.000.000 dinara, po drugoj stopi na prihod od 4.000.000 i po trećoj na prihod od 6.000.000 dinara“, kaže za Biznis.rs mr. Snežana Mitrović, iz Računovodstvene komore Srbije.

U okviru predloga mogla bi biti definisana i pravila za oporezivanje frilensera, pa da se i za manje prihode frilensera do 500.000 dinara na godišnjem nivou, propiše posebna, najmanja stopa poreza.

Ili da se frilenseri registruju kao preduzetnici i vode poslovne knjige i dvojno računovodstvo, odnosno ako su paušalci, kada pređu iznos prihoda na godišnjem nivou, više od 6.000.000 dinara, da moraju obavezno da vode poslovne knjige i utvrđuju, samooporezivanjem, porez na prihode od samostalne delatnosti.

„Svakako da su doprinosi za PIO i zdravstvo na teret zaposlenog veliko opterećenje i umanjuju značajno neto zaradu koju prima zaposleni. Naravno, da bi u budućem periodu trebalo opterećenja na teret zaposlenog umanjiti, u korist povećanja neto zarade, odnosno, umanjiti stope doprinosa koji se obračunavaju i isplaćuju iz bruto zarade, na teret zaposlenog“, objašnjava Snežana Mitrović.

Ključni argumenti u korist progresivnog oporezivanja se odnose na to da se time štite ugroženi slojevi (plaćaju manju poresku stopu) i da veći teret fiskalne konsolidacije (preko većeg iznosa plaćenog poreza) snose bogatiji slojevi. Progresivno oporezivanje se znači bazira na jednoj vrsti građanske solidarnosti i u pitanju je poreski oblik koji je zastupljen u većini razvijenih zemalja.

Primer progresivnog oporezivanja je da dve osobe od kojih jedna ima platu 500 evra, a druga 1.000 evra, a ukoliko se koristi proporcionalno oporezivanje sa poreskom stopom od 10 odsto, prva osoba će platiti porez na dohodak 50 evra, a druga 100 evra. 

Pod pretpostavkom da se koristi progresivno oporezivanje sa poreskom stopom od 10 odsto na prihode do 500 evra i 20 procenata na prihode veće od 500 evra. Prva osoba će platiti isti iznos poreza i u ovom slučaju (50 evra), dok će druga osoba  u ovom slučaju platiti porez u iznosu od 200 evra. / Biznis.rs

 

 

03.03.2021 · BIZNIS.RS