U CENTRALNOJ I ISTOČNOJ EVROPI JAČA ANTIPOPULIZAM


09.04.2021
Uprkos gresima svojih vlada, uključujuči stalne konflikte sa Briselom, populisti su se održali na vlasti u Poljskoj, Mađarskoj, Češkoj i, od nedavno, Slovačkoj, ali im je pandemija nanela štetu i smanjila podršku.

Biračko telo u centralnoj i istočnoj Evropi (CEE) spremno je da oprosti grehe populizma i korupcije svojim vladama u zamenu za stope privrednog rasta iznad proseka EU i minimalnu nezaposlenost.

Međutim, pandemija je izazvala otpor prema populistima i podrška im je pred ključne parlamentarne izbore 2021. i 2022. pala, navodi se u autorskom tekstu koji je 9. aprila objavio EUObzerver.

Da bi to iskoristile, tradicionalne političke partije moraju da se pretvore u "antipopuliste", piše autor članka Filip Rambusek, analitičar i konsultant za političke rizike fokusiran na istočnu Evropu.

Korona virus je, kao i na sve ostalo, delovao na politike u članicama EU iz CEE naglašavajući slabosti populističkog upravljanja i poruka.

To je bilo najočiglednije u Češkoj, koja je dobro prošla u prvom talasu pandemije, ali je naknadno loše upravljanje dovelo do toga da od nje više slučajeva zaraze u Evropi ima samo Crna Gora.

Rejting češkog premijera Andreja Babiša pao je brzinom kojom je rasla stopa zaražavanja i čini se da će njegovu partiju ANO prvi put od 2013. preteći opozicija.

Iako su i nepopulističke vlade tokom pandemije pokazale loše upravljanje, takva nesposobnost u vreme krize više šteti populistima nego tradicionalnim političarima.

Kriza zbog pandemije ugrozila je i najveće blago populističkih vlada - ekonomske performanse, piše Rambusek.

Zapravo, navodi autor, pandemija je pokazala ekonomsku vrednost EU. Čak su i evroskeptične vlade Poljska i Mađarske morale da pristanu na kompromis sa Briselom o novim odredbama za zaštitu vrednosti EU kako bi se kvalifikovale za preko potrebno finansiranje.

Bila je to "gorka pilula" za vlade koje su dugo "prezirale mešanje EU u unutrašnje poslove".

Autor dalje navodi da je jedan od dugoročnih efekata jačanja populizma sredinom prethodne decenije bilo slabljenje tradicionalnih partija. To su te partije u CEE shvatile na teži način, boreći se da se probiju u biračkom telu.

Međutim, tradicionalne partije su se "opametile" i širom CEE se grupisale formirajući antipopulističke pokrete. Tako su zapravi iskoristile taktiku populista predstavljajući se kao "obične građanske inicijative" koje preuzimaju establišment.

Ta strategija je već dala rezultate u Slovačkoj, gde su Obični ljudi došli na vlast 2020. Slično je bilo i 2019. u Poljskoj, gde je populistička stranka Pravo i pravda oslabila nakon što su pro-EU partije formirale koaliciju za izbore.

U Češkoj i Mađarskoj antipopulistički predizborni savezi nadmašuju vladajuće partije. Prelomni trenutak za te antipopulističke grupe biće izbori kasnije ove godine u Češkoj i 2022. u Mađarskoj.

Takvi savezi imaju i jednu veliku slabost a to je da ne počivaju uvek na zajedničkim političkim prioritetima, što im umanjuje snagu opozicione borbe.

Ipak, izgleda da populistički talas slabi i da će ih verovatno pobediti antipopulisti koji su im uzeli neke taktike. Autor teksta međutim smatra da te nove vlade neće trajati dugo i da će biti potrebno dodatno vreme da se postavi neka nova politička konfiguracija.

Izvor: EUObserver.com

 

09.04.2021 · EUObserver.com