BAJDEN I PUTIN UMERENI OPTIMISTI, NESUGLASICE OSTAJU


17.06.2021
Predsednici SAD i Rusije Džozef Bajden i Vladimir Putin izrazili su umereno zadovoljstvo prvim susretom. Bajden je rekao da je samit protekao u "pozitivnom" tonu i da Putin "ne želi hladni rat".  "Nije bilo nikakvog animoziteta" rekao je Putin posle razgovora u Ženevi.

Bajden je rekao da je upozorio Putina protiv bilo kakvog mešanja u američke izbore i da će nastaviti da pokreće pitanja ljudskih prava u Rusiji.

"Jasno sam rekao da nećemo tolerisati pokušaje kršenja našeg demokratskog suverentiteta ili destabilizacije naših demokratskih izbora, i da ćemo odgovoriti", rekao je Bajden na odvojenoj konferenciji za novinare posle susreta sa Putinom 16. juna u Ženevi, prenela je agencija AP.

Prvi samit dvojice lidera održan je u luksuznoj vili La Granž u Ženevi, a od sastanka se mnogo očekivalo u vreme kada su, prema oceni obojice lidera, odnosi između dve zemlje na najnižem nivou od kraja hladnog rata.

Bajden je rekao da je sa Putinom dogovorio da dve strane nastave razgovore o zaštiti kritične infrastrukture od sajber napada i da će imati dodatne razgovore o gonjenju kriminalaca odgovornih za takve napade.

Vladimir Putin ne želi "hladni rat" sa SAD, rekao je Bajden, i dodao da je objasnio Putinu da neke kritične infrastrukture treba da budu nedodirljive.

Prema njegovim rečima, 16 tipova kritične infrastrukture, koja je vitalna za funkcionisanje države, treba da budu zaštićene od sajber napada, a to uključuje sektor energije i vode.

U maju je sajber napad na najvećeg operatora naftovoda u SAD izazvao govtovo sedmodnevni prekid snabdevanja gorivom većeg dela istočne obale SAD, a napad je pripisan ruskoj kriminalnoj grupi.

Rusija, međutim, ne sarađuje sa krivičnim istragama sajber napada i ne izručuje osumnjičene Americi.

Bajden je rekao da su on i ruski predsednik razgovarali detaljno koje sledeće korake dve zemlje treba da preduzmu oko mera kontrole naoružanja da bi se smanjio rizik rata.

To znači da će se diplomate i vojni stručnjaci obe zemlje sastati u cilju, kako je rekao Bajden, "dijaloga o strateškoj stabilnosti" kako bi postavili osnove za buduće mere kontrole naoružanja i smanjenja rizika. Bajden nije rekao kada će ti pregovori početi.

Plan je da se pripremi put za pregovore o sporazumu o kontroli naoružanja koji bi nasledio sporazum Novi Start koji ističe 2026. godine.

Bajden je rekao da je stavio naglasak na pitanja ljudskih prava tokom razgovora sa Putinom, tu su uključeni i slučajevi dvojice Amerikanaca za koje Bajden kaže da su "nepravedno zatvoreni" u Rusiji.

Američki predsednik je rekao da će nastaviti da izražava zabrinutost zbog slučajeva kao što je slučaj ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, zatvorenog u Rusiji. Dodao je da će nastaviti da pokreće pitanja u vezi "osnovnih ljudskih prava".

Američki predsednik je Putinova poređenja stanja ljudskih prava u dve zemlje nazvao "smešnim". Putin je, na pitanje o Navaljnom, ukazao na upad u američki Kongres i na probleme u SAD.

Bajden je takva poređenja "napada kriminalaca" na Kongres sa mirnim protestima ljudi lišenih slobode izražavanja u Rusiji nazvao "lažnim".

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da su on i Bajden na "konstruktivnom" samitu postigli dogovor u povratku ambasadora i o početku pregovora o zameni poslednjeg preostalog sporazuma između dve zemlje o ograničenju nuklearnog oružja.

