DOGOVOR LIDERA G7 O VAKCINAMA, ODNOSU PREMA KINI, OPOREZIVANJU KORPORACIJA


14.06.2021
Lideri grupe sedam najbogatijih država G7 obećali su više od milijardu doza vakcine protiv korona virusa siromašnijim zemljama, pomoć tim zemljama da razvijaju ekonomije dok se bore protiv klimatskih promena, dogovorili zajednički nastup protiv kineske "tržišne ekonomske prakse" i prozvali Peking zbog kršenja ljudskih prava.

Govoreći 13. juna na kraju samita lidera G7 u jugozapadnoj Engleskoj, britanski premijer Boris Džonson pohvalio je "fantastični stepen harmonije" u grupi, koja se sastala prvi put posle dve godine.

Lideri G7 su se obavezali da će isporučiti milijardu doza vakcina protiv kovida-19 putem programa Kovaks, a Džonson je pozvao da se "svet vakciniše" do kraja 2022. godine.

To je daleko manje od 11 milijardi doza, koliko je prema oceni Svetske zdravstvene organizacije portebno za vakcinaciju 70% svetskog stanovništva kako bi se pandemija okončala.

SAD su se obavezale da će donirati 500 miliona doza, a Velika Britanija 100 miliona.

Grupa sedam se saglasila da odobri globalni minimalni porez od najmanje 15% multinacionalnim korporacijama.

Odluka je bila očekivana jer su ministri finansija ranije u junu prihvatili uvođenje globalnog minimalnog poreza za velike multinacionalne kompanije kako bi sprečili korporacije da kroz "poreske rajeve" izbegavaju plaćanje poreza.

Lideri G7 su kritikovali kinesku ekonomsku politiku, a u zajedničkom saopštenju je navedeno da će "nastaviti da se konsultuju o kolektivnom pristupu osporavanju netržišnih politika i praksi koje podrivaju pošteno i transparentno funkcionisanje globalne ekonomije".

Oni su pozvali Kinu da poštuje ljudska prava u poluautonomnom gradu Hongkongu i u pokrajini Sinđijangu, gde živi muslimanska ujgurska manjina.

Lideri su poručili da je klub bogatih zemalja, koji čine Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Velika Britanija i SAD, bolji prijatelj siromašnijim zemljama od autoritarnih rivala poput Kine. Pored lidera tih zemalja, na samitu su učestvovali i najviši zvaničnici Evropske unije.

Džonson je rekao da su na samitu G7 demonstrirane demokratske vrednosti i ljudska prava ostatku sveta i pomoć najsiromašnijim zemljama sveta da se razvijaju na način koji je čist, zelen i održiv.

"Nije dovoljno da se samo odmaramo i razgovaramo o tome koliko su te vrednosti važne. I ovde se ne radi o nametanju naših vrednosti ostatku sveta. Ono što mi kao G7 moramo da uradimo je da demonstriramo blagodati demokratije i slobode i ljudskih prava ostatku sveta", rekao je Džonson novinarima posle trodnevnog sastanka na obali Kornvola.

Poslednjeg danas samita, 13. juna, glavna tema su bile klimatske promene.

Na samitu je predstavljen infrastrukturni plan poznat kao inicijativa "Izgradimo bolji svet" (Build Back Better World) koji će ponuditi transparentno partnerstvo i finansijsku pomoć do 2035. godine za zemlje u razvoju.

Sve zemlje G7 obavezale su se da će dostići neto nultu emisiju ugljenika do 2050. godine, iako su mnogi ekolozi upozorili da će to biti prekasno.

Lideri su se saglasili i da se ukine državna pomoć elektranama na ugalj, a taj korak je dogovoren posle apela čuvenog britanskog ekologa Dejvida Atenboroa da treba pokazati "globalnu volju" u borbi protiv klimatskih promena.

Atenboro je o obraćanju svetskim liderima na samitu, putem snimljene izjave rekao da su klimatske promene politički i naučni izazov.

