OGROMNA ŠTETA NANETA SLOBODNOM I NEZAVISNOM NOVINARSTVU 2020. GODINE


28.04.2021
Tokom 2020. godine naneta je ogromna šteta slobodnom i nezavisnom novinarstvu, a odgovor državnih organa na pandemiju kovida-19 doveo je do ozbiljnih izazova za slobodu medija, navodi se u novom izveštaju Platforme Saveta Evrope za unapređenje zaštite novinarstva i bezbednosti novinara objavljenom 28. aprila.

U Srbiji je tokom protekle godine bilo više fizičkih napada na novinare tokom skupova i demonstracija, zastrašivanja, pretnji, pritvaranja i privođenja novinara na saslušanja i verbalnih uvreda koje su često dolazile od državnih zvaničnika, piše u izveštaju "Traži se! Stvarna akcija za medijske slobode u Evropi".

Na platformi je za godinu dana objavljeno rekordno 201 upozorenje, gotovo 40% više nego 2019. Zabeležen je rekordni broj upozorenja na fizičke napade na novinare – 52 prijavljena slučaja, i na uzmeniravanje i zastršivanje novinara – 70 slučajeva.

Samo tri prijavljena slučajeva su rešena do kraja godine, a države su poslale odgovor na 85, odnosno 42%, što je značajan pad u odnosu na 2019, kada je odgovoreno na 50% upozorenja.

Tokom 2020. godine stradala su i dva novinara čija se smrt dovodi u vezu sa njihovim poslom – vlasnik albanskog medija Kastriot Reči i glavna urednica ruskog portala Koza.Preš Irina Slavina.

U Srbiji je tokom 2020. bilo 11 upozorenja, od kojih se četiri odnosilo na napade na novinare, a četiri na zatrašivanje i uznemiravanje. Država je odgovorila na šest upozorenja, a nijedan slučaj nije rešen.

U izveštaju se ističe da su tokom pandemije vlade širom Evrope usvajale zakone i sprovodile niz mera koje su ograničavale novinare u slobodnom izveštavanju o zdravstvenoj situaciji.

"Dok su u nekim slučajevima mere proporcionalno i brzo korigovane, drugi su iskoristili vanrednu situaciju da pojačaju neprijateljski pritisak na kritičke i nezavisne medije", navodi se u izveštaju.

Dodaje se da su novi zakoni o "lažnim vestima" izložili medije riziku od novčanih ili krivičnih kazni, da je pristup informacijama bio ograničen, a da su novinari bili meta napada dok su izveštavali sa protesta zbog mera zatvaranja.

"Svaka državna mera u odgovoru na pandemiju koja krši osnovna prava mora biti proporcionalna, privremena i ograničena na rešavanje trenutne zdravstvene krize. Vanredne mere se ne smeju koristiti kao izgovor za ograničavanje prava novinara", ističe se u izveštaju.

Novinari i mediji su bili novčano kažnjavani ili hapšeni zbog izveštavanja o posledicama pandemije, navodi se u izveštaju i podseća na, između ostalih, slučaj hapšenja novinarke portala Nova.rs Ane Lalić zbog "izazivanja panike i nereda".

"Posledice vanrednog stanja, posebno na nezavisne medije, pogoršane su delima kao što je diskriminacija u korist provladinih medija i protiv kritičkih medija u raspodeli državnih sredstava i pristupu zvaničnim izvorima informacija", ističe se u izveštaju.

Već drugu godinu za redom beleži se veliki broj nasilnih napada državnih i nedržavnih aktera na novinare tokom skupova i protesta.

Takvi incidetni zabeleženi su u Francuskoj, Grčkoj, Italiji, Poljskoj, Rusiji, Srbiji, Španiji, Turskoj i Velikoj Britaniji.

U izveštaju se podseća na nasilno ponašanje policije tokom demonstracija u Srbiji u julu, kada su policajci pretukli novinara agencije Beta Žikicu Stevanovića, iako je pokazao novinarsku legitimaciju. Na tim protestima povređeni su i dva kamermana Bete, kao i novinar portala Nova.rs Marko Radonjić.

