ŠVEDSKI GRAD UMEO IMA NAJČISTIJI VAZDUH U EVROPI


21.06.2021
Najčistiji vazduh u Evropi imaju švedski grad Umeo, Tampere u Finskoj i Funšal u Portugalu, prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA). Gradovi sa najzagađenijim vazduhom su Novi Sonč u Poljskoj, Kremona u Italiji i Slavonski Brod u Hrvatskoj.

Stanovnici više od polovine od 323 grada u kojima je meren kvalitet vazduha tokom 2019. i 2020. udišu zagađen vazduh, a najveći deo njih nalazi se u Poljskoj i Italiji.

Dobar kvalitet vazduha ima 127 gradova, što znači da je u tim mestima nivo finih čestica prašine prečnika manjeg od 2,5 mikrometra (PM2,5) ispod granične vrednosti od 10 mikrograma po kubnom metru vazduha, koju je ustanovila Svetska zdravstvena organizacija.

U prvih 10 gradova, sa koncentracijom PM2,5 ispod pet mikrograma po kubnom metru, nalaze se još dva grada u Švedskoj - Stokholm i Upsala, tri grada u Estoniji - Talin, Narva i Tartu, kao i norveški Bergen i španska Salamanka.

Evropska unija je odredila 25 mikrograma PM2,5 po kubnom metru kao godišnju graničnu vrednost. Svi gradovi koji imaju veći nivo PM2,5 od toga svrstani su u kategoriju gradova sa veoma lošim kvalitetom vazduha.

U toj kategoriji je pet gradova u Poljskoj, Hrvatskoj i Italiji.

EEA je rangirala gradove od najčistijih do najzagađenijih na osnovu prosečnog nivoa PM2,5 tokom poslednje dve kalendarske godine.

Čestice PM2,5 su najopasnije po ljudsko zdravlje jer su veoma male i lagane pa mogu da dopru duboko u pluća, pa čak i u krvotok, izazivajući prevremenu smrt od kardiovaskularnih i repsiratornih bolesti.

Iako je zabeleženo znatno poboljšanje kvaliteta vazduha u Evropi za poslednjih 10 godina, zagadjenje vazduha u mnogim gradovima širom Evrope i dalje je "uporno veliko", izjavio je izvršni direktor EEA Hans Brojninks. Najnovija procena EEA pokazuje da je izloženost finim čestičnim materijama 2018. bila uzrok oko 417.000 prevremenih smrti u 41 evropskoj zemlji.

Brojninks je rekao da novi prikaz kvaliteta vazduha po gradovima koji je EEA pokrenula prošle sedmice omogućava građanima da sami vide kakvo je stanje u njihovim gradovima u poređenju sa drugim delovima Evrope.

"To pruža konkretne i lokalne informacije koje mogu da osnaže građane da od svojih lokalnih vlasti traže da se pozabave tim problemom. To će pomoći svima nama da postignemo cilj nultog zagađenja u EU", rekao je Brojninks.

Izvor: EURACTIV.rs

 

 

21.06.2021 · EURACTIV.rs