BROJNE MANIFESTACIJE U SRBIJI POVODOM DANA EVROPE


10.05.2021
Dan Evrope, ustanovljen u znak sećanja na početak stvaranja Evropske unije, i ove godine biće obeležen brojnim manifestacijama u Srbiji.

Proslava Dana Evrope počeće u večernjim satima 8. maja svečanim prijemom koji će organizovati šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici.

Prijem, kojem će prisustvovati i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, biće organizovan u Skupštini grada Beograda, na čijoj će fasadi, putem 3D video projekcije, moći da se vidi umetnička instalacija studenata Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu i interaktivna izložba "Priče iz Srbije".

Povodom Dana Evrope, Delegacija EU u Srbiji pripremila je, u saradnji sa DAH Teatrom, umetnički karavan "Evropa je ovde" koji će od 9. do 30. maja proći kroz 11 gradova Srbije.

Na trgovima tih 11 gradova biće postavljena vrata iza kojih će građane čekati umetnici iz evropskih gradova.

Prva vrata biće postavljena 9. maja u Beogradu, a umetnici će se smenjivati na svakih sat vremena, kako bi publika tokom dana mogla da zaviri u različite gradove EU i da se upozna sa njima.

EU delegacija i DAH Teatar povezaće umetnike i građane iz Evrope i sa stanovnicima Novog Sada, Niša, Subotice, Vršca, Pirota, Valjeva, Užica, Negotina, Kragujevca i Kraljeva.

U karavanu će učestvovati umetnici i umetničke trupe iz Danske, Francuske, Holandije, Irske, Nemačke, Austrije, Italije, Rumunije.

Među njima su međunarodna pozorišna grupa Teatar OM iz Danske, umetnički kolektiv Voa Polifonik iz Marseja, amsterdamska organizacija ZID Teatar, međunarodni centar za umetnost i ravnopravnost Smešing tajms iz Irske, narativni cirkus Jana Korb iz Nemačke, rumunsko pozorište Radu Stanca.

Evropski pokret u Srbiji (EPuS), u saradnji sa Međunarodnim evropskim pokretom (EMI), organizuje povodom Dana Evrope niz manifestacija, kao i prethodnih godina.

Zbog pandemije korona virusa većina aktivnosti će biti onlajn, poput Kviza Foruma mladih i kampanje Zajedno za Evropu, ali će tradicionalna projekcija filma na otvorenom biti održana i ove godine.

U parku Manjež 9. maja biti prikazana projekcija islandskog filma "Poslednji i prvi čovek" (Last and the first man) iz 2020. godine, zasnovanog na istoimenom naučno-fantastičnom romanu britanskog pisca Olafa Stapledona iz 1930. godine.

Film ukazuje i na evropski značaj spomenika nastalih na prostoru Balkana kao obeležje na Drugi svetski rat, ali ih iznova iščitava i postavlja na značajno mesto na evropskoj kulturnoj mapi, u kontekstu spomenika iz budućnosti.

EPuS će organizovati i štand sa promotivnim materijalima koji će posetiocima pružiti više informacija o EU i njenoj istoriji i kulturi.

U Beogradu će 8. 9. maja biti održane i brojne manifestacije povodom Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, u organizaciji Grada Beograda, Fondacije "Besmrtni puk" i Ruskog centra za nauku i kulturu "Ruski dom".

Evropske zemlje 9. maja slave Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope, u znak sećanja na završetak Drugog svetskog rata u Evropi 1945. godine i početak stvaranja EU, pet godina kasnije.

Ove godine navršava se 76. godišnjica završetka Drugog svetskog rata i 71 godina od pokretanja inicijative za stvaranje EU.

U zemljama EU poseban značaj ima Dan Evrope kao dan koji je označio prekretnicu u odnosima evropskih zemalja i otvorio put stvaranju zajednice država na tom kontinentu, dok je u Rusiji težište na proslavi Dana pobede u Drugom svetskom ratu.

Rusija 9. maja organizuje tradicionalnu vojnu paradu na Crvenom trgu u Moskvi, na kojoj prikazuje ruska vojna dostignuća.

Dan pobede nad fašizmom slavi se u znak sećanja na 9. maj 1945. kada je nacistička Nemačka potpisala kapitulaciju u Drugom svetskom ratu.

Dan Evrope je ustanovljen u znak sećanja na deklaraciju francuskog ministra spoljnih poslova Roberta Šumana iz 1950. godine, koja se smatra prvim zvaničnim korakom u nastanku EU.

Deklaracija je bila predlog bivšim neprijateljima, Francuskoj i Nemačkoj, da uspostave novi oblik saradnje koji bi rat među evropskim narodima učinio nezamislivim.

Predlog je doveo do stvaranja Evropske zajednice za ugalj i čelik 1951. godine, preteče Evropske ekonomske zajednice, odnosno današnje EU.

Fabrici čestitao građanima Srbije Dan Evrope i pozvao ih da se pridruže obeležavanju

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici uputio je čestitku povodom Dana Evrope i pozvao građane Srbije da se pridruže brojnim aktivnostima kojima će tokom maja biti obeležen taj dan.

"Dan Evrope koji se održava 9. maja svake godine slavi mir i solidarnost u Evropi. Obeležava godišnjicu istorijske Šumanove deklaracije od 9. maja 1950. što se smatra početkom onog što se tokom proteklih 70 godina razvilo u današnju EU," rekao je Fabrici u video poruci preko Tvitera.

On je naveo da je u ovim izazovnim danima zajednički odgovor na pandemiju kovida-19 još jednom pokazao da će se teškoće biti prevaziđene u duhu solidarnosti i rekao da je stoga Dan Evrope važan dan i za Srbiju.

