UVOZ NAMIRNICA GUŠI SRPSKE POLJOPRIVREDNIKE, OCENJUJE BRANISLAV GULAN /CENE POVRĆA NA PIJACAMA ĆE RASTI SVE DOK POTROŠAČI MOGU DA PLAĆAJU / AUTOR: LJILJANA BEGOVIĆ


09.04.2021
Možda su vas ovih dana ako ste kupovali na beogradskim pijacama iznenadile cene pojednih namirnica. Prethodnog vikenda se, na beogradskoj Kalenić pijaci, mladi krompir prodavao po ceni od 400, pa i 500 dinara za kilogram, veza mladog crnog luka koštala je 50 dinara, a čak i poslovično jeftin peršun, trgovci su cenili 40 dinara po vezi. Paradajz košta od 200 do 300 dinara, a papriku nije moguće naći po ceni ispod 350 dinara za kilogram. Prodavac voća i povrća na beogradskoj pijaci Đeram, Igor Vilaj kaže da je razlika između zelenih pijaca i kvantaških u cenama oko 20 do 30 odsto.

„Cene su uvek više kada se prodaje roba iz uvoza, kada stigne domaća proizvodnja pašće i cene“, kaže za naš portal Vilaj.

Međutim, član Nacionalnog tima za preporod sela Branislav Gulan, kaže da se razlozi visokih cena povrća nalaze u lošoj agroekonomskoj politici.

„Nažalost još uvek vlada mišljenje da je lakše uvesti nego proizvesti. Uvoznici tu najviše zarade, kao što je sad primer sa paradajzom, krompirom i mesom koje ovih dana takođe stiže iz uvoza. Srbija je u 2019. godini, na uvoz zamrznutog mesa potrošila 72 miliona dolara, dok je prošle godine u istu svrhu dala 52 miliona dolara. Nekontrolisan uvoz ugrožava domaću proizvodnju“, objašnjava Gulan.

Naš sagovornik kaže da ljude ne treba da čude visoke cene povrća, ali i voća jer je sve što možete kupiti na pijacama uglavnom u ovom trenutku iz uvoza.

„Mi imamo dovoljno proizvođača na pijacama, ali ta proizvodnja guši domaće poljoprivrednike, i na taj način se njihov broj smanjuje, što nikako nije dobro. Najbolji primer je krompir koji se nekada sejao na 100.000 hektara i proizvodili smo ga do milion tona. Danas ga uvozimo i prodajemo uvozni, a domaći bacamo ili ga plaćamo 10 dinara po kilogramu“, naglašava član Nacionalnog tima za preporod sela.

Zato se, prema njegovim rečima, ovakvim načinom proizvodnje bave mali poljoprivrednici, kojih je oko 217.000, čiji posed se kreće do dva hektara po imanju.

„Takođe, i proizvodna cena u zemljama iz kojih uvozimo je mnogo isplativija nego u Srbiji. Subvencije po hektaru u EU se kreću od 480 do 900 evra, dok je u Srbiji subvencija po hektaru oko 35 evra“, kaže Gulan.

Naš sagovornik smatra da će cene povrća u Srbiji rasti sve dok potrošači mogu da kupuju i plaćaju.

„Rast će biti ograničen, do trenutka dok mi možemo to da plaćamo, mada cene će sigurno malo i pasti kada dođe domaća proizvodnja.  Povrće se u Srbiji proizvodi na 75.000 hektara, a voće na 183.000 hektara“, naglašava Branislav Gulan.

On dodaje da su u celom sistemu najviše oštećeni domaći proizvođači kao i kupci.

„Cene diktiraju i nakupci i prekupci koji snabdevaju pijace, dok se svi ugrade seljak ostaje poslednji i najsiromašniji, dok ceh plaćaju i potrošači. Nažalost nije sve sistemski rešeno pa da seljak proizvede i proda, naplati, ovako deluje da ga nakupac spasava, što baš i nije tačno“, zaključuje Branislav Gulan.

Bruto vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji u 2020. godini iznosila je 5,8 milijardi dolara. U proseku se kreće između četiri i pet milijardi dolara. Cilj agrarne politike trebalo bi da bude da bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje bude dvostruko veća.

Prošle godine ostvaren rekordan izvoz kukuruza

Srbija je prošle godine ostvarila rekordan izvoz kukuruza od 3,64 miliona tona.

„Od početka ekonomske 2020-21 godine, za kukuruz je to oktobar 2020. godine, iz Srbije je izvezena 2,1 miliona tona. Očekivane količine koje imamo za izvoz u vremenu april – septembar su na nivou od najviše 1,2 miliona tona, što će verovatno biti i ostvareno, imajući u vidu da zaključeni terminski ugovori za period april – maj iznose oko milion tona“, navodi analitičar Miroslav Zdravković.

U vremenu koje  je pred nama, od brzine izvoza zavisiće i cena, a od količine izvezene robe i zalihe.

 

 

Najveće količine kukuruza iz Srbije izvoze se preko Rumunije za Aziju i Afriku (Južna Koreja, Izrael, Egipat, Turska, Alžir, Libija, Liban, Sudan Jordan…), čak i za Severnu Evropu, od čega najvećim delom u Španiju, Portugal, Belgiju i Holandiju. Sledeća destinacija po izvezenim količinama kukuruza je Italija, a zatim i zemlje regiona, Severna Makedonija, BiH, Albanija, Bugarska i Crna Gora.

 

„Cena kukuruza od vremena oktobar 2020. do marta 2021. godine kretala se od 130 do 205 evra po toni. Na zalihama u Srbiji imamo još oko 160.000 tona soje, koja može da se izveze i da domaće tržište bude pokriveno. Od žetve soje 2020. godine do kraja marta 2021. izvezeno je oko 140.000 tona. Najveće količine soje izvezene su su Rusiju, Nemačku, Mađarsku, Austriju i Holandiju, a od zemalja regiona u Severnu Makedoniju, Crnu Goru i Hrvatsku“, zaključuje Zdravković. / Biznis.rs

09.04.2021 · BIZNIS.RS