EVROINTEGRACIJE SRBIJE: NEMA POLITIČKE VOLJE ZA SUŠTINSKE PROMENE


08.03.2021
Suštinske promene na evropskom putu Srbije se odlažu jer nema političke volje, ocenio je 8. marta u Beogradu potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) Vladimir Međak.

On je prilikom predstavljanja publikacije "Analiza politike proširenja Evropske unije i dosadašnjeg napretka Srbije u procesu pristupnih pregovora u periodu 2014-2020", čiji je autor, naveo da je usporavanje evrointegracija Srbije usledilo kada je trebalo da se urade stvari koje "nisu popularne i koje će suštinski promeniti Srbiju i usmeriti je ka EU".

"Od pretpristupnih fondova Zapadni Balkan je za 16 godina dobio 28,5 evra po stanovniku, a Centralna i Istočna Evropa (CIE) po 13 evra, što znači da dobijamo više para od EU, ali ne postoji kredibilitet završetka pregovora kao što je postojao u CIE", rekao je Međak i dodao da "nije problem u parama nego u političkoj volji".

Vlada Srbije, rekao je, nema vremena da uradi nešto suštinski u evrointegracijama jer je "oročena" do naredne godine, "pogotovo u uslovima pandemije kada se sredstva prebacuju na pandemiju" te da do izbora "ne vidi nikakvu mogućnost za bilo kakav napredak".

Međak je ocenio da očekivano usvajanje amandmana na Ustav o pravosuđu može dovesti do minimalnog napretka, ali će članstvo zapravo u EU biti još dalje.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

"U Evropskoj uniji se vode procesi protiv Poljske i Mađarske upravo u segmentu nezavisnosti pravosuđa i te presude Suda pravde će postati merila za nas. A mi u ovom trenutku ne možemo da dobacimo do toga jer ovi amandmani će nas udaljiti od standarda EU koji će tek biti napisani", objasnio je on.

Nova metodologija za vođenje pregovora, usvojena u februaru 2020. godine, predviđa da nijedno poglavlje ne može biti zatvoreno dok prelazna merila ne budu ispunjena, pa Međak ocenjuje da se Srbija nalazi u "pat poziciji" dok se ne izmeni Ustav i da suštinska nezavisnost sudstvu.

Međak je istakao da "retorika postaje sve bitnija" i da će EU pratiti izveštavanje srpskih medija. U analizi se navodi da nema uticaja spolja, već da su dezinformacije koje se svakodnevno plasiraju "proizvod društvenog i političkog života u Srbiji" što je redovna pojava "koju sponzoriše država".

 

 

"U Godišnjem izveštaju EK se navodi da je Srbija samo deklarativno za članstvo u EU", rekao je on i dodao da EU očekuje da se "pređe sa reči na dela".

Po podacima iz analize, postupci i stavovi Srbije nisu u skladu s retorikom da je članstvo u EU strateški prioritet Vlade.

U analizi se podseća da je Srbija prilikom otvaranja pregovora na prvoj Međuvladinoj konferenciji januara 2014. godine predstavila plan da bude spremna za članstvo u EU do kraja 2018.

Međutim, napredak u podizanju spremnosti Srbije za članstvo u periodu 2014-2020. bio je minimalan i nije u skladu sa proklamovanim strateškim ciljem učlanjenja u EU, niti sa planom iz 2014.

U Političkom kriterijumu ocena 2020. je ista kao i 2015. godine, tj. 2,2 (na skali od 1 do 5), u Ekonomskom kriterijumu Srbija je ocenu 3,00 iz 2015. godine popravila na 3,25 u 2020. a u Pravnom kriterijumu (35 poglavlja) Srbija je sa 2,88 od 2015. godine, 2020. popravila ocenu spremnosti za članstvo na 3,03.

Srbija je do januara 2021. godine (posle sedam godina pregovora), predala EU 22 pregovaračke pozicije, od kojih je 17 poglavlja otvoreno do sada, a pet je i dalje u Savetu.

Pored 22 poglavlja u kojima su predate pregovaračke pozicije, uzeta su u obzir i pregovaračka poglavlja 10 (Informaciono društvo i mediji) i 28 (Zaštita potrošača i javno zdravlje), gde je Srbije dobila pozive da podnese pregovaračke pozicije u junu 2017. odnosno novembru 2016. ali to još nije učinila.

Navodi se i je prosečno vreme potrebno za izradu pregovaračke pozicije Srbije 23,4 meseca, kao i da je prosečno potreban 51 mesec da Srbija ispuni merila za otvaranje i EU usvoji izveštaj o ispunjenosti merila (OBAR).

Za većinu merila za otvaranje poglavlja je protekao ceo mandat Vlade 2016-2020, a da merila nisu u potpunosti ispunjena, ukazuje se u analizi.

U analizi se navodi i da je EU potrebno 15,6 meseci da izradi i usvoji Izveštaj sa skrininga dok je prosečno vreme od podnošenja pozicije Srbije do otvaranja poglavlja, zaključno sa januarom 2021. godine, 11,2 meseca.

Zaključno sa januarom 2021, Srbiji su bila potrebna 54 meseca da ispuni prelazna merila u poglavljima 23 i 24.

Dalje se navodi da Srbija od 2008. usklađuje svoje zakonodavstvo preko višegodišnjeg Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA) a trenutno je važeći NPAA 2018-2021.

Izveštaj o ispunjenosti NPAA za period avgust 2014-decembar 2015. godine pokazuje da je NPAA ispunjen 63%, budući da je od 340 planiranih akata (strategija, zakona i podzakonskih akata) usvojeno 215.

Za period 2016-2017. izveštaji o ispunjavanju NPAA nisu objavljeni i ostaje nepoznanica da li ih je Vlada uopšte usvojila.

Prema poslednjem objavljenom 2019, možemo videti da NPAA u periodu od marta 2018. do kraja septembra 2019. godine bio ispunjen 49%, budući da je od 440 planiranih akata usvojeno 215 akata, navodi se i dodaje da posle oktobra 2019. nema izveštaja.

Navodi se i da je jedna analiza finansijskih tokova između EU budžeta i budžeta zemalja Zapadnog Balkana pokazala da bi zemlje regiona, da su postale članice EU, u budžetskom periodu 2014-2020. bile neto primaoci fondova EU na nivou od 3,8% do 4,8% bruto nacionalniog dohotka (BND) tj. u iznosu od 18,4 milijarde evra.

Prema toj analizi, Srbija bi svake godine bila neto primalac iz budžeta EU u iznosu od 1,106 milijardi evra bespovratnih sredstava, tj. 158 evra po stanovniku u odnosu na 30,8 evra koliko dobija u pretpristupnom periodu.

Ocene iz analize su i da je Srbija pregovore sa EU počela kao "slobodna zemlja sa polukonsolidovanom demokratijom", a sada je "poluslobodna zemlja sa hibridnim režimom" i jedina zemlja u Evropi gde su mladi protiv EU.

Izvor: Beta/EURACTIV.rs

 

08.03.2021 · Beta/EURACTIV.rs