AŠHABAD NA VRHU LISTE NAJSKUPLJIH GRADOVA ZA STRANCE, BEOGRAD NA 163. MESTU


22.06.2021
Prestonica Turkmenistana Ašhabad preuzeo je od Hongkonga prvo mesto na listi najskupljih gradova za strane radnike. Među prvih 10 su tri švajcarska grada, a skok na listi zabeležilo je više evropskih gradova. Glavni grad Srbije je na 163. mestu.

Američka kompanija Merser objavila je 22. juna godišnji izveštaj u kojem je 209 gradova sveta rangirano na osnovu troškova života, koji uključuju izdatke za stanovanje, prevoz, hranu i zabavu, pri čemu je kao uporedna osnova uzet Njujork.

Najskuplji grad u Evropi je i dalje Cirih, na petom mestu, zatim Ženeva (8) i Bern (10).

Više evropskih gradova se usled slabljenja dolara 2021. godine popelo na listi, a među njima su Pariz, koji se popeo sa 50. na 33. mesto i Luskmeburg (63) za 20 mesta. Brojni nemački gradovi su se u odnosu na 2020. godinu popeli za više od 20 mesta.

Beograd se popeo za 20 mesta i sada je na 163. Skok na listi zabeležili su i Ljubljana (126), za 22 mesta, Zagreb (140) za 12 mesta, Budimpešta (162) za osam mesta, Sarajevo (186) za 11 mesta.

Ašhabad je dospeo na vrh liste zbog visoke inflacije u zemlji, izjavio je za AFP Žan-Filip Sara iz francuskog ogranka kompanije.

Hongkong je pao na drugo mesto, a Bejrut se sa 45. mesta popeo na treće zbog inflacije izazvane ekonomskom krizom, pandemijom i eksplozijama koje su delimično uništile luku prošlog avugsta.

Na četvrtom mestu je Tokio, na šestom Šangaj, na sedmom Singapur i na devetom Peking.

Najskuplji gradovi u SAD su Njujork, koji je sa šestog pao na 14. mesto, Los Anđeles (20) i San Francisko (25).

Moskva je pala za 41 mesto na 62, a Sankt Peterburg za 60, na 119.

Najjeftiniji grad za strance je glavni grad Kirgistana, Biškek, zatim prestonice Zambije Lusaka i Gruzije Tbilisi.

Na promene na listi uticala je i promena poslovanja zbog pandemije - ograničenja putovanja i rad od kuće.

"Troškovi života su uvek bili faktor u planiranju međunarodne mobilnosti, ali je pandemija dodala novi sloj kompleksnosti, kao i dugoročne implikacije povezane sa zdravljem i sigurnošću radnika, radom na daljinu i politikom fleksibilnosti, između ostalog", navodi se u saopštenju kompanije Merser.

Dodaje se da se umesto tradicionalnog slanja radnika u inostranstvo na nekoliko godina sada uvode novi oblici mobilnosti, kao što su angažovanja na kraći period, međunarodna inostrana zapošljavanja, češča putovanja, rad na daljinu i angažovanje frilensera.

Izvor: EURACTIV.rs

22.06.2021 · EURACTIV.rs