VARHEJI: ZNAČAJAN NAPREDAK SRBIJE U VLADAVINI PRAVA


23.06.2021
Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji izjavio je da je Srbija poslednjih meseci postigla značajan napredak i ubrzala reforme u oblasti vladavine prava i da se nada da će to dati novi zamah procesu evropskih integracija.

Varheji je saopštio da je na prvoj političkoj Međuvladinoj konferenciji pod revidiranom metodologijom, održanoj 22. juna u Luskemburgu, razgovarano o tome šta još treba uraditi i da je Evropska komisija spremna da pomogne Srbiji da još brže napreduje prema EU.

"Videli smo da postoji značajan napredak u Srbiji, bilo da je reč o vladavini prava, bilo o klasterima 3 i 4. Takođe smo zaključili da je prema novoj metodoligiji klaster 1 već otvoren i da se tokom predsedavanja Slovenije može pojačati dinamika pristupnog procesa", saopštio je Varheji, dodajući da je za to potrebno da i Srbija ispuni svoj deo.

Premijerka Srbija Ana Brnabić, koja je predvodila srpsku delegaciju na Međuvladinoj konferenciji, izjavila je da je prvi klaster "praktično otvoren".

Prvi klaster po novoj metodologiji obuhvata poglavlja 5 (javne nabavke), 18 (statistika), 23 (pravosuđe i osnovna prava), 24 (pravda, sloboda i demokratija) i 32 (finansijski nadzor), a Srbija je već otvorila sva ta poglavlja. Od prve međuvladine konferencije u januaru 2014. Srbija je od 35 poglavlja otvorila 18, a dva je privremeno zatvorila.

Brnabić je uoči sastanka s evropskim zvaničnicima rekla da je održavanje Međuvladine konferencije s EU ozbiljan i pozitivan signal za Beograd i za evropski put zemlje.

"Imam veliko zadovoljstvo da predstavim sve ono što je Vlada Srbije učinila u prethodnih nekoliko meseci, pre svega iz oblasti vladavine prava, ali i sve ono što je trebalo da uradimo kako bismo bili spremni za otvaranje najmanje dva klastera, jedan iz oblasti ekonomije i poreza i drugi iz oblasti energetike i zelene tranzicije", rekla je Brnabić srpskim medijima.

Brnabić je kazala da je Beograd "sve uradio" i da "garantuje da nijedna zemlja nije uradila više od Srbije u oblasti vladavine prava u poslednjih nekoliko meseci".

Ipak, dodala je, ne treba očekivati da će EU "praviti ogromne razlike" između zemalja Zapadnog Balkana.

"Ja nažalost očekujem da, šta god da mi uradimo, da će nas zadržavati ako ne vidimo pozitivne pomake od Albanije i Severne Makedonije. Tako da uvek lobiramo za čitav region i uvek razgovaramo o tome šta su naši partneri u regionu učinili i koliko su zaslužili da dobiju datum početka pregovora sa EU", kazala je premijerka Srbije.

Ona je govorila i o mogućnosti da nepriznavanje genocida u Srebrenici i neizručenje Hagu pripadnika Srpske radikalne stranke, Petra Jojića i Vjerice Radete, budu faktor blokade za Srbiju na putu ka EU.

"Videli smo presedane da se neka bilateralna pitanja koja nemaju nikave veze sa evropskim integracijama jedne zemlje postavljaju praktično kao neprobojni zid na putu evropskih integracija neke druge susedne države. Mislim da je to opasan presedan, i svakako mislim da je on postavljen i da će možda biti korišćen od nekih drugih članica EU", navela je.

Ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović, koja je bila deo delegacije u Luksemburgu, rekla je da je Srbija prihvatanjem nove metodologije u pregovorima sa EU "dokazala da je veoma ozbiljna".

"Veoma je važno da razmenimo mišljenja na visokom političkom nivou i da prenesemo našu poruku. Očekujemo da će nova metodlogija, kako smo je mi prihvatili, biti prihvaćena i od svih članica EU i da će njena primena početi do kraja godine", navela je Joksimović.

Ana Paula Zakarijas, ministarka spoljnih poslova Portugalije, predsedavajuće EU, istakla je da je Srbija sad konkretno prihvatila novu metodologiju pregovora o članstvu s EU na međuvladinoj konferenciji EU-Srbija o "političkom rukovođenju nove metodologije proširenja".

Šef diplomatije Hrvatske Gordan Grlić Radman izjavio je da Srbija na svom putu ka EU treba da pokaže suštinski i održiv napredak u ključnim oblastima i volju da ispuni sve neophodne kriterijume.

"Od Srbije se traže jasni odgovori, pre svega značajan i održiv napredak u fundamentalnim oblastima", rekao je Grlić Radman i dodao da Beograd treba da pokaže političku volju da ispuni sve te kriterijume i reforme, kao i posvećenost evropskim integracijama, prenela je Hina.

"U tom smislu gledamo na vladavinu zakona, pitanje nestalih osoba, prava žrtava rata, procesuiranje ratnih zločina, saradnju sa Međunarodnim krivičnim sudom, priznanje genocida u Srebrenici, jačanje dobrosusedskih odnosa kako sa članicama tako i onima van EU", rekao je hrvatski ministar.

Hrvatska podržava liberalizaciju viznog režima za Kosovo, rekao je Grlić Radman i izrazio želju da se što pre razgovara o statusu kandidata Bosne i Hercegovine, koja bi trebalo da promeni izborni zakon kako bi se obezbedila ravnopravnost sva tri konstitutivna naroda i građana.

Izvor: Beta, EURACTIV.rs

23.06.2021 · Beta / EURACTIV.rs