Srbija je takođe među zemljama, pored Bosne i Hercegovine, Italije, Rusije, Turske, Ukrajine i Velike Britanije, u kojima je bilo najviše prijavljenih slučajeva pretnji i zastrašivanja novinara.

U odnosu na 2019, prošle godine je prijavljen dvostruko veći broj slučajeva uznemiravanja i pretnji novinarima, što su nekad podsticali i političari, a internet platforme i vlasti su sporo reagovale na takve napade.

Novinarke su posebno izložene pretnjama i uvredama seksualne prirode, a među pomenutim u izveštaju Saveta Evrope je i novinarka televizije N1 Žaklina Tatalović.

U izveštaju se ističe da je primetan "opšti pad poštovanja medijskih radnika i njihovog izveštavanja širom Evrope".

Ukazuje se i na veliku učestalost verbalnih napada predstavnika javnih vlasti, uključujući ministre i premijere, u nekoliko zemalja – Srbiji, Severnoj Makedoniji, Sloveniji i Turskoj.

Vlade u više zemalja su takođe zloupotrebljavale ekonomske, regulatorne i zakonodavne nadležnosti da diskriminišu nezavisne medije i oslabe njihovu tržišnu poziciju. To je posebno bilo izraženo u Mađarskoj i Poljskoj.

"Koncentracija medijskog vlasništva bilo u državnim ili privatnim rukama ostaje ozbiljna prepreka slobodi i pluralizmu medija u Azerbejdžanu, Bugarskoj, Rusiji, Srbiji i Turskoj", ocenjuje se u izveštaju.

Ukazuje se i na pojačan politički pritisak, a nekad i otvoreno mešanje vlade u rad javnih servisa tokom pandemije.

Novinari su i dalje žrtva zlopotrebljavanja pravnih postupaka, čiji je cilj ometanje kritičkog izveštavanja, navodi se u izveštaju i ukazuje na "alarmantan" nedostatak napretka u privođenju pravdi izvršitelja, podstrekivača ili organizatora ubistava novinara.

Savet Evrope je pozvao vlade da svoje javno zalaganje za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara prevedu u stvarnost uz efikasne mere zaštite i nezavisne nadzorne mehanizme protiv napada, arbitrarnih hapšenja, pravnog uzmeniravanja i drugih oblika mešanja u rad novinara.

U izveštaju se pozdravljaju koraci koje je Evropska komisija preduzela kako bi ojačala i zaštitila slobodu i pluralizam medija u članicama EU, kao što su Akcioni plan za evropsku demokratiju, Mehanizam vladavine prava, Akcioni plan za medijski i audiovizuelni sektor, Zakon o digitalnim uslugama i Zakon o digitalnim tržištima.

Savet Evrope, ipak, poziva EU i da više iskoristi svoje nadležnosti u oblasti zakona o konkurenciji i o državnoj pomoći kako bi se suprotstavila deformisanju medijskog tržišta i diskriminaciji nezavisnih medija u zemljama članicama.

Generalna sekretarka Saveta Evrope Marija Pejčinović Burić pozvala je vlade zemalja članica da pokažu snažniju političku volju da zaštite novinare i nezavisno novinarstvo kako bi se zaustavilo pogoršanje slobode medija u Evropi.

"Sloboda medija je ključni stub naših demokratija koji se prečesto uzima zdravo za gotovo. Poštovanje slobode medija u mnogim je zemljama u padu. Poslednjih godina svedoci smo porasta broja slučajeva nasilja i zastrašivanja novinara", navodi se u saopštenju povodom Svetskog dana slobode medija, 3. maja.

Konstatuje se da je tokom pandemije kovid-19 zabeležen snažan porast prijava nasilja nad novinarima, kao i cenzure i represalija zbog preispitivanja politika vlasti, a u isto vreme kvalitetni mediji suočavali su se s ozbiljnim ekonomskim izazovima i mnogi su novinari zbog pandemije izgubili posao.

Izvor: EURACTIV.rs

28.04.2021 · EURACTIV.rs