Aktivisti za zaštitu životne sredine nisu bili impresionirani detaljima u završnom saopštenju lidera. Tokom sastanka u Kornvolu okupilo se u znak protesta stotine aktivista različitih organizacija kako bi skrenuli pažnju svetskih lidera i medija na probleme ekologije.

Maks Loson, iz međunarodne organizacije Oksfam rekao je da će samit ostati upamćen kao sramotan.

"Suočeni sa najvećom vanrednom zdravstvenom situacijom u jednom veku i klimatskom katastrofom koja uništava našu planetu, oni u potpunosti propustili da odgovore na izazove našeg vremena", rekao je Loson.

Lideri G7 istakli su da je samit oznacio povratak SAD na međunarodnu političku pozornicu i ožvljavanje transatlantskog savezništva i multilateralizma.

Nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je poslednji put u tom svojstvu učestvovala na samitu G7, rekla je da je izbor Džozefa Bajdena za predsednika SAD uneo "novi elan" u rad grupe.

"Izbor Bajdena za predsednika SAD ne znači da više nemamo problema u svetu, ali možemo da radimo sa novim podsticajem da bismo ih rešili", rekla je Merkel, koja je imala veoma teške odnose sa Bajdenovim prethodnikom Donaldom Trampom koji je bio skeptičan prema multilateralnim forumima poput G7.

Nemačka kancelarka je ocenila kao veoma dobro što su na samitu donete neke konkretne odluke kao što su aktivnosti protiv epidemije korona virusa i klimatskih promena.

Merkel se sastala sa Bajdenom na marginama samita G7, a američki predsednik je nemačku kancelarku pozvao da 15. jula poseti Belu kuću.

Bajden se na samitu prvi put sreo i sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, a dvojica lidera ponašali su se kao da su stari prijatelji.

Makron je rekao da je dobro što je Bajden spreman da predvodi saradnju, dodajući da su se SAD "definitivno vratile" kao evropski partner. On je rekao da sada radi sa američkim predsednikom "spremnim na saradnju", što je bila kritika na račun Trampa.

Većina evropskih saveznika SAD bila je nezadovoljna Trampovom izolacionističkom politikom, oličenom u pristupu "Amerika na prvom mestu", zbog čega je Bajden imao zadatak da uveri skeptike da administracija njegovog prethodnika predstavlja izuzetak.

Premijer Italije Mario Dragi izjavio je da je dominantna tema samita bio odnos prema Kini i drugim autokratskim vladama.

Dragi je rekao da Kina ima pravo na veliku ekonomiju, ali da prinudno zatvaranje stanovništva i prisilan rad odstupaju od vizije demokratskih zemalja.

Uprkos prigovorima SAD i drugih država, Italija je 2019. postala prva članica G7 koja je postala deo kineske inicijative "Pojas i put", globalnog investicionog projekta Pekinga koji povezuje Kinu sa Evropom, a Dragi je rekao da će njegov kabinet preispitati taj kontroverzni sporazum koji je sklopila prethodna vlada Italije.

On je rekao da članice G7 nisu zauzele naročito čvrst stav prema Kini, već realističan, s obzirom na neophodnost saradnje u borbi protiv klimatskih promena i u obnovi sveta posle pandemije korona virusa.

Sam Bajden izjavio je na kraju samita da su se SAD vratile na svetsku scenu i da preuzimaju vodeću ulogu, uz države koje dele njihove vrednosti.

"Amerika se vratila da predvodi svet, uz države koje dele naše najdublje vrednosti. Mislim da smo postigli napredak u obnavljanju američkog kredibiliteta među našim najbližim prijateljima", rekao je Bajden.

Bajden je rekao da je trodnevni samit G7 bio "izuzetno produktivan i ispunjen saradnjom" i da je njegov angažman dočekan sa "istinskim entuzijazmom".

Bajden je iz Velike Britanije otputovao u Brisel gde se sastaje sa liderima EU i NATO, a potom putuje u Ženevu, na samit sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Izvor: Beta

14.06.2021 · BETA