"Dan Evropje je važan dan i za Srbiju, koja je odlučila da sledi svoju evropsku perspektivu i izgradi više demokratsku, prosperitetniju i sigurniju zemlju u skladu sa vrednostima i interesima EU," rekao je Fabrici.

Zato se, kako je dodao, Dan Evrope obeležava širom Srbije tokom celog meseca maja i pozvao građane Srbije da se pridruže.

Predsednici zemalja EU uputili pismo građanima povodom Dana Evrope

Predsednici zemalja EU uputili su povodom Dana Evrope, 9. maja, zajedničko pismo građanima i pozvali ih da iskoriste Konferenciju o budućnosti Evrope kao "jedinstvenu priliku" za oblikovanje zajedničke budućnosti.

U zajedničkom pismu građanima, predsednici zemalja EU uputili su "najbolje želje svim evropskim građanima povodom Dana Evrope", saopšteno je iz kancelarije predsednika Hrvatske Zorana Milanovića.

"Ovaj Dan Evrope je poseban. Drugu godinu zaredom slavimo ga u izazovnim okolnostima pandemije kovida-19. Saosećamo sa svima onima koji su patili zbog pandemije. Ovogodišnji Dan Evrope takođe je poseban jer označava početak Konferencije o budućnosti Evrope. Pozivamo sve građane EU da iskoriste ovu jedinstvenu priliku kako bismo oblikovali našu zajedničku budućnost", navodi se u pismu.

Predsednici su ponovili da su "okolnosti oko ove rasprave o budućnosti Evrope vrlo drukčije od onih prethodnih godina."

"Možda se čini da nema dovoljno vremena za dubinsku raspravu o budućnosti Evrope u sadašnjoj situaciji. Naprotiv, pandemija kovida-19 podsetila nas je na ono što je uistinu važno u našim životima: naše zdravlje, naš odnos s prirodom, naš odnos s bližnjima, međusobna solidarnost i zajednički rad. Otvorila je pitanja o načinu na koji živimo naše živote. Otkrila je jake i slabe strane evropskih integracija. O svemu tome treba da razgovaramo".

Navodi se da su izazovi sa kojima se Evropljani suočavaju višestruki, od borbe s klimatskom krizom i stvaranja zelenih ekonomija, do težnje za digitalnom transformacijom evropskih društava.

"Biće potrebno da razvijemo nove metode i nova rešenja. Budući da smo demokratije, naša snaga je u angažovanju glasova unutar naših društava, kojih je mnogo, da bismo pronašli najbolji put napred. Što više ljudi učestvuje u širokoj i nepristrasnoj raspravi, to bolje za našu Uniju", stoji u zajedničkom pismu predsednika članica EU.

U pismu se podseća da je "evropski projekt bez istorijskog presedana", i navodi da je 70 godina prošlo od potpisivanja Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za ugljen i čelik, odnosno 64 godine od rođenja Evropske zajednice u Rimu, kada su evropski čelnici pronalazili načine kako objediniti ratom zahvaćenu Europu, dok su istok i zapad Evrope pre 30 godina počeli tešnje da se povezuju, i "vrlo različite zemlje udružile su se u Evropsku uniju".

"Svaka zemlja ima svoje istorijsko iskustvo i svoje breme iz prošlosti, s kojima se suočava samostalno i u odnosima s drugim zemljama. Evropski projekt je projekt mira i pomirenja. Tako je bilo od njegovog začeća, tako je i danas. Zalažemo se za zajedničku stratešku viziju Evrope, Evrope koja je celovita, slobodna, ujedinjena i u miru", navodi se u pismu.

Predsednici su naglasili da su "sva temeljna načela evropskih integracija posebno relevantna i danas: sloboda, jednakost, poštovanje ljudskih prava, vladavina prava i sloboda izražavanja, solidarnost, demokratija i lojalnost među državama članicama".

Upitali su se kako se može zajednički osigurati da ta temeljna načela evropskih integracija budu relevantna i ubuduće i kako najbolje ojačati evropsku saradnju i solidarnost i osigurati izlazak iz zdravstvene krize na način koji će sve učiniti otpornijima na buduće izazove.

"Iako se Evropska unija možda ponekad čini nespremnom za suočavanje s brojnim izazovima koji su se pojavili u proteklom desetleću – od ekonomske i finansijske krize do izazova u izgradnji pravednog i poštenog migracijskog sastava EU-a te tekuće pandemije – svesni smo da bi svakome od nas bilo puno teže da smo sami", stoji u pismu.

U pismu je konstatovano da je potrebna snažna i delotvorna Evropska unija, koja će biti svetski predvodnik u prelazu na održivi i klimatski neutralan razvoj, odnosno razvoj poduprt digitalnim tehnologijama, s kojom se svi mogu poistovetiti, znajući sa sigurnošću da smo učinili sve što možemo u korist budućih naraštaja.

"Zajedno to možemo postići. Konferencija o budućnosti Evrope će biti prilika da otvoreno razgovaramo o Evropskoj uniji i da saslušamo naše građane, posebno mlade. Ona otvara prostor za dijalog, razgovor i raspravu o tome što očekujemo od EU sutra i kako možemo pridoneti danas. Moramo razmišljati o našoj zajedničkoj budućnosti; stoga vas pozivamo da se pridružite raspravi kako bismo zajedno pronašli put napred", zaključuje se u pismu predsednika zemalja EU upućenom evropskim građanima.

Izvor: Beta

10.05.2021 · BETA