"Nije bilo nikakvog animoziteta" izjavio je Putin, koji se prvi obratio novinarima.

"Naša procena mnogih pitanja se razlikuje ali po mom mišljenju, obe strane su pokazale želju da razumeju jedna drugu i da tragaju za načinima da se približe. Razgovor je bio dosta konstruktivan", rekao je Putin.

Putin je rekao da su se on i Bajden dogovorili o povratku ambasadora u nastojanju da smanje tenzije.

Moskva je svog ambasadora u SAD Anatolija Antonova povukla iz Vašingtona 17. marta nakon što je Bajden nazvao Putina ubicom. Američki ambasador Džon Salivan napustio je Moskvu krajem aprila kada mu je Rusija preporučila da se vrati u Vašington na konsultacije.

Putin je potvrdio da je Bajden u razgovoru pokrenuo pitanja ljudskih prava, uključujući sudbinu Alekseja Navaljnog.

Putin je rekao da je Navaljni "znao da krši zakon",  a na ponovljena pitanja o tretmanu ruskih opozicionara ukazao je na previranja u SAD, uključujući i proteste vezane za pokret Crni životi vrede i upad u američki Kongres 6. januara.

Putin je rekao da su se on i Bajden dogovorili da počnu pregovore o nuklearnim pitanjima da bi potencijalno zamenili sporazum Novi Start o ograničenju nuklearnog naoružanja koji ističe 2026. godine.

Vašington je prekinuo pregovore sa Moskvom 2014. kao odgovor na rusko pripajanje Krima i njenu vojnu intervenciju i podršku separatistima u istočnoj Ukrajini. Pregovori su nastavljeni 2017. ali sa malim napretkom i za vreme Bajdenovog prehodnika Donalda Trampa nije postignut dogovor o produženju ugovora Novi Start.

Putin je takođe rekao da su se dve strane načelno dogovorile da počnu konsultacije o pitanjima sajber bezbednosti, ali je ponovo odbacio američke optužbe da je ruska vlada odgovorna za sajber napade na kompanije i vladine agencije u SAD i u svetu.

Putin je rekao i da je Bajdenu dao uveravanja da Rusija ne planira militarizaciju Arktika i da će tamo u potpunosti  poštovati međunarodno pravno, preneo je Frans pres.

"Američka zabrinutost zbog militarizacije nema nikakve osnove", rekao je Putin i dodao da je uveren da dve strane treba u toj oblasti da sarađuju.

Putin je rekao da Rusija nije uradila ništa novo u regionu Arktika već da  samo obnavlja infrastrukturu koja je uništena posle raspada SSSR-a.

Ruski predsednik je odredio region Arktika kao strateški prioritet i naredio velika ulaganja u vojnu infrastrukturu i vađenje rude, što je dovelo do jačanja napetosti sa drugim zemljama u regionu.

Putin i Bajden su u Ženevi prvo razgovarali samo u prisustvu šefova diplomatija dve zemlje, Sergeja Lavrova i Entonija Blinkena, i prevodilaca. Kasnije su održali i sastanak u širem sastavu.

Ukupno su razgovarali oko četiri sata, što je ipak manje nego što se očekivalo.

U američkoj delegaciji na samitu su bili Blinken, savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan, potpredsednica državnog sekretra za političke poslove Viktorija Nuland, američki ambasador u Rusiji Džon Salivan i stručnjaci za Rusiju Nacionalnog saveta za bezbednost Erik Grin i Stergos Kaludis.

U ruskoj delegaciji su bili Lavrov, Putinov savetnik za spoljne poslove Juri Ušakov, zamenik Lavrova Sergej Rjabkov, načelnik generalštaba ruske vojske general Valeri Gerasimov, ruski ambasador u Vašingtonu Anatoli Antonov kao i izaslanici Kremlja za Ukrajinu i Siriju i Putinov portparol Dmitrij Peskov.

Izvor: Beta

17.06.2021 · BETA