NOVA ESKALACIJA NAPETOSTI IZMEĐU KIJEVA I MOSKVE


09.04.2021
Kijev i Moskva poslednjih dana razmenjuju najoštrije optužbe, a odnose je do ivice usijanja dovelo jačanje ruskih vojnih aktivnosti na granici sa Ukrajinom. Tenzije, zbog kojih su zabrinutost izrazili i SAD i EU, dodatno je podgrejala i poruka da bi Rusija mogla da interveniše ako Kijev pokrene vojnu akciju protiv proruskih separatista na istoku Ukrajine.

Ruski visoki zvaničnik Dmitrij Kozak izjavio je 8. aprila da bi Rusija mogla da interveniše i pomogne svojim građanima u Donbasu ukoliko bi ukrajinske vlasti protiv njih pokrenule vojnu ofanzivu.

Kozak, osoba bliska predsedniku Vladimiru Putinu i zamenik šefa njegove administracije, a do 2020. zamenik premijera, rekao je da bi eventualna vojna akcija Kijeva u Donbasu značila "početak kraja Ukrajine", preneo je britanski BBC.

Reagujući na izjavu Kozaka, ambasada Ukrajine u Beogradu je saopštila da su njegove tačne reči glasile: "Sve zavisi kojih će razmera biti požar. Ako tamo bude, kako kaže naš predsednik, organizovana nova Srebrenica vrlo verovatno ćemo morati stati u zaštitu".  

Ambasada je u saopštenju navela da uporedo sa jačanjem ruskog vojnog prisustva "na privremeno okupiranim teritorijama Ukrajine, kao i u oblastima koje su u blizini Ukrajine, kremljevski zvaničnici i mediji pojačavaju napade dezinformacijama" i optužila Moskvu da je "već pripremila izmišljeni izgovor kako bi započela novu fazu oružane agresije protiv Ukrajine".

Ukrajina je, dodala je ambasada, pozvala Rusiju "da odmah zaustavi akcije koje su usmerene na pogoršanje bezbednosne situacije u zoni rusko-ukrajinskog oružanog sukoba, da se odrekne nasilja i logike rata i da ispuni obaveze u skladu sa dogovorenim rezultatima samita N4 u Parizu i sporazumima iz Minska".

Zbog porasta tenzija oko Ukrajine, ozbiljnu zabrinutost su izrazile i SAD i Nemačka, čija je kancelarka Angela Merkel u telefonskom razgovoru sa Vladimirom Putinom 8. aprila zatražila da Rusija smanji vojno prisustvo u pograničnom regionu sa Ukrajinom.

U kratkom saopštenju nemačke vlade navedeno je da su Merkel i Putin razgovarali o "jačanju ruskog vojnog prisustva na istoku Ukrajine" i da je kancelarka "zatražila smanjenje ruskog vojnog prisustva u cilju deeskalacije situacije".

Kremlj je saopštio da su Putin i Merkel izrazili "zabrinutost zbog eskalacije tenzija" i da je ruski  predsednik  insistirao na odgovornosti Kijeva "čije su provokacije usmerene na namerno pogoršanje situacije na liniji kontakta".

Prema navodima Kremlja, dvoje lidera pozvalo je na "uzdržanost i aktiviranje pregovaračkog procesa".

Mirovni pregovori Ukrajine i Rusije, uz francusko-nemačko posredovanje, već duže vreme su zapali u ćorsokak. Poslednji samit je održan u decembru 2019. godine i od tada nije zabeležen nikakav konkretan politički napredak, a novi sastanci nisu planirani.

Bela kuća saopštila je da su SAD u kontaktu sa saveznicima iz NATO zbog pokreta ruskih jedinica blizu ukrajinskih granica.

Portparolka Bele kuće Džen Psaki rekla je 8. aprila da "Rusija sada ima više jedinica na granici sa Ukrajinom nego u bilo kojem drugom periodu od 2014. godine" ne precizirajući koliko se ruskih vojnika prema američkim procenama nalazi u regionu.

Uprkos primirju dogovorenom u drugoj polovini 2020. godine, na istoku Ukrajine je od januara zabeležena eskalacija sukoba za koju dve strane okrivljuju jedna drugu.

Na optužbe da Rusija gomila vojsku duž granice sa Ukrajinom, Kremlj je početkom aprila odgovorio da "Rusija premešta svoje oružane snage na svoju teritoriju kako joj odgovara", ali da to "nije pretnja nikome i ne sme nikoga da brine".

Istovremeno, Kremlj je upozorio Zapad da je protiv bilo kakvog vojnog mešanja u Ukrajini i da bi vojni angažman NATO u korist Kijeva "doveo do dodatnih mera na ruskoj strani kako bi se osigurala bezbednost".

Ruske oružane snage najavile su 2. aprila i da će u blizini ukrajinske granice održati vojne vežbe na kojima će se više od 50 bataljona, što je 15.000 ljudi, obučavati za "elektronski rat i protivvazdušnu odbranu radi zaštite od udara dronova". Rusija nije precizirala datum održavanje te vežbe.

Prema tvrdnjama Glavnog štabu ukrajinske vojske, Rusija "od kraja marta duž državne granice Ukrajine i na Krimu drži 28 taktičkih grupa bataljona, od kojih svaka broji po 600 ljudi", a da se u samoproglašenim republikama Donjeck i Lugansk "nalazi ruska okupatorska vojska, u čijem sastavu ima oko 28.000 ljudi", i da ona deluje uz podršku ruske regularne vojske i pod komandom ruskih starešina, prenela je 6. aprila ukrajinska ambasada.

Moskva, koja za izbijanje nasilja na istoku Ukrajine krivi vlast u Kijevu, uvek je negirala da tamo ima njenih vojnika ili oružja.

Rat u Ukrajini koji je odneo više od 14.000 života, počeo je u februaru 2014. godine posle dolaska prozapadnih stranaka na vlast u Kijevu. U martu iste godine Rusija je anektirala Krim.

Izvor: Beta

09.04.2021 · BETA